3 SCENARIJA ZA DEČAKA UBICU, OPCIJA I VRAĆANJE U PORODICU? Stručnjaci otkrivaju: Da li svi mogu da promene identitet

Iako se dosta u medijima spekulisalo da bi roditelji maloletnog dečaka koji je 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar“ na Vračaru ubio deset drugara i pripadnika obezbeđenja, mogli da promene identitet, prof. dr Gordana Božilović Petrović i advokat Nenad Cvijetićanin, u emisiji "Mi danas“ na televiziji K1, objašnjavaju, da to nije jednostavan proces i da moraju biti ispunjeni određeni zakoni za zaštitu svedoka.

"Postoji nekoliko posebnih kategorija svedoka u kojima ne mora da se menja identitet. Oni su zaštićeni tokom samog postupka, ne pokazuje se njihov identitet ili nisu prisutni u sudnici, kada se radi o isključenju iz javnosti. Tada svedok sedi u jednoj posebnoj prostoriji u sudnici iz koje daje izjavu uz promenjen glas", dodala je.

Advokat Nenad Cvijetićanin, objašnjava i ko može biti u programu za zaštitu svedoka.

"Neko ko može biti u programu za zaštitu svedoka jeste osumnjičeni, okrivljeni, osuđeni, svedok. Takođe, mogu biti i njima bliska lica. Da bi neko postao zaštićeni svedok, mora da postoji krivična delo iz uskog kruga krivičnih dela, koja ovaj zakon predviđa, a to su krivično delo organizovanog kriminala, ratni zločini, krivično delo protiv Ustava i bezbednosti. To je ograničen krug krivičnih dela i lica koja mogu spadati pod ovakvu vrstu zaštite. Postoje četiri mere zaštite. Jedna je zaštita imovine i lica, to je policijsko obezbeđenje, drugo je preseljenje, treće je promena identitte, što podrazumeva promenu lične karte i četvrta u krajnjoj liniji može podrazumevati promenu opisa, odnosno plastičnu operaciju. Naša država je usvojila ovaj zakon 2006. godine i samim tim je postala deo evropskog i svetskog sistema zaštite svedoka.

Nakon stupanja zakona na snagu, država Srbija je potpisala čitav niz bileteralnih sporazuma sa većinom zemalja iz Evrope, Amerikom i Australijom. Ovo je važno, jer je naša država izrazito mala, da bi se mogla efikasno primeniti jedna od ovih mera zaštite svedoka. Najefikasniji sistem zaštite je preseljenje u drugu državu sa kojom to lice nije imalo kontakt, odnosno gde postoji najmanja mogućnost da bude pronađeno", kaže advokat i otkriva koliko u ovom slučaju, država može da zaštiti porodicu dečaka i njega samog, kao što se to dogodilo u Crnoj Gori sa porodicom masovnog ubice sa Cetinja.

"U odnosu na konkretne okolnosti slučaja, odlučuje se i koja će mera biti primenjena. Tim zakonom je osnovna tročlana komisija, koju čini sudija Kasacionog suda, zamenik iz Republičkog tužilaštva i jedan pripadnik MUP-a. Formirane su i specijalne jedinice za zaštitu
svedoka pri Mup-u. Naš zakon je urađen po modelu zakona iz Slovačke, tako da je komisija ta koja odlučuje. Tužilac koji učestvuje u predmetu, takođe daje predlog koja će se mera primeniti, ali na kraju o svemu odlučuje tročlana komisija. Jedan od uslova, da se neka od ovih mera primeni je ta, da lice ima specijalna saznanja koje bi tužilaštvu omogućilo neku korist. To se smatra za privilegiju, ne samo u bezbednosnom smislu, već se tada obezbeđuje preseljenje, finansijska, psihijatrijska i pravna pomoć u toj novoj državi i može da se produžava do nekoliko godina, dok se lica ne snađu. U ovom konkretnom slučaju, ne vidim koja bi saznanja otac dečaka mogao da ima, koja bi koristila tužilaštvu, da bi se ovo primenilo", kaže advokat Cvijetićanin u emisiji "Mi danas“ na televiziji K1 i dodaje:

"Mi lečimo jednu posledicu koju smo sami izazvali. Kao društvo smo napravili problem, kada smo kod ovog krivičnog dela, otkrili identitet maloletnika. I u krivičnim i građanskim postupcima, identitet maloletnika mora da se krije. O tome specijalno moraju da vode

računa svi organi u postupku", dodao je Cvjetičanin i naglašava, da će roditelji snositi ozbiljne posledice, ukoliko se ispostavi da je maloletnik grubo zanemarivan.

"Sada će sigurno biti posledica. Ovo je postupak koji je medijski praćen, Centar za socijalni rad ovde postupa sigurno pažljivo. Kada primi te neke izveštaje, ceniće da li je dete bilo zanemarivano odnosno koji su uzroci doveli do ovoga. Oni mogu da u postupku budu jedan ili oba roditelja, lišena dela ili svih roditeljskih prava. Ukoliko oba roditelja budu lišena, Centar za socijalni rad preuzima ulogu staratelja.

Ocu dečaka na teret se stavlja da nije na adekvatan način obezbedio oružje. Dr Gordana Ilić Petrović, kaže da je za to delo predviđena kazna i do 12 godina zatvora, ali napominje da i majka može krivično da odgovara zbog zanemarivanje deteta.

"Kako smo u medijima mogli da pročitamo, ocu se na teret stavlja da je na lak način omogućeno detetu da dođe do oružja, odnosno da nije bilo obezbeđeno na pravi način. To krivično delo, može da dovede i do kazne i do 12 godina. Takođe, majci se na teret stavlja, zanemarivanje deteta. Ukoliko se bude dokazalo i ona bi mogla krivično da odgovara. Tužba se sastoji u tome, da dete nije na pravilan način vaspitano, odnosno da je znala da dete ide u streljanu, ali da nije reagovala. To delo je pokrenulo niz krivičnih dela", dodala je.

Dečak se trenutno se nalazi na veštačenju i proceni u jednoj neuropsihijatrijskoj ustanovi, prof. dr Ilić Petrović kaže, da su moguća tri scenarija.

"Kada se završi posmatranje, Centru za socijalni rad mora da se dostavi izveštaj o kakvoj se situaciji radi kod deteta, da li on ima neko psihičko oboljenje, da li se radi o bolesti ili poremećaju ponašanja. Najvažnija je procena i da li njegovo ponašanje i u budućnosti može izazvati opasnost. Ima tri vrste lečenja: zatvoreno, otvoreno i vraćanje u porodicu.

Zatvoreno lečenje

"Ukoliko se ispostavi da postoji psihičko oboljenje, onda se on leči u dečijoj bolnici do 21. godine. Nakon toga, prelazi u odgovarajuću instituciju, odnosno posebnu psihijatrijsku bolnicu, koja se kod nas nalazi u Centralnom zatvoru i tu nastavlja lečenje.

Otvoreno lečenje

"Ako je u pitanju poremećaj ponašanja, onda se takvo lice smešta u odgovarajuću vaspitnu ustanovu otvorenog tipa i ima mogućnost da bude u dodiru sa spoljnim svetom.

Vraćanje u porodicu

"Treći, kao najlakši vid bi bio vraćanje u porodicu, gde se određuje tok lečenja i način, a Centar za socijalni rad vrši nadzor i slično", kaže prof. dr i dodaje da zakonski rok u posmatranju ne postoji.

"Lekari će ga držati na posmatranju sve dok ne utvrde da li se radi o nekom oboljenju ili poremećaju ličnosti. Centar za socijalni rad je u stalnom kontaktu sa njima i dobijaju izveštaj koji će dati i koji će proveravati u određenim vremenskim periodima. Oni sada stupaju na mesto roditelja i mogu da pokrenu inicijativu za privremeno rešenje roditeljskog prava. Centar je sada veoma važan",  zaključila je prof. dr Gordana Božilović Petrović u emisiji "Mi danas“ na televiziji K1.

(Mondo)