Potraga za dečacima P. B. (11) i A. M. (10) koji su nestali 29. maja u Apatinu u, kako se sumnja, reci Dunav i dalje traje, a u toku je DNK analiza tela koje je nađeno u Hrvatskoj, pet kilometara nizvodno kod Dalja, za koje se sumnja da bi mogao da bude jedan od dvojice nestalih. "Otac je video telo i nije prepoznao svog sina. Uzet mu je DNK i čeka se da se uporedi sa DNK utopljenika koji je nađen u Hrvatskoj", rečeno je.

Dečaci su podsetimo, nestali oko 14 časova, a na obali nađeni su njihovi bicikli i obuća. Na terenu su od tada, sve nadležne ekipe, a ronioci Žandarmerije nastavljaju da "češljaju" reku. Tu su i brojni meštani, dobrovoljci, a porodica poslala je apel za pomoć.

"Molim sugrađane, a i šire, da nam pomognu u potrazi za sinom i drugim dečakom. Apelujem na ljude koji imaju čamce da izađu na Dunav. Molim i pecaroše da ukoliko nešto primete odmah jave. Momci iz apatinske marine i apatinska Šumska uprava Vojvoidina šume dali su čamce, krstare Dunavom. Volonteri ronioci iz Beograda su takođe došli, kao i Somborac sa čamcem, posadom i sonarom, te nekoliko Apatinaca sa čamcima", rekao je otac jednog od dečaka i dodao da se zahvaljuje volonterima koji su došli.

Zoran Mišković, otac jednog od dečaka, izjavio je da veruje da su dečaci oteti. "Tog dana krenuli su da voze bicikl, a ja nisam bio kod kuće jer sam radio. U prvi mah smo pomislili da su kod prijatelja, rođaka, ali nije ih bilo tamo. Tek oko pola osam uveče rekli su mi ljudi da su na obali pronađene njihove patike i bicikli. Dečaci nikada nisu sami odlazili na Dunav i nisu bili plivači. Nisu išli ka Dunavu nikada, obično bi se igrali na fudbalskom igralištu, oko kuće. Policiju smo pozvali čim smo posumnjali da su upali u Dunav", rekao je Zoran, i dodao:

"Ljudima svaka čast, traže ih i na reci i na obali. Policajci se nadaju da su dečaci živi, a ja mislim da su nam decu ukrali. To temeljim na osnovu tragova koji su ostali na obali. Patike su uredno složene, a tako ih ni u kući ne ostavljaju. Mi mislimo da je sve to namešteno da bi izgledalo kao da su dečaci u vodi. To je moje mišljenje. U međuvremenu, danima i noćima ih tražimo, ne spavamo...

Zoran napominje da se ni on ni porodica nestalog P. B. nikome nisu zamerili da bi im oteo decu, ali on uprkos tome veruje da su deca oteta. "Čuo sam priče da su deca sedela na stepenicama i prala noge, navodno su izašla iz vode i više se nisu vraćala do reke. To nam je jedan očevidac potvrdio. Pitao sam i ljude koji rade u blizini mesta gde su nađene patike i bicikli, svi su mi odreda rekli da nisu toga popodneva videli ni bicikle ni patike, nađeni su na obali tek uveče. Zato sumnjam da ih je neko oteo, a onda namerno ostavio bicikle i patike kako bi izgledalo kao da su se udavili. Ovo je velika muka, ne daj Bože nikome ovo! Ako nam je neko ukrao decu, neka nas zovu, daćemo im 100.000 evra, nije problem, daćemo sve samo da nam vrate decu...", očajan je Zoran.

Potraga otežana zbog visokog vodostaja Dunava

Sekretar Ronilačkog kluba Veljko Cvjetićanin izjavio je da je potraga otežana zbog visokog vodostaja Dunava. "Pretražuje se priobalje, voda je brza, nije toliko hladna, ali jeste brza zbog vodostaja. Ovde postoji jedan deo terena gde se pretpostavlja da su deca ušla, i gde postoje kamene sporne, pa ako bi se desilo da su ušli tu i da su se utopili, taj deo će se svakako pretražiti", rekao je Cvjetićanin. Prema rečima ronoioca Zorana Stojanovića, tok Dunava je u ovom delu izuzetno brz i opasan.

"Ovo je jako opasan deo za njih, pogotovo bez nadzora. Deca su jako mala, tu ako upadnu velika je verovatnoća da će se završiti tragično. Ako se i desi da upadnu, ne treba da se bore sa maticom reke, nemoguće je da plivaju uzvodno, treba koliko - toliko da se održavaju u vodi", ističe Stojanović.

(MONDO/Telegraf)