PUCALI IZ SNAJPERA U RESTORANU, UBILI MUŠU I POGODILI KONOBARA! Pao ispred sina (2), tad je počeo krvavi RAT NA ULICAMA

Haos na ulicama Bara se ubistvom Muše nije na tome završio, jer je samo 15 minuta kasnije, usledila nova pucanjava, ispred kafića "La eskvina", u vlasništvu tada već pokojnog Luke Đurovića. S obzirom na jaz među klanovima Osmanagaića i Đurovića, veruje se da su ispred "Le eskvine" zapucali Mušini ljudi.

Očevici ubistva ispričali su da je Baranin kao pokošen pao na ulazu u baštu restorana, na pola metra od svog dvogodišnjeg sina i najboljeg prijatelja Andrije Mrdaka. Kad je policija stigla na mesto događaja, Osmanagić je davao znake života, pa ga je njegovo obezbeđenje smestilo u automobil i uputilo se u Opštu bolnicu u Baru, ali je preminuo na putu do medicinske ustanove.

Podaci iz istrage govore da su potom seli u beli "golf II", ali ne i gde su tada otišli. Zadnje sedište u "renou" iz kog je pucano na Osmanagića bilo je spušteno tokom napada, zbog čega inspektori pretpostavljaju da je ubica hitac ispalio kroz staklo na gepeku ili kroz zadnji levi bočni prozor. 

Inače, Luka Đurović je godinu dana pre ubistva Osmanagića poginuo u saobraćajnoj nesreći u blizini Kotora, a bio je navodno povezan sa "škaljarcima" i "zemunskim klanom". Za Osmanagićevu grupu pričalo se da sarađuje sa "kavčanima". Osmanagić je u centar medijske pažnje dospeo 2004. godine kada ga je tadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Crne Gore Mićo Orlandić označio kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dana“ Duška Jovanovića.

Armin Mušo Osmanagić bio je u bekstvu još od ubistva Duška Jovanovića. "Poslove" u njegovom odsustvu obavljao je Ljubo Bigović, koji je bio oženjen sa sestrom Nebojše Stojkovića Stojketa, vođe "rakovičkog klana". Kako je skrivanje skupo, upućeni su tvrdili da se dobar deo novca od kriminalnih poslova tada slao Osmanagiću kao pomoć.

Bigović i Osmanagić su, takođe, u rodbinskim vezama, pa su na sličan način (preko žena) povezani i sa Stojketovom ekipom u Beogradu. U Crnoj Gori se tada šuškalo da je upravo neko iz ove beogradske grupe trebalo da likvidira tadašnjeg pomoćnika ministra policije Miću Orlandića, u "sačekuši" spremljenoj u jednom kafiću na izlasku iz Bara.

Te noći smrt je izbegao ne samo Orlandić, već i Slavoljub Šćekić, jer su se neplanirano zadržali duže u Kotoru. I u ovom gradu su bili zbog Bigovića, jer je reketirao jednog Albanca i uzeo mu 100.000 evra. Ubijeni Osmanagić i njegova supruga Ljiljana Bigović Osmanagić, sumnjiče se za pranje novca koji su, navodno, stekli ilegalnim četvorogodišnjem organizovanjem igara na sreću u automat klubu u Baru. Uprkos tome veće Višeg suda u Podgorici u novembra 2013. godine odlučilo je da ne određuje pritvor Osmanagiću.

Prva ozbiljna poruka Arminu je stigla u novembru 2013. godine, kada je ubijen jedan od njegovih najodanijih saradnika Baranin Stefan Đukić. Posle ubistva Osmanagića njegov klan je bio "obezglavljen”, a Andrija Mrdak, koji mu je bio najbliži saradnik, sudeći prema načinu života koji je vodio posle Osmanagićevog ubistva, bio je svestan da je sledeća meta.

Mrdak se iselio se iz kuće u kojoj je živio sa porodicom, nije izlazio, vozio se isključivo u blindiranom automobilu. Ubice su ga u decembru iste godine ipak dočekale ispred kapije ZIKS-a u Spužu. Verovalo se da je on žrtva osvete zbog ubistva Mirka Mićića, kojeg je ubio njegov brat Nenad u maju iste godine. Mićić je, prema policijskim podacima, bio član Đurovićevog klana, a Mrdak ga je ubio navodno zbog toga što ga je maltretirao.

Ubrzo posle ubistva Osmanagića u Bar je došao ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević i direktor policije Slavko Stojanović. Zbog krvavog rata na ulicama Bara stigli su u grad i pripadnici posebne jedinice iz Podgorice. Policija je privela na desetine mladića koji su povezani sa Lukom Đurovićem i Osmanagićem, ali ubica do danas zvanično nije pronađen.

BONUS VIDEO:

 (MONDO/Kurir)