BRANKU SU ALBANCI HTELI DA SILUJU, A ONA JE ŽIVOT DALA ZA ČAST! Pljunula ga je, a njen otac ga je UBIO u sudnici

Zločin koji se desio 1975. godine na planini Čakor u Crnoj Gori potresao je tadašnju Jugoslaviju, a pamti se i danas. Branku Đukić (19) ubila su 2. septembra dvojica mladića albanske nacionalnosti jer je branila svoju čast. Mesecima kasnije jednom od njih u sudnici je život oduzeo njen otac Rade. 

Branka je svojim roditeljima objasnila da želi da upiše gimnaziju koja se nalazi u Peći u gradu na Kosovu i Metohiji. Navela je da tamo imaju puno rođaka i da ima dobra autobusku liniju do njenog sela. Tog 2. septembra 1975. godine čekala je autobus koji je trebalo da dođe do njenog sela i da je odveze do Peći da bi tamo upisala željenu gimnaziju. Dosta ju je ljudi videlo dok je čekala autobus, naravno, videli su je i neki sasvim zli pogledi kojima je ko zna šta palo na pamet u tom trenutku. 

"Branka odlazi autobusom i tu su je zadnji put videli ljudi. Njeni roditelji su znali da je otišla da upiše gimnaziju u Peć. Međutim, dan se bližio kraju, a Branka se nije pojavila kući. Roditelje je malo uhvatila panika ali je otac Rade rekao majci da ne mora da brine i da je Branka sigurno ostala kod rođaka u Peći. Prošla je ta noć i otac je ujutru krenuo uobičajenom stazom da dođe do autobusa kako bi otišao do Peći. Dok se kretao kroz šumu iznenada je na tom puteljku ugledao telo koje leži.

Kad je prišao blizu, video je zapravo da leži njegova ćerka. Rade se uštinuo za desni obraz misleći da mu se priviđa. Pomislio je da sanja i da mora što pre da se probudi. Kad je shvatio da je zapravo budan i da je to što vidi zaista njegova ćerka koja leži nasred staze krvavog lica i iscepane haljine, on je dotrčao i podigao svoju ćerku sa staze i opipao je njenu ruku i utvrdio je da pulsa nema. Njegova ćerka Branka bila je mrtva. U prvi mah je pomislio da mu je ćerku ubio medved", ispričao je Rade.

Pokušavao je da ustanovi kako je došlo do povrede glave njegove ćerke, a onda je primetio da iz jedne rane na licu curi krv. Shvatio je da je to rana najverovatnije od metka. Rade je svoju mrtvu ćerku nosio do kuće. Odmah je obaveštena policija i lekar koji je samo mogao da konstatuje smrt. 

"Utvrđeno je da je Branka ubijena iz neposredne blizine vatrenim oružjem, hicem u glavu. U početku su sumnjali da je možda silovana, međutim pregledom je utvrđeno da se to nije dogodilo. Sahranjena je 6. septembra, a niko nije primetio ponašanje njenog oca Radeta na sahrani. Sve vreme je bio nasmejan, bio je obrijan i obukao je belu košulju. Simboliku bele košulje na sahrani najbližeg i najvoljenijeg člana porodice znali su ljudi iz tog kraja. To zapravo znači da će Rade Đukić izvršiti krvnu osvetu zbog svoje ćerke", objasnio je Braca Zdravković.

Ubice Branke su u otkrivene 5. septembra u gradu Peći i bili su privedeni pred lice pravde. Policija je utvrdila da se radi o dvojici mladića albanske nacionalnosti koji su  imali 18 godina i koji su iz sela Gornji Streoci koje se nalazi između grada Peć i grada Đakovica. Njihova imena su Rustem Mehtaj i Gani Kurmehaj. Policija je imala dojavu od lokalnog političara da su ova dvojica mladića izvršila ovo delo.

Gani je priznao da je učestvovao u ubistvu i da je bio saučesnik otkrivajući da je zločin izvršio Rustem koji mu je bio školski drug. Policiji je otkrio gde se Rustem krije. Dvojica momaka nakon nekog vremena su sprovedeni u Istražni zatvor u Bijelo Polje.

"Otac Rade je saznao njihova imena i da su njegovu ćerku videli kad je krenula u Peć i da su zaključili da će se istim putem vratiti kad bude završila obaveze u tom gradu. I rešili su da je sačekaju kako bi je primorali na se**ualni odnos. Branka je oko 15 časova došla nazad u svoje selo i uputila se stazom ka svojoj kući. Oni su je presreli na pola puta, izašli su ispred nje i rekli su joj da žele da se sa njom ljube. Ona ih je samo odgurnula, ignorisala i nastavila da ide dalje. Onda je Rustem iza pojasa izvadio pištolj i stao ispred Branke i rekao joj: "Ako ne budeš htela da imaš sa nama odnos, mi ćemo te ubiti". Branka ga je ošamarila i pljunula u lice i u tom trenutku je počela da trči.

Zbunjeni Rustem je u prvi mah bio u šoku i nije znao šta se dešava. Onda je shvatio da ga je pljunula u lice i potrčao je za njom i na par koraka od nje je podigao ruku u kojoj je držao repetirani pištolj i ispalio hitac u pravcu njene glave. Branka se okrenula kad je čula da neko trči za njom i metak ju je pogodio pravo u lice. Poginula je na licu mesta. Mladići su odmah pobegli. Rustem nije rekao svojoj porodici šta je uradio, ali je Gani rekao svojim rođacima koji su policiji dali informaciju", kazao je detektiv.

Suđenje je zakazano za početak decembra 1975. godine. Na ovaj slučaj je maltene u medijima stavljena cenzura kako se ne bi stvarala nacionalna netrpeljivost. Suđenje je počelo 3. decembra u Višem sudu. Pošto se radi o mlađim punoletnim licima, nikako nije mogla da se traži smrtna kazna. Tužilaštvo je tražilo kaznu od 10 do 15 godina zatvora. To je bila najstroža vremenska kazna za ubistvo. 

Na ulazu u sudnicu svi su morali da budu pretreseni a sudija nije dozvolio ulazak novinarima. Mogli su da uđu samo najbliži članovi porodice žrtve i okrivljenih.  Sudija je tokom suđenja rekao da su okrivljeni rekli da su znali da je žrtva srpske, odnosno crnogorske nacionalnosti.

"To je izazvalo bes kod porodice ubijene Branke. Sudija je rekao da će presuda biti izrečena sutra. Sutradan je zakazano suđenje a Rade je u sudnicu ušao poslednji. Bio je u odelu bez kravate, vidno mršav i samo je sudskom čuvaru koji ga je pretresao rekao: "Zašto me sad opet pretresaš? Zar mi i ti staješ na muku pored svega što me je zadesilo od Boga i od dušmana?". Policajac ga je samo onako opipao i zaključio je da nesrećni čovek nema ništa kod sebe, a Rade je ušao i seo na mesto u trećem redu sudnice iza okrivljenih. 

Kad je napravljena pauza da sudija donese odluku o kazni, oni koji su se nalazili u sudnici su zapalili cigarete jer nisu smeli da je napuste. Jedna žena se požalila da joj smeta dim i policajac koji se nalazio blizu Rustema ustao je da otvori prozor.

U tom trenutku je Rade ustao, napravio tri koraka i prvim metkom pogađa Rustema u potiljak. Drugi metak mu je ispalio u leđa. Okrenuo je pištolj ka Ganiju koji se u tom trenutku bacio na zemlju ali pištolj nije opalio. Metak se zaglavio u cevi. U tom momentu Rade uzima pištolj za cev i okreće ga ka čuvaru, predaje mu ga i kaže: "Vodi računa sinko, u cevi je i dalje metak, možda nesretnim slučajem i opali. Ja sam ovo morao da uradim". I onda je iz džepa izvadio cigarteu i dok je pokušavao da je zapali policajci su prišli i stavili su mu lisice. Sudije su istrčale iz svojih prostorija. Porodice okrivljenih su hladnokrvno sedele i apsolutno nisu reagovale, samo su posmatrali Radeta", ispričao je Zdravković.

Čuveni advokatski advokat Veljko Guberina se javio da brani Radeta besplatno. Tužilaštvo je tražilo da bude osuđen na smrtnu kaznu, a onda se javnost digla na noge u celoj Jugoslaviji. Ljudi su tražili da se Rade oslobodi odgovornosti. Sud je odbio takav predlog i osuđen je na osam godina zatvora. 

Vrhovni sud Jugoslavije je ovu presudu smanjio na pet godina, a kasnije amnestijom Josipa Broza Tita Radetu je kazna smanjena i on je izašao posle tri godine i četiri meseca zatvora. Po izlasku je otišao u svoje selo i samo je ćutao. Nakon nekog vremena otišao je na mesto gde je ćerku našao ubijenu. Sam joj je podigao i isklesao spomenik. 

Nakon nekog vremena Rade je objasnio kako je uneo pištolj u sudnicu. Ispričao je da danima nije jeo i da je toliko smršao da mu se stomak maltene spojio sa leđima. Sakrio je pištolj ispod rebara i onda ga vezao pojasom. Kad su ga pretresali policajci nisu mogli da osete pištolj. 

BONUS VIDEO: 

(MONDO)