ALBANAC SILOVAO I UBIO DEVOJKU, SRBIN NEVIN ZAVRŠIO U ZATVORU! Ime ubice stajalo pored tela - Policija ga ignorisala

Mladić u Srbiji nevin je bio u zatvoru zbog pogrešne DNK analize.

Optužen je da je silovao i ubio Helgu Čevari (23). Policija je od prvog dana u rukama imala identitet ubice. Istraga je, međutim, otišla u drugom, pogrešnom pravcu, a dokazi prikupljeni protiv V. P. bili su zapravo rezultat brojnih propusta. 

Ključni dokaz, DNK analiza, prikazan je kao nepogrešiv, a upravo je zbog pogrešne DNK analize pogrešan čovek optužen, dok je pravi ubica bio na slobodi. Telo studentkinje Helge Čevari pronađeno je 5. oktobra 1998. godine. Pronašle su ga njene cimerke u dvorištu podstanarske kuće. Bila je silovana i zadavljena. 

Ubica je posle zločina iz stana studentkinje ukrao nešto njene ušteđevine, kao i bonove za menzu iz novčanika jedne od cimerki ubijene Helge. Svedoka nije bilo, ali je pronađena jedna cedulja. Bila je uvijena u papir i oblepljena selotejpom. Na jednoj strani je bio ispisan tekst na arapskom jeziku. Sa druge strane je bio latinični zapis. Ispostaviće se da je cedulju slučajno ostavio ubica i da je ostavio trag koji direktno vodi ka njemu. 

Sa jedne strane papira bile su zapisane molitve na arapskom, a sa druge je pisalo: "Skender Memeti, za sreću". I tad nastaje prvi propust. Inspektori nisu posvetili dovoljno pažnje proučavanju cedulje. Istraga kreće u pogrešnom smeru. 

U potrazi za ubicom policija prioritet stavlja na nadgledanje studentske menze zbog ukradenih bonova za hranu. Pretpostavljaju da ih je ukrao ubica i da će pokušati da ih iskoristi u studentskoj menzi. Istovremeno proveravaju sve muškarce u Subotici protiv kojih su u tom periodu žene podnosile prijave policiji. 

Telo ubijene studetkinje poslato je na obdukciju. Izdvojeni su biološki tragovi kako bi se uradila DNK analiza. Tih godina DNK tragovi su se analizirali retko. Na rezultate se čekalo nedeljama. Za to vreme je vršen pritisak na policiju da reši zločin. 

Prvi trag ka mogućem izvršiocu zločina bila je prijava vlasnice jedne subotičke galerija slika koja je nekoliko dana pre ubistva studentkinje policiji ispričala da je u njen lokal ušao mladić koji se čudno ponašao. Glavno pitanje u istrazi zločina bilo je da li je on silovatelj i ubica studentkinje. 

Vlasnica je do detalja opisala kako je izgledao. Policija je oko 10 dana nakon zločina primetila mladića koji je odgovarao opisu. Bio je to V. R. Policija je počela da ga prati i to je trajalo oko 40 minuta. Prema rečima policajaca, za to vreme je nametljivo prilazio ženama. Navedeno je da nije bilo uočljive agresije. Radilo se, prema njihovim rečima, o prilaženju i ponekom fizičkom kontaktu tako što bi neku žensku osobu uhvatio za ruku ili bi je pomilovao. 

Nakon toga je ušao u studentsku menzu gde se zadržao oko pet minuta. Nijedna žena nije posvedočila nametljivo prilaženje mladića. Mladić je postao glavnoosumnjičeni kad je ušao u studentsku menzu iako kod sebe nije imao bonove niti je poznavao studentkinju. Priveden je i uzet mu je uzorak krvi kako bi se uradila DNK analiza. 

Iako je ova analiza bila novina predstavljena je kao najpouzdaniji dokaz identifikacije, na sudu neoboriv. U daljem sudskom postupku pokazalo se da je to bila najveća greška postupka. Rezultat analize pokazao je da se DNK mladića poklapa 99,99 odsto sa biološkim tragovima koji su uzeti sa tela studentkinje. 

Mladić je uhapšen 18. decembra 1998. godine. Slučaj DNK analize je ušao u anale srpskog pravosuđa jer je to bila jedna od najvećih grešaka istražnih i sudskih organa ali i srpske nauke. DNK analiza sa pogrešnim rezultatom vodila je mladića pred streljački vod. 

Biološki fakultet u Beogradu prvu laboratoriju za forenzičku, odnosno sudsku medicinsku genetiku pokreće 1997. godine. Prve obuke za primenu PCR metode u forenzičkoj genetici počinju da se primenjuju na Institutu za bezbednost i u novosadskom Zavodu za sudsku medicinu koji je bio ključan u slučaju hapšenje mladića. 

U njihovoj laboratoriji testovi su pokazali da se DNK mladića i tragova sa tela poklapaju. Bio je to prvi put da se u Srbi radi DNK analiza za slučaj ubistva kome je prethodilo silovanje. To nije bio jedini pogrešan dokaz na osnovu kod je mladić optužen. Policija je od njega tražila i da prepiše određen tekst kako bi se uporedio njegov rukopis sa rukopisom koji se nalazio na papiru pored tela ubijene studetkinje. 

Nalaz je krivio mladića. Ispostaviće se i da je ovaj nalaz veštaka bio pogrešan. Policija je sumnjala da je napisano ime na papiru identitet ubice i ta sumnja je bila dobar trag. Međutim, on je ubrzo odbačen jer policija nije pronašla nikog ko je sa tim imenom i prezimenom prijavljen u Subotici. Time je napravljen novi propust. 

Kad se uhapsi pogrešan, onda zločinac može da se ustremi na nove žrtve što se i dogodilo. Grafolog je dao nalaz da rukopis na papiru odgovara mladiću. Međutim, ovaj dokaz je na suđenju oboren jer se ispostavilo da je to hodžin zapis.

Tek se treći veštak izjasnio da ne može da tvrdi da li ga je ili nije napisao mladić koji je optužen. Dva poligrafska testiranja pokazala su da mladić nije kriv ali ovi nalazi nisu imali težinu jer nisu dokazi na sudu. Sudski veštaci su bili izričiti da je mladić kriv na osnovu DNK analize. 

Istraga je obustavljena i optužnica je podignuta. To je bio najveći propust. Nije bilo važno ni to što je mladić imao alibi u vreme zločina. Oko pet meseci nakon silovanja i ubistva, tačnije 17. marta 1999. godine protiv mladića je podignuta optužnica. 

Pretila mu je smrtna kazna i mogao je da bude izveden pred streljački vod. Advokatica je mladića zatekla mladića kako plače ispred sudijskog stola kako plače i pita kad će ga streljati. Od mladića i njegove porodice su se svi okrenuli. Čak se i brat okrenuo od mladića. 

U vreme istrage protiv mladića, njegova advokatica odlučila je da ne uzme DNK analizu zdravo za gotovo. Istraživala je analize i to je odvelo u Budimpeštu. Tako je došla do dokaza koji je doveo do obrta u slučaju koji je pokazao velike propuste u istrazi. 

Stručnjak u Budimpešti je video nalaz i podatke je ubacio u kompjuter i pokazano je da oko 50 muškarca u Subotici ima isti genotip. Ispalo je da se DNK mladića može poklopiti sa 50 muškaraca u Subotici. Svaki trihiljaditi čovek imao je isti genotip kao mladić. 

Ovo mišljenje su potvrdile i laboratoriji u Zagrebu i Ljubljani. Advokatica je otišla kod sudije ali je suđenje ipak počelo 17. maja 1999. godine. Tad je otkriven još jedan propust nadležnih. Još pre advokatice i sudija je tražio mišljenje stručnjaka u Budimpešti koje je stiglo ali do suđenja nije pokazano. 

Rezultati su stigli pre podizanja optužnice ali nisu stigli do sudije. Rezultat je pokazao da se DNK nije poklapao. Traženi su 11 dana nakon ubistva studetkinje. Advokatica to nije znala iako je po zakonu morala da zna. 

U Mađarskoj je analiza urađena 28. februara, a 9. marta je rezultat stigao do subotičke policije. Već tada se znalo da je analiza pokazala da se mladićev DNK ne poklapa sa biološkim tragovima nađenim na telu studentkinje. 

Metoda koja je korišćena u Srbiji bila je zastarela. Ovo je moglo da dovede do toga da nevin čovek bude osuđen na smrtnu kaznu. Takođe je dovelo do toga da još jedna devojka bude silovana. Na sreću, preživela je napad jer su je spasili slučajni prolaznici, navodi se u emisiji "Slučaj" na Insajderu.

Na suočavanje veštaka iz Srbije i Mađarske čekalo se mesecima. Za to vreme je mladić bio u pritvoru. Kad je pao ključni dokaz, tužilaštvo je odustalo od optužnice. Mladić je pušten iz pritvora u decembru 1999. godine. Iza rešetaka je nevin proveo skoro godinu dana. 

U zatvorskom dosijeu je ostalo upisano da je nekoliko puta tokom šetnje u zatvoru padao u nesvest zbog straha da ga izvode pred streljački vod. Međutim, njegovi problem sa subotičkom policijom nisu prestali ni nakon što je dokazano da je nevin. 

Mladiću sloboda nije donela i mir. Sve je teško podneo i danas zbog toga trpi posledice kao i njegova porodica. Subotička policija ga je često uznemiravala i zato se odselio iz grada. Jednom prilikom su ga policajci zaustavili i odveli u stanicu zbog dojave da se kreće samo u kaputu i da plaši žene. 

Mladić je rekao da noću ne izlazi i da nakon suđenja nigde ne ide sam. U martu 2001. godine je silovana još jedna žena. DNK analiza je pokazala da ju je silovala ista osoba koja je ubila studentkinju. Skender Memeti se u Suboticu doselio sa Kosova tokom rata devedesetih. 

U aprilu 2001. godine Memeti je uhapšen zbog oba zločina. Osuđen je na 15 godina zatvora i na slobodu je pušten 2017. 

BONUS VIDEO: 

(MONDO)