Skoro sat i po vremena svedočili su roditelji ubijenog  dečaka o užasu, tuzi i bolu koji ih je zadesio saznanjem da više nemaju jedinca. U sudnici je vladala neopisiva tuga dok majka Suzana Stankovic Čikić grcajući tiho govori kako je sinovljevo koncertno odelo i druge stvari peglala ne želeći da prihvati da ga više nema. Pričala je kako je u mrtvačnici tražila fen i sušila okupanu kosu sina. "Nema više ćao mama, moram da ti ispričam sta je bilo u školi. Nemamo više razlog da živimo. Čemu da se nadamo. Čije venčanje da čekamo" - rekla je Suzana.

I ona i suprug su na izmaku snage govorili o smrtonosnim povredama i slikama mrtvog razreda koje su videli. Istakli su stravičnu preciznost dečaka ubice i da je njegov otac odgovoran za zločin.

"Jedan od tri metka je promašio Andriju. Prošao je kroz jaknu i stolicu. Jedan ga je pogodio u nogu, a jedan bočno u ruku i srce. ubica je bio stravično precizan" - kazao je Miloš Čikić istakavši da se u vojsci bavio gađanjem, ali da mu je jasno da je dečaka otac učio da gađa u žive mete. "To je strašno reći. Oni su bili poktetne mete. Mrtva deca svuda po učionici" - plačući je svedočio Miloš.

Suzana je dodala: "Razneo je srce mog sina Andrije, a hladan mi je odgovorio da zna da ga je ubio. Rekao mi je da je njegov kriterijum za ubijanje bio da su deca okej. Policiji je rekao da nije bio ljut ni na koga".

Kurir/Nenad Kostić Porodica ubijene dece u školi Vladislav Ribnikar

Gotovo da nije bilo osobe koja nije zaplakala dok su slušali svedočenja, a podjednako potresno je bilo i ono izrečeno od roditelja ubijene učenice. Na samom početku, roditelji su pozvali na odgovornost školu i istakli da su potreseni izjavama porodice dečaka ubice, koja neće da prihvati odgovornost za dela koje je njihov sin uradio. “Treći maj je počeo kao i svaki deugi dan. Spremio sam ćerku za slikanje. Tog dana joj je javljeno da će biti dežurna kada je došla u školu. Bila je jako srećna zbog toga. Pošto smo bili na putu ja sam od škole krenuo ka Autokomandi gde su nam čuvali psa. U tom momentu me supruga zvala i rekla da idem odmah u školu i da se nešto desilo”, rekao je otac.

On je objasnio da je odbijao da poveruje da se desila pucnjava i da mu je odmah kroz glavu prošlo to što je njegova ćerka bila dežurna, te da, ako se nešto desilo, moralo je pored nje da prođe. “Pitao sam jednog profesora koji se zatekao tu da li zna gde je moje dete, pošto je na zimu išla sa njim na skijanje. Rekao mi je da zna ko je ona ali da moram da se odaljim. Supruga je bila već sa druge strane škole gde su bili ćerkini drugari iz odeljenja, kao i razredna. Otišli smo do Tiršove i Kliničkog centra, ali i tamo smo saznali da nijedno od ranjene dece nije naša. Ponovo smo došli do škole, i tada sam čuo da roditelji, koji ne znaju gde su im deca, odu u PS Vračar. Čuli smo da je Dragan ubijen, bili smo uplašeni, ali smo gajili nadu”, kaže otac.

On dodaje da je na ulazu u policijsku stanicu video Mariju Vasović, majku devojčice sa kojom je njegova ćerka bila dežurna.

“Ona je prva ušla u kancelariju, a kada je izašla, ja sam bez poziva ušao i rekao samo: Recite mi više da znam gde mi je dete!“. Sve su mi rekli, ali posle informacije da mi je dete ubijeno više ih ništa nisam slušao. Razmišljao sam kako suprugi da kažem. Plakao sam na zidiću, video sam brata tu, zagrlili smo se.. Tada je supruga došla, ona je odbijala da poveruje.. Rekao sam joj da sam već bio unutra i da nema šta više”, rekao je otac devojčice bolnim glasom.

Najpotresniji detalj bio je kada je majka ubijene devojčice Ninela Božović ispričala da je svoju ćerku poslednji put poljubila 6. maja, kada su otišli da identifikuju telo.

“Kada smo iz policije došli do škole ponovo, videla sam direktorku škole, pitala sam: “Je l’ stvarno moja ćerka?”, a ona mi je samo klimnula glavom. Bila je prva osoba koja je rekla da je videla ubijenu devojčicu. Posle toga smo bili smo u stanju šoka. Ceo život pripremaš se za vesti o smrti, ali ne svog deteta”, rekla je žena kroz suze.

BONUS VIDEO

Mama devojčice ubijene u školi Vladislav Ribnikar MONDO

(Mondo/Republika/Nova/M. Š.)