Vrhovno tužilaštvo tražilo spise predmeta u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Vrhovno javno tužilaštvo zatražiće spise predmeta od nadležnog suda u vezi sa oslobađajućom presudom u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, međutim to ne znači da će se krivični postupak ponovo pokrenuti na štetu okrivljenih ukoliko se utvrde nepravilnosti, već će se utvrđivati da li su sudovi u toku i prilikom donošenja presude povredili zakon.
Apelacioni sud u Beogradu je u petak, 2. februara, saopštio da je oslobodio četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB) optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije koje se dogodilo 1999. godine. Sud je preinačio prvostepenu presudu i pravnosnažno oslobodio Radomira Markovića optužbi za teško ubistvo u podstrekivanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili teško ubistvo.
Kako se navodi u saopštenju, sud je ovakvu odluku doneo jer "nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela". Na ovu odluku ne postoji pravo žalbe. Ubrzo je usledila i reakcija Vrhovnog javnog tužilaštva. Kako je "Blic" nezvanično saznao, ovo tužilaštvo će zatražiti spise predmeta od Apelacionog suda u vezi sa oslobađajućom presudom u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije u cilju zaštite zakonitosti protiv presude Apelacionog suda.
Kako za "Blic" objašnjava advokat Nikola Ristović, činjenica da je Vrhovno tužilaštvo tražilo spise znači da imaju interesa za izjavljivanje nekog vanrednog pravnog leka. "Imajući u vidu da krivični postupak ne može da se ponovi na štetu okrivljenih, moguće je da se istražuje mogućnost za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u konkretnom slučaju takođe nema uslova za ponavljanje postupka, već je u toku tog postupka jedino moguće utvrđivanje da su sudovi u toku postupka i prilikom donošenja presude povredili zakon", objašnjava advokat Ristović.
Razlozi za izjavljivanje Zahteva za zaštitu zakonitosti (ZZZ)
Kako Ristović navodi za "Blic", razlozi za izjavljivanje Zahteva za zaštitu zakonitosti (ZZZ) su:
- povređen zakon;
- primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima;
- povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
"Imajući u vidu da ovde, bar za sada, nemamo povrede koje su utvrđene odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), ostaje jedino mogućnost da je došlo do povrede zakona, a u kom slučaju se opet ne može ispitivati činjenično stanje koje je utvrđeno u presudi - pojašnjava advokat Ristović.
Povrede zakona
Prema rečima sagovornika, povrede zakona su regulisane Zakonom o krivičnom postupku (ZKP) i to su:
- Ako je na činjenično stanje pogrešno primenjen zakon (npr. sud je utvrdio da je neko nešto uradio pa ga je osudio za neko krivično delo a u konkretnom slučaju se radi o npr. prekršaju ili se uopšte ne radi o kažnjivom ponašanju;
- Ako su povređena pravila o obaveznoj odbrani okrivljenog npr. okrivljeni nije imao odbranu a bila je obavezna;
- Ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja;
- Ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti;
- Ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa;
- Ili presudom nije potpuno rešen predmet optužbe;
- Ili je presudom optužba prekoračena;
- Ili je presudom povređena zabrana preinačenja na gore;(ukoliko je npr žalbu izjavio samo okrivljeni a drugostepeni sud preinačio kaznu i izrekao težu nego prvostepeni sud
- Ako se presuda zasniva na dokazu koji je nezakonit
"Postoje još neki razlozi, ali se oni ne mogu uzeti u obzir. U konkretnom slučaju, prema mom mišljenju, jedino povrede ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti ili ako je presuda zasnivana na dokazu koji je nezakonit bi mogli da predstavljaju osnov za izazivanje ZZZ. Uprkos tome, jako je teško da će Vrhovno javno tužilaštvo uspeti u svojoj nameri jer nisam siguran da su uopšte neki dokazi izdvojeni u konkretnom postupku", rekao je advokat Ristović za "Blic".
Postupak pokrenut 17 godina kasnije
Slavko Ćuruvija je bio vlasnik lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin", a ubijen je 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo. Suđenje za ubistvo počelo je 2015. godine, čak 17 godina od ubistva.
Specijalni sud u Beogradu je 2019. godine proglasio krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika DB-a, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Tom presudom su na po 30 godina osuđeni šef DB-a u vreme vlasti Slobodana Miloševića, Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić.
Nekadašnji pripadnici DB-a, Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina. Apelacioni sud je tu presudu ukinuo u septembru 2020. godine. Odluku je obrazložio time da je Specijalni sud presudom prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca ubistva izmenio činjenično stanje u optužnici. U ponovljenom postupku, Specijalni sud je u decembru 2021. godine doneo presudu kojom su ponovo Marković i Radonjić osuđeni na po 30 godina zatvora, dok su Romić i Kurak dobili po 20 godina.
Apelacioni sud je od decembra 2022. godine razmatrao žalbe optuženih. U odluci, koja je objavljena 2. februara, navodi se da se da je Apelacioni sud doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je prvostepeni sud "prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe".
Prema oceni Apelacionog suda, "tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za ubistvo Ćuruvije, a nije izveden ni jedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica iz najviših struktura vlasti".
"Činjenica da je Slavko Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, te se sud nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela", navedeno je na sajtu suda.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/J.D.)