Nikolina Janjić, psihoterapeut, govorila je za MONDO o činu samoubistva povodom tragičnog slučaja koji se dogodio u Pančevu 8. marta.
Stanovnike Pančeva potresla je vest u petak 8. marta kada je pronađeno telo mladića (21) kod Hale sportova na Strelištu. Prema dosadašnjim informacijama, nezvanično, mladić je izvršio samoubistvo, a o činu suicida za MONDO je govorila Nikolina Janjić, Magistar Savetodavne Psihologije i psihoterapeut pod supervizijom.
Nauka kaže, u najkraćem obliku, da je samoubistvo aktivni ili pasivni autodestruktivni čin u kojem osoba svesno i namerno sebi želi da oduzme život zbog različitih motiva. Nikolina kaže da je jako teško dati odgovor na pitanje 'Kako osoba odluči da izvrši suicid'.
"Ovaj tragični događaj je izazvao lavinu komentara, brige ali i sličnih pitanja. Nažalost, na ovo pitanje je jako teško odgovoriti. Vrlo često ovaj odgovor porodica, prijatelji i bliske osobe traže, ali retko mogu da dobiju. Nekada je to impulsivnost trenutka i situacije, a često duže razmišljanje i unutrašnje borbe koje vode sami sa sobom. Beznađe, usamljenost, izolovanost, očaj ali i apstraktno razmišljanje poput 'rešenje ne postoji, bolje je da me nema' su samo neki primeri koje sam ja čula od klijenata sa kojima sam radila, a pokušavali su suicid u prošlosti", započinje Nikolina Janjić.
Kako Nikolina priča, najčešći uzrok je depresija. Međutim, to je samo "vrh ledenog brega".
"Istraživanja su pokazala da je jedan od vodećih uzroka depresija. Osobe koje se bore sa nekom vrstom depresivnog poremećaja imaju 20 puta veće šanse da počine samoubistvo. Međutim, depresija nije jedini razlog. Ja bih rekla da je depresija 'vrh ledenog brega'. A to znaci da takođe postoje i drugi simptomi i poremećaji koji mogu da dovedu do depresije poput anksioznosti, bolesti zavisnosti, granični poremećaji ličnosti. Do depresije dovode i teška i traumatična iskustva poput nasilja u porodici, gubitak bliskih osoba, teške bolesti, borba za egzistenciju...", dodaje Nikolina.
Naš sagovornik dalje objašnjava da ne postoji autentično ponašanje osobe koja ima suicidna razmišljanja. Međutim, roditelji bi trebalo da reaguju na svaku veću promenu u ponašanju kod deteta.
"Kao što ne postoji jedan uzrok ili povod za samoubistvo, tako ne postoji ni autentično ponašanje osobe koja ima suicidna razmišljanja. Ja bih savetovala roditelje i najbližu okolinu da, ukoliko primete bilo kakva odstupanja od dotadašnjeg ponašanja priđu sa razumevanjem, otvorenim umom, podržavajućim stavom. Kod nekoga su alarmantna ponašanja povlačenje i izolovanje iz društva, kao i povučenost a nekada je to preokupiranost smrću uz vrlo naglašene stavove o povređivanju sebe i drugih", navodi Nikolina.
Omladina često ume da, u šali, govori kako će se ubiti ukoliko ne reše neki problem. Često i relativizuju takve slučajeve jer nemaju svest o ozbiljnosti događaja, a Nikolina je izričita po tom pitanju i smatra da one ne bi trebalo uopšte da postoje.
"Iz nekog ličnog i profesionalnog stava, ovakve šale ne smeju da postoje. Moraju da se izbace iz naše komunikacije. Uvek treba biti oprezan jer nekome je baš ta šala okidač, a nekome poziv u pomoć, a pošto se smatra šalom, niko i ne veruje više. Zatim može da izazove osećaje usamljenosti, izolovanosti, osuđivanje. Jedni drugima trebamo biti oslonac i podrška, a ne predmet šale", objašnjava Nikolina.
Osobe koje verbalnim, ili drugim putem, daju nagoveštaju o suicidu, često budu etiketirane kao neko ko traži pažnju. Po rečima našeg sagovornika, u tome i leži problem.
"Najavljivanje samoubistva, na bilo koji način, bilo verbalno, samopovređivanjem, prethodnim pokušajima mora biti shvaćeno ozbiljno. Nažalost, neretko se dešava da okolina to pripisuje traženju pažnje, ili ih jednostavno ne shvataju ozbiljno. Kod nekih osoba je to impulsivna odluka i znakove je tesko uočiti. Maskirana depresija ili 'high functioning depression' je fenomen 21. veka baš iz razloga jer je teško primetiti da neko uopšte ima depresivne simptome sa kojima se bori. Ovakve osobe su često vrlo funkcionalne u svim ostalim oblastima kao sto su posao, škola, partnerski odnosi, dok u samoći pate. Okruženja kojima je mentalno zdravlje tabu tema, ili predmet šale i u kojima su očekivanja od pojedinca velika i nerealna su podložna za razvitak ove 'maskirane” depresije', ističe Nikolina.
"Razgovor, razgovor, razgovor"
Za kraj razgovora, Nikolina navodi šta je rešenje koje uvek može da pomogne. Prema njenim rečima, razgovor i bezuslovna podrška su OBAVEZA.
"Razgovor, razgovor i razgovor. Bezuslovna podrška, I otvorena pitanja poput 'da li si ikada razmišljao/la ili pokušao/la da se ubiješ'. Mnogi misle da ako se ovako pristupi možemo čak da 'ubacimo nekome ideje u glavu'. Baš naprotiv, istraživanja su pokazala da ovakvim pitanjima otvaramo vrata za razgovor, olakšanje, razumevanje i kod osoba koje pate otvaramo put ka razmišljanju da izlaz zaista postoji. Nekada je potrebno osobu i hospitalizovati dok se ne stabilizuje, ne umanje simptomi I ne kreira adekvatan tretman", zaključuje Nikolina Janjić razgovor za MONDO.
Ako ste u depresiji ili pomišljate na samoubistvo, postoji više načina da dobijete psihološku pomoć. Broj SOS linije klinike “Laza Lazarević” je 011/7777-000. Broj Centra “Srce” za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva je 0800-300-303.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.B.)