VOZI, IMAM BOMBE, UBIO SAM LJUDE! Otkrivene jezive reči ubice iz Mladenovca tokom bekstva nakon masakra

U.B. je osumnjičen da je počinio masakr u selima Dubona i Malo Orašje 4. maja 2023. godine kada je ubio 9 i ranio 12 osoba, a u taksiju koji ga je vozio do Vinjišta, sela kod Kragujevca, bila je i jedna devojka. Ona je tada slagala ubicu da je trudna kako bi se spasila i iznela je u tužilaštvu 25. marta 2024. godine sve što se dogodilo te kobne večeri.

Kada je ušla u taksi, sela je na zadnje sedište iza suvozača i rekla adresu taksisti. Krenuli su auto-putem iz Smedereva i stali na naplatnoj rampi za isključivanje kod Mladenovca gde su videli dva vozila u kojima nije bilo nikoga i pravo niotkuda se pojavljuje sa leve strane nepoznati mladić u plavoj majici.

"Na sebi je imao plavu majicu i crne donji deo trenerke. Bio je visok, krupnije građe, smeđe kose. Oko vrata je nosio torbicu, ne mogu da se setim koje boje, mislim da je bila crna. On je otvorio vrata i seo iza vozača, tačno pored mene. Tom prilikom taksista ga je pitao šta radi i rekao mu da izađe iz vozila. On je odgovorio: 'Vozi, imam bombe, ubio sam ljude' ", dodaje devojka.

Taksista je zamolio U.B. da napusti vozilo. Međutim, on je bio uporan i pokazao im je bombu.

"Tada je otvorio torbicu, izvadio jednu bombu, koju mi je pokazao. Znam da je bila zelene boje. Držao ju je u ruci, a u torbici sam videla još jednu bombu. Ja sam mu rekla da sam trudna i da se plašim bombe. Taksista je to čuo i shvatio da je situacija ozbiljna. Nastavio je da vozi. Čim smo prošli naplatnu rampu, ugledali smo policiju pod rotacijom i neke policajce na putu. Tada je Blažić mene zagrlio i rekao da, ukoliko nas policija zaustavi, kažem da smo u vezi, da sam trudna, da mi nije dobro i da idemo lekaru", nastavlja devojka.

Ubrzo je U.B. rekao taksisti da skrene sa glavnog puta zbog velikog broja policije. Na sporednom putu su prolazili kroz selo i videli su neke momke i U.B. je tada izjavio da će jednog uzeti za taoca.

"Rekla sam mu da nema potrebe da to radi i da upropašćava tuđe živote. Smirila sam ga i on je odustao od te ideje. Dok smo bili u vozilu Blažić je povremeno vadio bombu iz torbice i vrteo je po rukama, ali ja bih ga zamolila da vrati bombu u torbicu jer sam se plašila. On bi to učinio. Pričao je o sebi i ocu, spominjao je neke stanove u Beogradu i rekao da je nepravda to što danas mnogo mlađi od njegovog oca dobijaju stanove preko veze, a njegov otac još nije dobio stan. Rekao je da je njegov život gotov, da je ubio dosta ljudi, da su drugi krivi, da nije on. Povlađivala sam mu jer sam se plašila za svoj život, pričala sam mu da nije on kriv, da će sve da bude u redu, da svi grešimo, da smo mladi i uspevala da ga smirim na taj način", navela je devojka.

Prema njenim rečima, bio je veoma nervozan. Spominjao je devojku u Radincu, a devojka iz taksija mu je pričala o sebi i dodala je da je ceo put trajao oko dva sata, a da joj je u jednom trenutku zvonio telefon, ali joj U.B. nije dozvolio da se javi.

"Uplašila sam se i nisam smela da se javim. Kasnije je taksistu pozvala dispečerka i on je rekao da mora da se javi, a Blažić mu je oddgovorio da pazi šta priča jer će da baci bombu ukoliko kaže nešto pogrešno. Čula sam kada je ta žena pitala taksistu da li je čuo nešto o nekim ubistvima, a on je rekao da nije čuo mnogo, nakon čega se Blažić mnogo uznemirio, počeo da paniči i pitao taksistu 'šta mu znači ne mnogo'. Ponovo je pretio bombom. Taksista je ćutao i mnogo se znojio jer se mnogo uplašio", ističe devojka.

Ona je nastavila da priča kako ga je smirivala tokom celog puta. Plašila se najgoreg ishoda.

"Sećam se da na sporednim putevima nije bilo policije. Blažić se više puta obraćao taksisti, govorio mu je da brže vozi i da se ne javlja na telefon. U jednom trenutku uzeo mu je mobilni i pratio informacije o ubistima koja je počinio. Kada smo stigli do mesta Crvena Jabuka, mene je ponovo pozvao verenik na taksistin telefon, koji je tada bio kod Blažića. Dao mi je telefon, ali mi je rekao da pazim šta pričam, preteći bombom. Ja sam vereniku rekla da ubrzo stižem i ništa više nisam mogla da mu kažem. Rekla sam mu da prolazimo kroz Crvenu Jabuku. Blažić me je pitao kako moj verenik izgleda, koliko ima godina, koje je težine i visine, a ja sam mu opisala svog verenika", rekla je ona.

Potom su govorili tokom puta o Đurđevdanu. U.B. joj je rekao da je i on vernik i da isto slavi Đurđevdan.

"Rekao je da je motorom otišao do drugara, da su ga izvređali i da je zato odlučio da ubije nepoznate ljude. Bio je jako uzenmiren i nije bio sav svoj, pričao je nepovezano. Kada smo stigli u Bogdanovicu, taksista je parkirao automobil ispred kuće mog verenika, a meni je Blažić, pr eizlaska iz taksija, pretio da ne smem da ga prijavim, da pazim šta radim. Rekao je da ćutim bar mesec dana, a da nakon toga mogu svima da kažem za njega, i novinarima ako hoću. I da kažem da je on kralj i car", istakla je devojka.

U.B. je potom rekao kako mu je život upropašćen. Na kraju je sebe veličao i predstavljao se kao borac za pravdu.

"Ja sam odmah ušla u dvorište, gde me je čekala njegova baka. Zagrlila sam je i počela da plačem. Videla sam da se moj verenik zadržao u razgovoru sa taksistom. Čula sam da ga je pitao kako je. Zvala sam ga da dođe jer sam se plašila. Stajali su kraće od pet minuta i produžili su put kao Ubu. Kada sam ušla u kuću, bilo je možda 1.30 sati. Blažić nije izlazio iz vozila, sve vreme je sedeo na zadnjem sedištu. Čim je moj verenik ušao u kuću, ja sam ispričala šta se dogodilo. Drhtala sam, nisam mogla da verujem šta mi se desilo, ali nisam smela da pozovem policiju zbog bezbednosti svih u kući jer je znao gde moj verenik živi", zaključila je devojka.

Na kraju je rekla da ima psihičke probleme i da povremeno sanja U.B. Često joj se i dešava da drhti čim zaspi.

BONUS VIDEO:

(Telegraf/MONDO/A.B.)