Glavni razlog za brisanje smrtne kazne iz srpskog Krivičnog zakonika bila je želja da tadašnja Savezna Republika Jugoslavija postane članica Saveta Evrope.
Pre 32 godine izvršena je poslednja smrtna kazna u Srbiji. Johan Drozdek osuđen je zbog ubistva i silovanja devojčice. Drozdek je zločin učinio u seku Karavukovu kod Odžaka kako bi se osvetio njenom ocu koji nije hteo da mu da bicikl koji je želeo. Glavni razlog za brisanje smrtne kazne iz srpskog Krivičnog zakonika bila je želja da tadašnja Savezna Republika Jugoslavija postane članica Saveta Evrope. (Formalni uslov za članstvo u Savetu Evrope je bio da država kandidat ne dopušta mogućnost izricanja smrtnih presuda.) U saveznom zakonodavstvu smrtne kazne tada više nije bilo, ali je ona još postojala u zakonodavstvima federalnih jedinica, Srbije i Crne Gore. U Srbiji je ukinuta 26. februara 2002. godine, izmenama i dopunama KZ koje su se, pored smrtne kazne, odnosile na čitav niz krivičnopravnih instituta.
Poslednji čovek koji je pogubljen u Srbiji - slučaj ubistva devojčice
Johan Drozdek je ubio devojčicu Ivanu Salijević udarivši je ciglom u glavu, a potom je devojčicu silovao na seoskom groblju. Meštani se sećaju da je zločin bio toliko monstruozan da se u selu deci o tome nije ni govorilo. Ubica je, nakon što se predao policiji, priznao da je zločin počinio kao osvetu ocu nesrećne devojčice, koji nije hteo da mu pokloni svoj bicikl, te ga je ukrao.
Drozdek je Ivanu, koja je u tom trenutku imala samo pet i po godina, na prevaru odveo iz porodične kuće, rekavši joj da će joj dati čokoladu, ako pođe sa njim. Dete je selo na bicikl i nikada se više nije vratilo. Njoj je oduzeo život i obeščastio je, jer ga je neprestano u suzama molila da je vrati kući.
Veštačenjem je utvrđeno da je Drozdek i te kako bio uračunljiv u trenutku ubistva i da je bio svestan kakvo zverstvo čini. Meštani, koji su ga poznavali, opisuju ga kao ćutljivog i nikada ne bi rekli da je spreman na takve surove zločine. Samo nekoliko godina kasnije umrla je majka ubijene devojčice, od nervnog sloma i tuge, a do poslednjih dan patio je i njen otac, koji je preminuo 2018. godine.Četiri godine nakon svirepog zločina nad Drozdekom je izvršena smrtna kazna, a žitelji Karavukova i danas pamte ovaj događaj. "Ostavio je traga, zgrozilo je stanovništvo i uplašilo mnoge ljude. Svi su se bojali, strah je bio neminovan, to je bilo toliko svirepo da se do tada ne pamti takav zločin", rekao je ranije jedan od žitelja Stojadin Jovanović.
Tokom suđenja je utvrđeno da je ovaj došljak u Karavukovo imao podeblji kriminalni dosije, nekoliko kazni za razbojništvo i trogodišnja kazna zatvora za silovanje starije maloletnice u okolini Novog Sada. "Nekoliko sekundi je falilo da ga ja u svojstvu lovca ubijem. Taman da opalim, tad su se likvidirali psi, kad on odjednom ustaje iz onog žbunja i oblači se. Ja sam se sledio. I možda je bolje da sam ga ubio, devojčica bi bila živa", kaže meštatnin.
Monstrum je pogubljen 14. februara 1992. godine u Somboru. Do 2002. godine u Srbiji je izrečeno još devetnaest smrtnih kazni, međutim, nijedna nije izvršena. Razlog tome je postepeno ublažavanje propisa o smrtnokj kazni, sve do izmene Krivičnog zakonika 2002. godine kada je ukinuta.
Zbog ubistva Danke Ilić pokrenula se rasprava u javnosti o uvođenju smrtne kazne, a ekipa MONDA je razgovarala sa građanima na tu temu. Pitanje pooštravanja zakona često pokreće diskusije i žustre rasprave između onih koji to podržavaju i onih koji su protiv. Ekipa MONDA je pitala građane šta misle o smrtnoj kazni i da li su za njeno uvođenje. Neki od sagovornika bi podržali tu ideju za pojedine zločine:
(Kurir/MONDO/J.D.)