• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ĐORĐE (13) POŠAO U NJIVU, 3 MESECA POSLE NAĐENA LOBANJA: Majka priznala zločin, pa oslobođena za njegovu smrt!

Autor Uroš Matejić

Nestanak Đorđa Andrejića (13) u julu 2010. godine jedan je od najmisterioznijih događaja koji su se ikada desili u Srbiji, a sudbina dečaka, koji bi danas imao 26 godina, do danas nije poznata.

 Đorđe Andrejić (13) krenuo sa majkom u baštu pa nestao Izvor: Kurir/Privatna arhiva

Đorđe Andrejić (13) nestao je pre 13 i po godina. Slučaj ovog dečaka iz sela Majilovac kod Velikog Gradišta, koji bi danas imao 27 godina, i dalje je jedna od najvećih misterija koja je počela 22.07.2010. godine kada je dečak sa majkom Marinom krenuo u baštu. Ona se posle dva dana krvava vratila sama u selo, bez sina Đorđa

Njegova majka je priznala da ga je ubila, pa je porekla. Zbog navodne smrti sina, dva puta osuđena na 20 godina. U pritvoru je provela 703 dana. Međutim, Apelacioni sud ju je oslobodio krivice zbog nedostatka dokaza, a ona je potom tužila je državu i dobila milionsku odštetu za vreme provedeno u pritvoru. Srbiju je tužila i u Strazburu. Telo dečaka do danas nije nađeno. 

Rasvetljavanjem ovog slučaja institucije se više ne bave. Đorđe je nakon letnjeg raspusta trebalo da krene u sedmi razred. Dečak je otišao sa majkom u baštu, kako je ona navela u poruci koju je ostavila suprugu na stolu. Porodično imanje ka kom su se uputili nalazilo se kilometar i po dalje. Dva dana se nisu vratili. Tek u subotu dečakova majka je dezorijentisana, bosa, puna krpelja, izgrebana po celom telu i rasekotinom na nozi pronađena na putu kod obližnjeg sela Kurjače. Pronašli su je meštani koji su je dovezli do kuće.

Njima je ispričala da se povredila dok je radila u bašti i da je sina poslala kući po pomoć. "Ona je bila gore kod neke porodične kuće. Video sam da je ogrebana maksimalno, imala je modrice po telu, nogu isečenu, bosa. Povezli smo je i usput nam je pričala da je kopala baštu, mada sam se ja pitao... Tu bašte nema... Nisam znao... Kad smo proverili posle toga ni u jednoj bašti nikakav trag nije bio...", ispričao je tad meštanin koji je pronašao majku.

Majka se kući vratila bez sina Đorđa i kad je ušla unutra mužu je rekla da ne zna gde joj je dete. Posle tih reči, kako će kasnije biti navedeno i u sudskoj presudi, muž ju je pretukao. Nakon toga je pozvao policiju i prijavio dečakov nestanak.

U razgovoru koji su policajci obavili u kući Andrejića, majka je najpre tvrdila da ne zna šta se desilo sa njenim sinom. Zatim je odvezena u stanicu policije 24. jula gde je konstantno menjala iskaze. Prvo je tvrdila da je izgubila dete. Nakon toga je pričala da je sina nehatom onesvestila, ali da se posle toga probudio. Na kraju je rekla da je sina ubila i da ga je prekrila lišćem.

Detalje o ubistvu sina ispričala je policiji u prisustvu advokata koji joj je dodeljen po službenoj dužnosti. Kasnije je angažovala advokata Srbislava Stojanovića. Policiji je opisala i gde je sakrila dečakovo telo. Posle priznanja policajci su izveli majku na teren da im pokaže mesto na kom je, kako je tvrdila, ubila sina i sakrila telo.

Međutim, u šumi nije bilo telo deteta niti ičega što bi ukazalo da se tu dogodio zločin. I dalje je tvrdila da je ubila dete i sakrila telo deteta. Nakon saslušanja u tužilaštvu postala je zvanično osumnjičena za zločin. To je bio prvi propust istrage, jer samo priznanje, bez dokaza, ne znači da je onaj ko tvrdi da jeste i počinio krivično delo, objavljeno je u emisiji Slučaj na Insajderu. 

Svaki dan je više od 200 ljudi tragalo za telom dečaka. Na mesto zvano Beljanica je dva puta izvođena i majka i pitala se kako ga nema. Potraga je obustavljena posle samo 10 dana iako nije bilo nikakvih dokaza za ubistvo osim priznanja majke.

Majka je 20. avgusta povukla iskaz, odnosno povukla je priznanje da je ubila sina uz objašnjenje da su je policajci verbalno maltretirali, tukli, pretili i ucenjivali i da je zato priznala zločin. "Kad smo se našli sami, ona je počela da mi priča da nije ubila sina. Mene su tukli, maltretirali, to uopšte nije tačno da sam ga ja ubila", ispričao je advokat Srbislav Stojanović.

Tužilaštvo je tvrdilo da nema dokaza da ju je policija tukla i maltretirala. Majka je i dalje bila u pritvoru iako je promenila iskaz. Početkom novembra 2010. godine pronađena je ljudska lobanja i to baš u onom delu šume koji je tri i po meseca ranije policija više puta pretraživala.

Izvor: RINA.RS/YouTube/screenshot

Lobanja je nađena u travi oko 30 metara od mesta koje je majka pokazivala. "Lobanja je nađena na zemlji obrasla travom, preciznije pri podizanju lobanje ispod iste je bila zemlja, a okolo nje je izrasla trava što je ukazivalo da je tu stajala duže vreme", navelo je Više javno tužilaštvo u Požarevcu.

Pitanje je kako lobanja nije pronađena ranije. "To je mesto detaljno pretraživano i po mom najdubljem mišljenju nesumnjivo je da je neko lobanju tu bacio tih dana po isteku tri meseca kad je istraga trebalo da krene u nekom pravcu", kazao je advokat Stojanović. DNK analiza je pokazala da je lobanja pripadala dečaku. Ostatak tela nikad nije pronađen. Lobanja nije mogla da pokaže uzrok smrti. Na njoj se nisu nalazile povrede koje je majka navela da mu je nanela prilikom ubistva.

Potraga za telom dečaka nije organizovana. Potpuno je nerazjašnjen uzrok smrti dečaka. Majka se nije složila da je pronađena lobanja bila od njenog sina iako je DNK pokazao da jeste. Više tužilaštvo u Požarevcu je nakon pronalaska lobanje podiglo optužnicu protiv majke. Optužena je za teško ubistvo za koje je zaprećena kazna do 40 godina zatvora.

Optužnica se bazirala na njenom priznanju i DNK analizi. U njoj je naveden i drugi iskaz, povlačenje priznanje. Pričala je da je poslednji put videla sina u šumi kad je povredila nogu na motiku. Navela je da mu je tražila da krene po pomoć. Rekao je da se malo boji. Raspravljali su se, kako je majka rekla, ali je onda pristao da krene.

Prema njenim rečima, dozivala ga je neko vreme, a on je odgovarao. Nakon toga je prestao da odgovara. Kazala je da ga je tad poslednji put videla i čula. Suđenje majci za ubistvo sina u Višem sudu u Požarevcu počelo je krajem januara 2011. godine.

Sudilo joj se dva puta i oba puta je osuđena, ali je zatim veće Apelacionog suda donelo oslobađajuću presudu. Dokazi su od početka bili isti. Motika koju je majka nosila sa sobom kad je pronađena na putu bila je materijali dokaz. Tužilaštvo je tvrdilo da je njome zadala smrtonosni udarac sinu. Međutim, na njoj nisu pronađeni njegovi biološki tragovi.

Majka je prvi put osuđena 15. marta 2011. godine. Dobila je kaznu od 20 godina zatvora. Branilac se žalio na presudu. Drugi put je opet proglašena krivom i osuđena na istu kaznu zatvora. Branilac se ponovo žalio. U julu 2012. godine veće Apelacionog suda donelo je presudu da majka nije kriva.

U presudi su navedeni svi propusti istrage, naročito kad je u pitanju prvobitno priznanje majke. Sudije Apelacionog suda posebno su istakle iskaz svedoka koji je sa majkom dečaka i policijom išao u pretragu terena a koji je na sudu izjavio da mu je ona već tada rekla da je teraju da prizna nešto što nije uradila.

Isti svedok je tvrdio da je tad video kako ju je jedan od inspektora povukao za kosu. Apelacioni sud je naveo u presudi da se nameće zaključak da leš Đorđa nije bio na mestu gde je nađena lobanja kad su vršene pretrage terena i da je ona naknadno doneta i tu naknadno ostavljena.

Majka je u pritvoru provela 703 dana. Kad je pravosnažno oslobođena tužila je državu zbog, kako se navodi, nezakonitog pritvora i odselila se iz sela. Tražila je odštetu 17 miliona dinara, sud je odlučio da joj se isplati dva miliona. Na osnovu toga sa svojim advokatom se obratila sudu u Strazburu za pomoć. Inače, otac dečaka pričao je da ne veruje da je ona ubila njihovo dete. Umro je pre oko tri godine. I danas nije poznato kako je došlo do smrti dečaka.

Prema rečima advokata Srbislava Stojanovića lobanja dečaka se nalazi u Višem sudu. U emisiji Slučaj se navodi da nijedna nadležna institucija koja je bila uključena u postupak nema odgovor na pitanje gde je lobanja dečaka. Kako se navodi u pomenutoj emisiji, glavni dokaz u istrazi i sudskim postupcima je jednostavno nestao.

BONUS VIDEO:

Pogledajte

02:33
ADVOKAT ALEKSANDAR RADIVOJEVIĆ ZA KURIR: Nije svako lišavanje života ubistvo, obdukcija ključna za utvrđivanje uzroka smrti
Izvor: Kurir teleivizija
Izvor: Kurir teleivizija

(MONDO/U. M.)

Možda će vas zanimati

Komentari 32

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Jos

Jedan od dokaza da u srbiji zene mogu da ubijaju i svoju decu, a da za to nikad nece odgovarati, a za muskarce kad ubiji i povrede jos ce i da ih caste, a dan zatvora nece videti, je l to ta sloboda u srbiji?

Dušan

Zašto se nigdje ne spominje ljubavnik od mame, nažalost dječak je sve vidio i platio glavom. Majka sve zna, najvjerojatnije gnjusno djelo ljubavnika, koji je glavu vratio naknadno na mjesto zločina.

Tri Tacke

Da li se sećamo slučaja kada je dvoje male dece u selu pored Beograda upalo u plitki kanal i oboje nastradalo. Optužili su majku da ih je ubila i da je ona navodno priznala. Rekonstrukcijom je utvrđeno da deca od 2 i 3 godine mogu da budu odneseni bujicom od 60cm u kanalu dubine 80cm. Slučaj je urnebesan jer su majku optužili da je ubila decu jer je imala vezu erotske prirode sa seoskim slepim guslarem. Kako ovi likovi koji nisu odavle, a dovedeni u Policiju, vide Srbiju i Srbijance!!! Kako je uopšte moguće da neko u tužbi spomene seoskog slepog guslara?! Inače, ta majka je oslobođena na sudskom postupku, a potpis na navodnom priznanju je bio kažan - i na tome se završilo. Tu je i žena koja je umrla prirodnom smrću kada joj je otpala glava u Vidikovačkoj šumi, prirodno umreš kada Ti otpadne glava, tako radi i giljotina, zar ne? Pa, otac poznatog košarkaša koji je sam sebi odsekao ruke i onda izvršio samoubistvo u podrumu punom vode, baš kao u epizodi Kutija za maštanje Sunđer Boba, pa optuženi za ubistvo menjača deviza koji nisu mogli da se prepoznaju, pa ubistvo onog Hrvata gde su nas ubeđivali da se ubistvo desilo za novu godinu, a ne dan pre toga! Neko ozbiljno podcenjuje našu inteligenciju.