MILAN UBIO BRATA NA ĐURĐEVDAN, PA GA OBUKAO ZA SAHRANU! Lekar video Sašino telo i odmah shvatio da krije strašnu tajnu

Prošlo je dve godine dana od stravičnog ubistva u Nišu kada je Milan Grujić (46) na Đurđevdan udavio svog brata Sašu Grujića (52),a onda ga odmah obukao kao za sahranu. On je u decembru prošle godine osuđen za zločin koji je počionio na 10 godina zatvora i obavezno lečenje u zatvorskoj bolnici. Utvrđeno je da Grujić bio smanjeno uračunljiv, jer boluje od paranoidne šizofrenije.

"Brata Sašu Grujića je najpre pesnicom snažno udario u predelu desnog oka, da bi ga zatim, kada je pao na pod, šutirao nogama na kojima je imao obuću sa tvrdim đonom u predelu glave, lica i butina a potom ga rukama snažno stezao u predelu vrata, nanevši mu zbirno teške telesne povrede. Usled ugušenja nastalog kao posledica stezanja rukama u predelu vrata, oštećeni Saša Grujić je na licu mesta preminuo. Telo pokojnog je potom podigao i ostavio da leži na krevetu, a zatim ga presvukao i garderobu koju je pokojni prethodno nosio na sebi bacio u kantu za smeće u dvorištu porodične kuće, nakon čega je pozvao Zavod za hitnu medicinsku pomoć i prijavio prirodnu smrt svog brata, navodi se u optužnici VJT Niš.

Obdukcijom je utvrđeno da je Saša zadobio višestruke povrede glave vrata i lica, od krvnih podliva i oguljotina. Milan Grujić se u toku istrage branio ćutanjem, ali je na suđenju odlučio ipak da iznese odbranu. Pravdao se da nije kriv za krivično delo koje mu se stavlja na teret istakavši da brata nije ubio već da je on te noći navodno pao u hodniku a potom umro prirodnom smrću. Fatalne povrede koje je zadobio njegov brat Saša on je pokušao je da opravda time da mu je pružao prvu pomoć davanjem veštačkog disanja i masažom srca, pokušavajući da ga osvesti.

"Nisam kriv za ubistvo brata. Da li sam prikrio veš, nisam, da li sam ga šutirao, nisam, da li sam ga davio, nisam. Bio sam u drugoj sobi, čuo sam da je pao u hodniku pa sam ga vratio u krevet. Povrede na vratu zadobio je jer sam ga drmao da ga probudim. Nisam bio svestan da je već umro. Hteo sam samo da mu pomognem, a ispalo je kao da sam ga davio", rekao je Milan na prošlom ročištu u završnoj reči.

Više javno tužilaštvo u Nišu zatražilo je tada za Milana kaznu od najmanje 12 godina zatvora uz obavezno lečenje i čuvanje u psihijatrijskoj ustanovi jer je usled paranoidne šizofrenije bio značajno smanjene uračunljivosti, dok je odbrana zahtevala prekvalifikaciju optužnice u ubistvo iz nehata.

Ništa nije ukazivalo na tragediju

Srđan Velimirović, koji je poslednji video Sašu živog, kazao je nakon zločina novinarima da ništa nije ukazivalo na predstojeću tragediju.

"Sve je delovalo normalno do 21 sat dok sam ja bio sa njima, a šta se posle dogodilo ne znam. Milan mi je telefonirao u pola četiri ujutro i rekao da mu je brat umro. Naplakivao je i pozvao me da dođem kod njega. Saša je bio položen u krevet, video sam da ima plavu masnicu na oku. Nisam Milana ništa pitao o tome znajući da je agresivan, pomislio sam da je povredu zadobio prilikom pada na pločice. Milan mi je pričao da mu je davao veštačko disanje i masirao srce ali da nije uspeo da mu pomogne, te da je zvao Hitnu pomoć ali da nisu došli. Sedeli smo možda sat vreme a, Milan je čim je svanulo zvao pogrebno preduzeće, ali sam mu ja kazao da prvo mora da obavesti mrtvozornika. Koliko sam čuo, lekar je 100 odsto posumnjao da je Saša ubijen i pozvao policiju. Tog dana smo obojica bili u policiji ali to je bilo više da kažemo šta znamo o Sašinoj smrti. Međutim, sutradan je to bilo pravo saslušanje, odvojeno su nas ispitali i stavili na poligraf. Ja sam se skoro uspavao, bio sam miran, nisam imao šta da krijem", rekao je Velimirović

Smrt nisu izazvali lekovi

Veštak Zavoda za sudsku medicinu dr Aleksandra Antović izjavila je na jednom od ročišta da smrt nije nastupila usled trovanja lekovima koji su pronađeni krvi Saše Grujića već usled "stezanja vrata šakama". Ona je dodala da su u krvi i urinu nađeni tragovi "dijazepama" i njegovog metabolita kao i antipsihotika "olanzapina" u terapijskim dozama koje predstavljaju koncentraciju lekova u željenoj dozi ordiniranoj od strane nadležnog lekara.

"Takve doze ne mogu da dovedu do smrtnog ishoda. Konkretno, ovde se ne radi o smrti nasilnog porekla uzrokovanoj lekovima već ugušenjem kao posledica stezanja vrata šakom ili šakama", zaključila je Antović.

BONUS VIDEO:

(Blic/Mondo/A.V.)