Crveni nivo bezbednosti, koji je na snazi zbog terorističkog napada, ne postoji kao takav u Srbiji, objašnjava vojni analitičar Aleksandar Radić.
Premijer Srbije Miloš Vučević rekao je da crveni nivo bezbednost zbog terorističkog napada ostaje na snazi još nekoliko dana i da su u toku akcije policije na celoj teritoriji Srbije, a stručnjak za bezbednost Aleksandar Radić objašnjava da takva oznaka ne postoji zvanično u Srbiji, već da je model preuzet od Sjedinjenih Američkih Država i zvuči teatralno za javnost.
Terorista Miloš Žujović ubijen je nakon napada u subotu, kada je iz samostrela pucao na pripadnika Žandarmerije koji je radio na obezbeđivanju ambasade na Dedinju. Žandarm M. J. (34) ubio je sa nekoliko hitaca napadača, koji je kod sebe imao samostrel, strele i nož. Nakon ovog napada, vlasti u Srbiji proglasili su crveni nivoz bezbednosti, a akcije policije počele su na nekoliko mesta u Srbiji. Pripadnici policije, sa automatskim puškama, nalaze se po šoping centrima i pojedinim lokacijama.
Šta predstavlja crveni nivo?
Vojni analitičar Aleksandar Radić pojašnjava da ovakav nivo oznaka nije postojao u Srbiji, već da je on preuzet od Sjedinjenih Američkih Država i da oznaka crvenog u toj zemlji znači da postoje neposredna saznanja da će biti napadnuta izvesna lokacija.
"To je postalo popularno i moderno. Preuzeto je iz američke prakse, oni imaju to utvrđeno od zelenog, što znači da ne postoji opasnost, preko plavog gde postoje indicije, pa tri vatrene boje. Na zapadu kada se kaže crvena, to se smatra za situaciju u kojoj imate neposrednu informaciju da će određeni objekat biti napadnut, a to nije ono što mi imamo. Kod nas je to kao i sve ostalo, teatralno zvuči, „lepo“ je ušima javnog mnjena, kao i sada što imamo kišu i reakciju javnosti na crveni meteroalarm", objašnjava Radić.
On objašnjava da, ako bismo gledali po uzoru na SAD, crvena oznaka bi značila da posotje sazanja da će neka od ambasada ili određeni objekat biti meta terorističkog napada, a za situacije kada to nije slučaj, postoje niži stepeni i drugačije boje. Takođe, Radić je objasnio da napadač koji je ranio žandarma autsajder i pojedinac koji nije imao naoružanje, već je krenuo samostrelom i nožem u ruci.
"To je jedino što mu je bilo pri ruci i u pitanju je nedostatak resursa. On je autsajder i nije mogao da se snađe, kada pogledamo oko sebe, bilo koji kriminalac od reputacije po Beogradu šeta sa oružjem, a kod ovog napada, očigledno da je reč o čovek koji je potpuno sa margine, koji osim fanatičnosti i religiozne zadojenosti nije imao ništa drugo iza sebe. On nije u organizaciji koja bi mu stavila u ruke automatsku pušku ili pištolj, niti ima sposobnost da oružje sam pronađe, na svu sreću", rekao je Radić.
Vojni analitičar, za kraj, objasnio je da primer napada na Dedinju i pojedini primeri iz inostranstva, koji su se odigrali noževima, imaju jasnu indiciju da je reč o autsajderima, a da u situaciji kada postoje terorističke organizacije, one u ovakve vrste napada kreću sa automatskim puškama i ekplozivima, a ne sa noževima u rukama.
Supurga Miloša Žujovića locirana je u Crnoj Gori i sa njom je obavljen razgovor. Ona je ispričala da joj je ubijeni terorista neposredno pre zločina slao video-poruke u kojima je pričao da se nalazi u autobusu koji "vozi u dženet" (raj kod muslimana). Žujović je promenio religiju i prešao u islam, tada je uzeo ime Salahudin. On je u Zemunu kupio samostrel za 6.900 dinara, objasnio je minsitar Dačić, a pre napada je razgovarao sa žandramom, na koga je kasnije pucao.
BONUS VIDEO:
(Nova S/Mondo/A.V.)