Goran Petrović Peta (48), koji je bio poznat kao "Jotkin general", ubijen je na današnji dan pre devet godina u teretani hotela "Golf" u Kruševcu. Njegovo ubistvo jedno je od onih koja nikada nisu razrešena, a identitet ubice i dalje je nepoznat.
Tog kobnog 17. septembra oko 8.30 sati, napadač je ušao u teretanu smeštanu u hotelu, prišao Petroviću i u njega ispalio više hitaca iz automatskog oružja, od kojih ga je šest pogodilo u grudi i glavu. Petrović je pao u hodniku kod jednog od ulaza u prostor za treniranje. On je bio laka meta, s obzirom na to da je trening bio deo njegove rutine i da je u teretani bio svakog jutra. Petroviću su ljudi koji su se nalazili u hotelu pokušali da pomognu pokušavajući da mu izvuku jezik, ali nisu uspeli. Izgubio je veliku količinu krvi i već je počeo da tamni u licu, pa je Hitna pomoć mogla samo da konstatuje smrt.
Tokom policijskog uviđaja pronađeno je više od 15 čaura. Trener koji je radio sa Petrovićem, na sreću, nije povređen. Kada su se pucnji začuli, gosti hotela već su napustili sobe, a Hitnu pomoć i policiju pozvali su radnici sa recepcije. Iako je u hotelu i na ulici bilo sigurnosnih kamera, one nisu pomogle pri identifikaciji ubice jer je napadač nosio fantomku. Iako su snimci dugo analizirani kako bi barem malo potpomogli istragu, na njima nije bilo značajnih dokaza. Ubica je posle zločina mirno izašao iz hotela i zauvek nestao.
Kao motiv likvidacije spominjana je osveta zbog ubistva Gorana Obradovića Suše, koji je bio Petrovićev glavni rival u kruševačkom podzemlju, a za likvidaciju Petrovića Jotka se kasnije osvetio Dejanu Stankoviću Ždrokincu i njegovom sinu Vojinu, koji su ubijeni u razmaku od mesec dana.
Ko je bio Petrović?
Kruševljani su tvrdili da je Petrović bio stolar po zanimanju, a da je bio poznat po hladnokrvnosti i prekoj naravi. Da bi uspešno naplaćivali reket, Petrović i Jotić su imali disciplinovanu grupu kriminalaca u kojoj je postojala vojna hijerarhija. Svoje saradnike nazivali su vojnicima. Jotić je izdavao naređenja, dok ih je Petrović prenosio ostalim članovima kriminalne grupe i organizovao posao na terenu.
Članovi njihove grupe bacali su bombe na kuće kruševačkih preduzetnika, palili njihove automobile, upozoravali ih i pretili im, ali i prebijali one koji nisu želeli da plate reket. Žrtve i članove njihovih porodica su pratili, što je povećavalo pritisak, tako da su ih se mnogi plašili. Govorilo se o tome da Jotić ceo grad drži u šaci.
U policijskoj evidenciji o organizovanom kriminalnu navedene su informacije o tome da su Jotić i Petrović prali novac ulaganjem u firme. Tako su, zajedno sa bivšim visokim predstavnikom JUL uzeli "Balkantron", firmu koja se bavila proizvodnjom natron vreća za pakovanje cementa. Njih trojica su, prema saznanjima policije, organizovali pokušaj ubistva direktora cementare "Novi Popovac" kako bi ga primorali da kupuje isključivo natron vreće koje je proizvodila njihova fabrika.
Njih dvojica su 2003. godine uhapšeni u akciji "Sablja", a hapšenje je vodio načelnik lokalne policije Saša Vukadinović, koji je kasnije postao direktor BIA. Tokom pritvora, Petrović i Jotić su se žalili da su bili izloženi torturi. Petrović je rekao da su ga policajci pržili strujom, skidali golog i držali na temperaturi ispod nule, prebijali palicama i gušili kesom i da zbog toga ima vrtoglavice, probleme sa mokrenjem i kičmom, kao i da ne može da podigne ništa teže od 15 kilograma. S druge strane, Vlada Srbije he demantovala da su uhapšeni bili maltretirani.
Jotić je negirao da je počinio krivična dela, dok se Petrović pred Specijalnim sudom branio ćutanjem. Deo svedoka, reketirani biznismeni i kriminalci, tokom suđenja su povukli iskaze koje su dali, ali je sud vrednovao njihova prvobitna svedočenja, što je rezultiralo time da Jotić bude osuđen na 12, a Petrović na 11 godina zatvora.
Kasnije je Jotić optužen i za potkupljivanje sudije Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića, čija je uloga bila da mu pomogne da presuda bude oborena. To mu je kaznu zatvora produžilo za još četiri godine. Tokom boravka iza rešetaka Petrović se oženio, što mu je bio treći brak, a kum mu je bio vođa veterničkog klana Nenad Opačić, koji je potom ubijen. Nakon izlaska iz zatvora nije imao nijednu krivičnu prijavu. U Kruševcu se pričalo da je nakon robije vodio mirniji život. Likvidiran je tri godine nakon izlaska na slobodu.
BONUS VIDEO:
(Telegraf/Mondo/Aleksandra Virijević)
Bolan poraz Crvene zvezde u Milanu: Radonjićeva bomba nedovoljna, prolaz u Ligi šampiona nemoguća misija!
"Ovo je sramota za Ligu šampiona, nas ovde ne žele": Vladan Milojević prekinuo ćutanje u Milanu i žestoko udario
"Navijači nas već vide na fajnal-foru": Marinković zna da su igrači gladni, ali je oprezan
Italijani, pa ipak Zvezda dolazi - zar samo toliko pažnje? U fokusu im Vlahović i Zlatanova svađa...
Mondo ukrštenica za 11. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!