Nikola Spasojević, kum Marka Miljkovića i nekadasnji pripadmik kriminalne grupe Veljka Belivuka, koji je posle hapšenja odlučio da progovori o zločinima klana i postane svedok saradnik, danas je započeo svedočenje pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Kriminalna grupa, podsetimo, optužena je za sedam ubistava, trgovinu drogom i oružjem i jedno silovanje u prostorijama na stadionu Partizana.
Izlaganje je počeo sa prvim ubistvom za koje se tereti klan, Gorana Mihajlovića.
"Učestvovao sam i u ubistvu Vlastimira Miloševića, ali ono nije u optužnici. Prvo koje jeste je ubistvo Gorana Mihajlovića 2019. Veljko i Marko su me zvali da krenem sa njima da nađemo jedan plac. Mislim da smo krenuli sa stadiona Partizana, tada nisam imao Skaj i rekli su mi da ostavim moj telefon. Krenuli smo u Surduk. Bio sam uplašen, jer učestvovao sam u ubistvu Miloševića, taj put me asocirao da nešto nije u redu, mislio sam da će mene eliminisati. Znao sam puno. Rekao sam to Veljku, a on se nasmejao i rekao "kako da ne veruješ čoveku koji sedne s tobom u kolima a misli da ćeš da ga ubiješ". On je gledao neku mapu na Skaju, navodio me kuda da idem i stigli smo do placa, na kom smo kasnije spalili telo Gorana Mihajlovića, koga su oni oslovljavali NN", počeo je izlaganje svedok saradnik Spasojević.
On je opisao da je plac bio velik, da je na njemu bila kuća.
- Kada smo stigli, rekli su da pođem sa njima, pitao sam da ostanem jer sam već rekao, bio sam uplašen da će nešto da mi se desi. Nasmejali su se i rekli da mogu da ostanem. Oni su se vratili posle petnaestak minuta i vratili smo se u grad - nastavio je izlaganje.
Nekoliko dana kasnije, kako je rekao, pozvao ga je Belivuk sa telefona supruge.
- U to vreme, Belivuk je renovirao dedin stan u Mirijevu, i mislio sam da me zbog toga zove. Otišao sam kod njega u kuću u Živka Davidovića, gde je stanovao sa suprugom i dvoje maloletne dece. Njegova supruga je bila tu, ali moram da napomenem da ništa nije znala o ubistvima. Ona je sedela na garnituri, on mi je diktirao neki spisak koji mi je bio nelogičan, dva metra kabla, par metara lanaca, kreč, molerske kape i rukavice, kombinezone, rekao je da treba da osveži tetkinu kuću. Pitao sam ga šta će mu to, nelogičan je spisak bio, on mi je samo namignuo. Tražio je i dva korita za malter, dao mi je oko 40.000 dinara i otišao sam da kupim, Rekao mi je da to smestim u stan u Mirijevu. Dva dana kasnije, radovi su uveliko trajali, došao je u stan u Mirijevu, i tražio da tražim dosta ćumura i automobilske gume većeg promera. Moj osećaj je bio takav, da je opet nešto u vezi mene. Odvratan osećaj. Nisam pitao ni kako ni zašto, nisam smeo da pitam - nastavio je da govori Nikola Spasojević i pojasnio da je pozajmio kamion, kupio automobilske gume, potom je u supermarketu u Pančevu kupio oko 40 džakova ćumura od po tri kilograma.
Kako je dodao, pitao je "šta ćemo da radimo sa time", a Beliuvk mu je rekao da se nađu u stanu u Mirijevu.
"Veljko i Marko su došli blindiranim automobilom, ja sam sve kupljeno stavio u kamion, oni su prešli u njega i svi smo otišli u Surduk. Sve smo stavili u podrum te kuće u Surduku. Na strani ka Dunavu, kod kuće, bila je šupa. Spakovali smo sve to tu i vratili se do Mirijeva, oni su otišli svojim automobilom. Niko mi tada nije rekao da će se izvršiti ubistvo, niti sam pitao. Posle možda 20-ak dana, bio sam na stadionu Partizana, gore u bivšem delu restorana je trebao da bude neki fan klub, dok nije taj prostor počeo da služi za izvršenje krivičnih dela. Bio sam tamo sa Nenadom, zvanim Deda i Đeneral i rešili smo da odemo da jedemo. Sećam se da mi je tada dodao telefon sa Skaj aplikacijom i da je bila poruka u kojoj je Veljko tražio da provedem noć sa njim i Markom, da im nešto pomognem. Rekao je da će ispred njegove zgrade u Živka Davidovića da me čeka njegov prijatelj i da će da me doveze gde treba", nastavio je izlaganje treći svedok saradnik.
Ispred zgrade ga je, kako je rekao, sačekao optuženi Miloš Budimir Ares i rekao mu da mu preda mobilni telefon.
"Moram da kažem, opet sam mislio o tome da hoće da mi naude. Vozio sam moj pežo za njim, do Ritopeka. Kada smo stigli do Livadica, video sam Veljka, on je seo u moj crveni pežo i spustili smo se do kuće. Miloš je okrenuo kola i otišao. Veljko je na daljinski otvorio kapiju, rekao mi je da uparkiram kola u garažu. Izašli smo i rekao je "dođi gore". Ušli smo i seli u kuću, objasnio mi je zašto me zvao. Rekao je da treba da sačuvam nekog momka, pokazao mi je sliku iz skrivene prostorije, Mihajlović je, kako su ga zvali NN bio vezan, malo pretučen", rekao je Spasojević.
Naveo je da je vlasnika kuće u Ritopeku, Vlada Draganića, poznavao od ranije ali kada tada nije video.
"Spustili smo se dole u garažu i rekao "pa da počnemo". Nije mi bilo jasno šta, jer nisam video tu prostoriju u kojoj je na slici bio taj vezan momak, u prostoriji su bile police, sto, kućica za decu. Sklonio je tu kućicu, neke kante, sklonio policu, uzeo neki šraf, okrenuo i otvorila su se vrata. Na filmovima svašta ima, ali sam tako nešto prvi put video. On je odmah ušao iza te betonske kocke koja je bila međuprostor, pokucao je na vrata i nešto komunicirao s Markom koji je bio s druge strane i posle par minuta je izašao odatle. Onda su uveli i mene. Kada sam ušao unutra, dijagonalno desno bio je plavi orman, bili su neki radijatori, wc šolja, dve rešetkaste stolice, bile su lampe za uzgoj marihuane nakačene na plafonu, bila je neka razvučena folija, kao ona siva za kuhinju, po zidovima", nastavio je izlaganje i rekao da je tada prvi put video Gorana Mihajlovića.
"Ležao je svezan na najlonu i ćebencetu. Glava mu je bila oblepljena sivom trakom od brade do čela. Ruke su mu bile svezane, i šake do lakata. Noge od zglobova do kolena su bile umotane u armiranu traku. Mislim da se tada Draganić pojavio, iznenadio sam se, jer upoznao sam ga davno. Objašnjeno mi je tada čemu služi ćumur u Surduku, da je plan da ga ubiju. Draganiću i meni su rekli da ostanemo da ga čuvamo, prihvatio sam to bez pogovora. Dali su mi i pištolj. Tražili su pre toga od mene da organizujem kamion, da bi sutradan, takva im je ideja bila, da ubiju Gorana i da ga prevezemo do Surduka da tamo spale telo. Rekao sam im da nemam kako, nisam imao čak ni telefon, pa su mi naložili da snimim glasovnu poruku bratu da obezbedi taj kamion. Oni su otišli i rekli da će doći ujutru i da "ako mali mrdne, pošto je ubica, da pucam". Rekli su da ne sme da pobegne, iako realno nije ni imao šanse da pobegne, bio je skroz svezan", nastavio je detalje otmice Gorana Mihajlovića pre ubistva.
Kako je naveo, on i Draganić su se smenjivali tokom noći i "motrili" na Gorana Mihajlovića.
"Doveden sam pred svršen čin, uvučen sam u to. U toku noći pokušao sam da komuniciram sa Goranom. Pitao sam ga kako se zove, rekao je da ne sme da kaže, da su obećali Veljko i Marko da će ga pustiti sutra. Rekao je da su ga drugovi izdali, da prodaje skank. Uspeo sam da izvučem da ima oko 21 ili 22 godine, da ima ćerkicu od godinu dana i ženu. Pitao sam ga da li hoće da jede, nije hteo. Pitao je u nekom momentu da izvrši malu nuždu, rekao sam Draganiću odgovorio je "pusti ga, baš nas briga". Međutim, insisitrao sam da mu bar to omogućimo, držali smo ga jer nije mogao sam da stoji, doneo sam kantu, spustili trenerku i donji veš, a onda ga posle izvršene nužde vratili na to ćebe. On je povremeno spavao, mislim da je bio ubeđen da će biti pušten sutra", nastavio je kum Marka Miljkovića da priča o prvom u ubistvu zloglasnog klana.
Sutradan su se, kako je naveo, Belivuk i Miljković vratili u kuću u Ritopeku a njega poslali da ode da obezbedi kamion. Ideja im je bila, kako je dodao, da se kupi i paleta peska, kojom bi se u kamionu posle ubistva prekrilo njegovo telo. Kupio je paletu peska, presvukao u radničko odelo i otišao ponovo u Ritopek.
"Parkirao sam kamion u rikverc bliže garaži. Ostavio sam ga kada je bio živ, nisam znao da je ubijen u međuvremenu, za ta dva ili tri sata koliko me nije bilo. Rekli su mi "idi budi momka, pa da krenemo". Ja sam ušao u tajnu prostoriju, nisu bile uključene lampe, bilo je mračno, uključeno samo kao neko panik svetlo. Zatekao sam Gorana umotanog u najlon, mislim da je malo glava virila. Nisam video krv, pa nisam video znake ozbiljnog nasilja, kao što je posle bilo sečenje. Ja sam ušao i rekao "momak budi se", oni su počeli da se smeju. Rekli su, ajde da ga tovarimo pa idemo u Surduk. Koliko se sećam, Veljko i Marko su ostali unutra i dodali telo meni i Draganiću, nismo mogla sva četvorica da nosimo, jer je otvor bio mali. Skinuo sam ciradu, rasporedio kartone u zadnjem delu kamiona, za slučaj da nešto curi ne ostane DNK trag", rekao je Spasojević, uz objašnjenje da su telo potom prekrili peskom, za slučaj da ih negde zaustavi policija, ne bude ništa sumnjivo.
Belivuk i Miljković su, kako je rekao, golfom krenuli ispred kamiona i rekli mu da će ako naiđe policija oni da izazovu sudar, kako ne bi bilo otkriveno ubistvo.
U nekom trenutku, tokom puta od Ritopeka do Surduka, naišlo je i policijsko vozilo pod rotacijom i sirenom, ali su stigli do Surduka a da ih niko nije zaustavio.
"Otvorili su kapiju, u rikverc sam ušao do mesta gde su planirali da naprave lomaču. Presvukli su se u kombinezone, obuli su čizme, stavili su kačkete. Ja sam već bio u radničkom odelu. Izvukli smo gume, Veljko je od njih napravio lomaču, zasuo ih je ćumurom. Skunuli smo pesak sa pokojnog Gorana, izvukli ga i držali ga uspravno, tražili su da prebacim par guma preko njegovog tela, a onda smo ga spustili na lomaču, Veljko ga je zalio benzionom i zapalio. U toku tog paljenja, moj zadatak je bio da glumim da u prednjem delu dvorišta sečem grane, jer je ipak to naseljeno mesto. Dovlačio sam granje, da bi vatra bila što veća, da sagori celo telo. Sećam se da je duvao jak vetar, da se dim toliko dizao da je bila katastrofa. Čak je došla i komšinica sa susednog placa. Koliko me služi pamćenje, Veljko je pričao sa njom rekao je "došla je komšinica, zabrinula se", komentarisali su on i Marko "da je prišla bliže, morali bi i nju"", nastavio je izlaganje aludirajući da je to značilo da bi uzeli i komšinicu.
Potom su ga, kako je naveo, zamolili da ih slika. Fotografisao ih je, a oni su te slike poslali Helu, koji je prema optužncii Nebojša Janković.
"Veljko je komentarisao da je iz nekog ranijeg slučaja imao iskustva sa paljenjem tela. Kada je ta lomača dogorela, posle se ispostavilo da nije sve izgorelo od tela, uzeli su crevo i zagasili vatru. Veljko je tražio da se uzme korito i napuni vodom, da se sagoreli ostaci ohlade, iseku i bace s Pupinovog mosta. Dosta je tela izgorelo, ali su ostali srce, pluća i deo rebara. Ja nisam imao želudac da gledam tako nešto. Veljko je na betonskom puteljku uzeo i to što je ostalo iseckao na sitne komade, a onda su ubacili u beli džak. Tražili su da stavim u kamion i odvezem do Pupinovog mosta, da bacimo u Dunav, što sam i uradio. U nekom momentu se pojavio u crnoj škodi i Miloš Budimir, koji je imao ulogu da nam "čisti put" jer smo kod nas ipak imali nesagorele delove tela. Posle sekcanja, očistili su Veljko i Marko zgarište, pošto su od nesagorelih guma ostale žice i to su vozili kolicima i prosipali niz liticu koja je bila tu", nastavio je i rekao da su spalili i kombinezone koje su nosili.
Iz kuće u Surduku, kako je naveo, krenuli su ka Pupinovom mostu. Kada su stigli, Belivuk je prema rečima svedoka saradnika istrčao iz kamiona, preskočio bankinu, izvadio džak i istresao ga u Dunav.
"Rekao mi je da se rešim tog džaka. Bilo mi je strašno neprijatno, i dalje osećam taj miris sagorelih delova tela. Dok je trajalo paljenje, to sam zaboravio da kažem, Marko mi je rekao da su spremili poklon za mene zato što sam im pomogao. Rekao sam da ne treba, ali mi je Marko rekao "kume to si zaslužio"", naveo je i rekao da su posle jezivog paljenja i prosipanja tela otišli u piceriju i da mu je Marko rekao da će mu pokloniti golfa.
"Rekao sam da ne treba, da je skup poklon. U stvari nisam želeo ništa od njih, želeo sam samo da me više ne zovu u izvršenje krivičnih dela", izjavio je Spasojević, navodeći da je potom očistio kamion "jer je malo iscurelo", rešio se džaka i vratio kući.
Naveo je da je stvari koje je nosio toga dana, spalio u svojoj kući u peći. Sutradan su mu, kako je dodao, tražili da opet odu do Surduka da provere da li je sve spaljeno i uništeno.
"Tada su me uveli u podrum kuće u Surduku, Cela prostorija je bila obložena najlonom i na sredini je bila stolica, rekli su mi da je tu trebalo da se sve odvije, ali pošto tu niko nije mučen i ubijen, smotali smo taj najlon i stolicu i odneli gore", završio je izlaganje o ubistvu Gorana Mihajlovića.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO/J.D.)
"Vi zadnji derbi računate kao poraz? Baš lepo": Obradović reagovao na pomen osam neuspeha protiv Zvezde u nizu
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Danska - Srbija, uživo: Poništena Dobrićeva trojka u poslednjoj sekundi!
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!