Ovo je sled monstruozno isplaniranog procesa: Kako roditelji dečaka ubice nisu prepoznali znake upozorenja?

Dečak koji je 3. maja 2023. godine u OŠ "Vladislav Rinbikar", počinio strašno masovno ubistvo, dobio je status oštećenog u postupku koji se vodi protiv njegovih roditelja, Vladimira i Miljane Kecmanović. Iako roditelji negiraju optužbe za zanemarivanje deteta, ovaj pravni korak otvara brojna pitanja o daljem toku suđenja.

Na pitanje kako se dokazuje zanemarivanje deteta na sudu, Dr Nada Trifović je odgovorila:

"U ovom krivičnom postupku, kao i u svakom drugom, dokazi se redovno sprovode. To uključuje saslušanje svedoka, okrivljenih, oštećenih i veštačenja. Verodostojnost iskaza procenjuje sud, dok stručnjaci, naročito veštaci iz psihološko-psihijatrijske struke, imaju značajnu ulogu jer oni vrše veštačenje na osnovu razgovora i psiholoških analiza. U ovom konkretnom slučaju, nije bilo fizičkih povreda. Iskazi svedoka i stručnjaka pomažu sudu da dobije stručno znanje koje nije u njegovoj nadležnosti, a tiče se, na primer, psihološkog zlostavljanja ili težine povreda koje je dete pretrpelo."

Na kraju, Dr Nada Trifović dodaje:

"Ovaj epilog nas ponovo vraća na ono što često potiskujemo. Sudi se roditeljima maloletnog. Proširivanje optužnice bilo je usmereno na utvrđivanje, ako ne krivične, onda svakako odgovornosti. Prema zakonu, roditelji snose odgovornost za postupke svoje dece. Naša legislativa jasno propisuje da roditelj, staratelj ili drugo lice, ako grubo zanemaruje svoje zakonske obaveze vezane za zbrinjavanje i vaspitavanje deteta, može biti kažnjeno zatvorskom kaznom do tri godine."

"Kada sam čula da je dobio status oštećenog, moja reakcija nije bila pravna. Moja prva asocijacija je bila, to dete je svakako bilo oštećeno. Ne može dete koje je zdravo i normalno, da učini ovako jedan zločin. Ono je oštećeno samo u jednom mnogo dubljem kontekstu", dodaje doktorka i objašnjava ko od roditelja kod dece ima veći uticaj na psihički razvoj:

"Uloga majke u podizanju, vaspitavanju i oblikovanju ličnosti deteta u velikoj meri se bazira na razvoju emocionalne inteligencije, dok je uloga oca usmerena na razvoj socijalne inteligencije. Dete treba da ima oba aspekta i da između njih postoji balans. Ovaj razvoj traje do šeste godine, a zatim se na toj osnovi dalje nadograđuje. Granica adolescencije se pomerila i sada počinje već sa osme godine. Sa 12 i 14 godina, deca su kognitivno mnogo razvijenija, što ne znači da njihov emocionalni razvoj ide u istom pravcu. Takođe, to ne znači da današnji virtualni svet nije uticao na to da deca nemaju razvijenu socijalnu inteligenciju, kao što je to bio slučaj u prošlosti", kaže doktorka i dodaje:

"Adolescencija je period u kojem se, prirodno, javljaju želje da se oslobodi autoriteta, a to je u početku roditelji, a kasnije i vaspitači, učitelji i druge autoritete. Ovaj proces je prirodan, ali često dovodi do toga da deca postanu grublja, da daju šokantne izjave, što nije nužno znak ozbiljnih problema", objašnjava.

"Međutim, kod maloletnog pukotine u njegovom razvoju su drastične od samog početka. On se sveti majci, a interesovanje za satanističke sadržaje i mržnju prema ženama postaju izraženiji. Roditelji su svesni njegovih aktivnosti i gledanog sadržaja. Otac, koji se pokušava zbližiti sa detetom, vodi ga u streljanu, ali ne upisuje ga za lov ili sportsko streljaštvo, što je vrlo neobično. Ovaj pristup nosi psihopatološke elemente. Ključno pitanje je kako prepoznati da ponašanje nije samo uobičajeno vršnjačko ponašanje, već da nosi elemente psihopatskog razvoja."

Njegovi odgovori ne odgovaraju mentalnom sklopu prosečnog 13-godišnjaka

"Većina njegovih odgovora ne odgovara mentalnom sklopu klasičnog 13-godišnjaka. Vrlo je promišljen, precizno promišljen. To može da zbunjuje, ali ukazuje na stvari koje će se kasnije razmatrati", kaže doktorka i dodaje:

"On je dete sa potpunim odsustvom empatije. Kako smo čuli iz iskaza, izjavio je da se ne seća kada je poslednji put plakao. Moguće je da dete sa 13 godina ne plače ukoliko je od malih nogu vaspitavano tako da je plakanje znak slabosti. Tu ćete već imati nekoga ko će razviti refleks kontrolisanja emocija do momenta kada zaista neće ni biti tih emocija. To govori o njegovom odnosu sa roditeljima i o tome da je on apsolutno formiran.

Kod njega nije trenutno potiskivanje emocija, već odsustvo empatije i emocija. On je pri tome izuzetno bistar, zreo, postupan, analitičan. Nijednu radnju nije preduzeo bez ozbiljne koncentracije, namere, svesnosti o posledicama i otklanjanja posledica. Za njega mnogi kažu da je fenomen; čak ni u Americi nije bilo ovakvog masovnog ubice koji sa ovim uzrastom pokazuje ove osobine. Postavlja se pitanje: da li je pod uticajem nekog? Da li ga je neko pripremao za ovo? Da li ga sada priprema? Jer prosto, ovo je teško poverovati. Ovo je samo produžetak planiranog scenarija.

Počevši od toga kako je sve spremao, kako se ponašao pri izvršenju dela, pa do odvajanja šanžera i pištolja. On je isplanirao sve što će se događati. Ovo je sled monstruozno preciznog, isplaniranog procesa. Ne može biti samo njegov u širem smislu. Neko je morao da formira takvo dete, da ga uputi, i neko sada mora da to prati. Ne mora to biti konkretna osoba. Mogli ste se pripremiti i dok je igrao video igre i dok je četovao. Tu možete imati nekog ko je, kroz naizgled bezazlen čet, pripremao njega za sve ovo, a da on u potpunosti nije bio svestan", zaključila je doktorka Nada Trifković.

BONUS VIDEO: 

(MONDO/Ivana Vlajković)