Ninoslav Konstantinović, poznatiji kao "Nino", rođen je 1978. godine. Od ranih 2000-ih bio je jedan od najznačajnijih članova Zemunskog klana, posebno u delovima vezanim za trgovinu narkoticima, ubistvima, otmicama i drugim kriminalnim radnjama.
Njegovo ime se često pominje kada se govori o Karaburmi, delu Beograda u kojem je, prema izvorima, držao čvrstu kriminalnu kontrolu.
Fejsbuk stranica "Legende devedesetih" nedavno je objavila fotografiju na kojoj je Nino, u mlađim danima, uslikan na utakmici fudbalskog kluba Rad.
Uloga u Zemunskom klanu i optužbe
Konstantinović je bio vođa ogranka Zemunskog klana na Karaburmi, u tom delu Beograda je držao mrežu sitnih dilera i bio glavni distributer heroina. Pod njegovom kontrolom bila je "pajser brigada", grupa dilera koja je snabdevala ulice tog kvarta
On se optužuje da je bio uključen u više surovih likvidacija. Među žrtvama kojima se pripisuje da su stradale po njegovom nalogu su Slobodan Radosavljević "Bulke", Goran Trajkovića i Aleksandar Ristića, tokom 2002.
Ubistvo Radosavljevića se izdvaja kao posebno brutalno jer ga je, prema optužnici, grupa koju je predvodio Nino, u jednoj garaži, tukla i mučila 23 dana, nakon čega je preminuo.
Ubistvo Zorana Đinđića
Potom je usledio atentat na Zorana Đinđića, u kojem je Konstantinović navodno, imao značajnu ulogu, svedoci i optužnice ga povezuju sa odabirom lokacije za izvođenje ubistva.
Osim toga, navodi se i da je bio direktan učesnik u izvođenju atentata, tako što je, sa Aleksandrom Simovićem, boravio u kancelariji, u ulici Admirala Geprata, iz koje je Zvezdan Jovanović pucao u premijera Đinđića.
Nino Konstantinović je zbog toga pravosnažno osuđen u odsustvu na 35 godina zatvora.
Nestanak i teorije o sudbini
Od akcije "Sablja" 2003., i niza privođenja članova Zemunskog klana, Konstantinoviću se gubi svaki pouzdan trag. Postoje dve dominantne teorije o tome šta mu se moglo desiti.
Jedna je teorija da je ubijen i zakopan. Prema svedočenju Sretka Kalinića, jednog od egzekutora Zemunskog klana, Konstantinović je ubijen 2003. godine, zajedno sa nekim drugim članovima klana (Milošem Simovićem i Milanom Jurišićem), i njegovo telo je zakopano pored auto-puta Beograd‑Zagreb, kod benzinske pumpe.
Međutim, prilikom iskopavanja, prema zvaničnim izvorima, nisu pronađene ljudske kosti za koje se sigurno može reći da su njegove.
Druga teorija je da je živ i "na zadatku". Ova pretpostavka je potkrepljena novijim tvrdnjama. Postoje navodi da je Konstantinović pobegao prvo u Holandiju, a zatim se navodno skrio u Italiji, gde bi mogao da bude angažovan kao plaćeni ubica za italijansku mafiju, gde se pominje i zloglasna Kamora, jer se u nekim izvorima tvrdi da je Konstantinović bio viđen kako deluje u oblasti Napulja.
Tvrdnja Čabe Dera
Jedna od najzanimljivijih i najkontroverznijih tvrdnji došla je od Čabe Dera, poznatog pod nadimkom "Nasmejani ubica", koji trenutno služi kaznu doživotnog zatvora u Mađarskoj.
U pismu upućenom Višem sudu u Beogradu, Der iznosi da je u Budimpešti, u iznajmljenom stanu, bio predmet napada, i da je napadač bio Konstantinović. Prema njegovom opisu, egzekutor je imao kačket, naočare, i u donjem delu lica ga je prepoznao kao Nina. Pokušaj likvidacije se desio tako što je napadač izvadio pištolj sa prigušivačem, ciljao, ali ga Der, kako tvrdi, zaustavlja, i metak je završio u zidu u predsoblju.
Der takođe navodi da je za organizovanje ovog napada odgovoran Alan Kožar, vođa barske kriminalne grupe povezan sa "škaljarskim klanom".
Ova tvrdnja, međutim, nije potvrđena ni od strane policije ni pravosuđa do danas.
BONUS VIDEO:
