Bojana: Da su pare vredne života ja ti ih ne bi dala, ali si ti precenio moj život, jer kod tebe vredi više nego kod mene.
Otmičar: Sada će ti doći i policija, vidiš šta ti navlačiš.
Bojana ogrčena ljutito viče na otmičare: Ti meni njih navlačiš. Ako hoćeš pare, uzmi pare. Ostavi me na miru, ako ne radiš zbog para, onda tome nema kraja. Urazumi se, ako imaš i dva grama mozga. Uzmi pare i teraj se u pi*du materinu, a ako pare nećeš, idemo zajedno u pi*du materinu. Hoćeš to ili ćeš pare? Šta hoćeš govori, sad i odmah se izjasni, hoćeš ili nećeš pare. Se*em ti se u “komandanta” i tebe, mamu vam je*em, nisam ja kriminalac, bre!
Otmičar ne može da dođe do reči: Očekivaćeš me noćas…
Bojana: Čekam te, s*so. Dođi po mene, pusti Vuka. Šta si Vuka stiso, što po mene nisi došo. Kod mene dođi, si*o, mamu ti je*em. Čekam te ja, a za pare moramo da se dogovorimo. Ako moj život vredi milion i po, da vidimo koliko tvoj vredi. Ja nemam za tebe da dam više nego milion i po, da vidim ko će da ti da više. Ajmo na pijacu, mamu ti je*em, da vidim kilo tvog mesa koliko košta. Si*o jedna, mamu ti je*em seljačku.
Otmičar: Poslaćemo ti duplu dozu, samo zbog ovih psovki. To moraš da znaš…
Bojana: Je li zbog psovki, e ja ti kažem da za ovo maltretiranje imaš milion i po i moj život i Vuka vraćaj, inače nema ništa. Ja više ne mogu i to ti je kraj.
Otmičar: Čekaj da ti kažem (otmičar već dugo ne može da dođe do reči), poslaću ti prste da ih pojedeš.
Bojana: Nema šta da mi kažeš. Hoćeš milion i po ili nećeš. Ne dobijem li ga u komadu zdravog i pravog, nećeš dobiti ništa, prste ćeš sam njegove da pojedeš budeš li mi ih poslao. Ili ćeš mi poslati brata u komadu za milion i po koliko nisi video u životu, si*o, ili ništa dobiti nećeš.
Otmičar pokušava da nešto kaže, ona mu ne dozvoljava i nastavlja.
Bojana: I ja sam alava za pare, ali je ovo mnogo.
Otmičar: Ti si histerična, ja nemam živaca.
Otmičar prekida razgovor i zove ponovo.
Otmičar: Koga si zvala u pomoć? Svi jure i žure da dođu kod tebe?
Bojana: Tebe sam zvala. Ti jedini možeš da mi pomogneš, dođi i ti kod mene.
Otmičar: Bio sam malopre.
Bojana: Dođi ponovo, ionako kažeš da te boli uvo za sve ove koji su kod mene. Dođi, šta te briga, na vrata, ja ću da ti otvorim.
Otmičar: Upašću ti u kuću, šesto istetoviranih ti neće pomoći. Izbušiću i tebe i Legiju. Zovi ga u pomoć…
Bojana: Šta će mi Legija, samo od tebe meni pomoći ima, samo ti možeš da mi pomogeš. Ti si mi najbolji drug.
Otmičar: Dete sam ti istraumirao.
Bojana: Moje je dete naviklo. Kroz moju kuću su prošla tri ubistva, šta više nas može da istraumira. Ne znam koliko sam jaka, da vidimo da li će i ovo da prođe. Ako ja riknem, pare nećeš dobiti, a mogao si dobro da prođeš. Dakle, šta ćemo...?