Alija Balijagić osuđen je u Osnovnom sudu u Bijelom Polju na 14 i po godina zatvora zbog krivičnih dela počinjenih u Srbiji.
Balijagić je u Osnovnom sudu u Bijelom Polju odgovarao zbog izvršenja krivičnih dela nedozvoljeno držanje oružja i nošenje oružja i eksplozivnih materija, teška krađa i nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija.
Prema optužnici, on je ta krivična dela izvršio u periodu dok se skrivao nakon što je u selu Sokolac kod Bijelog Polja, 25. oktobra prošle godine, ubio Jovana i Milenku Madžgalj, za šta je u bjelopoljskom Višem sudu osuđen na 40 godina zatvora.
Balijagiću je, optužnicom Osnovnog državnog tužilaštva, na teret stavljeno da je neutvrđenog dana, nakon 25. oktobra 2024. pa do 20. novembra iste godine, na teritoriji Srbije, opštine Prijepolje i Priboj, neovlašćeno, bez odgovarajuće isprave o oružju, nosio pušku marke "crvena zastava", tzv. petometku, koju je nelegalno pribavio.
Pored toga, optužen je i da je 20. novembra prošle godine, u jednom selu na području Srbije, iz kuće u vlasništvu B. B. i D. B. otuđio oružje.
Predmet je crnogorskim pravosudnim organima ustupljen na osnovu sporazuma o međunarodnoj krivičnoj pomoći, nakon što je Balijagić izručen Crnoj Gori zbog ubistva u Sokocu.
Sudija Radomir Kljajević je u obrazloženju naveo da je sud prilikom odmeravanja kazne posebno cenio otežavajuće okolnosti koje ukazuju na visok stepen krivice okrivljenog, njegovu izraženu upornost u činjenju krivičnih dela i povećanu društvenu opasnost njegovog ponašanja.
"Pre svega, sud je uzeo u obzir raniju osuđivanost okrivljenog i njegov kontinuirani odnos nepoštovanja pravnog poretka. Naime, okrivljeni je u dužem periodu pokazivao sklonost ka protivpravnom postupanju, što ukazuje na izuzetno nepovoljne lične prilike u pogledu njegove spremnosti da ubuduće poštuje zakon. Sud je cenio i okolnost da je okrivljeni, nakon izvršenja dela za koje mu se sudi po optužnici Višeg državnog tužilaštva u Bijelom Polju, a zbog krivičnog dela teško ubistvo, izbegavao dostupnost državnim organima, čime je takođe pokazao jasnu nameru da izbegne odgovornost. Tako ponašanje predstavlja izazito negativnu karakteristiku ličnosti okrivljenog i ukazuje na visok rizik od ponavljanja krivičnih dela", piše u obrazloženju presude.
Sud je, navodi dalje sudija Kljajević, takođe uzeo u obzir da je delo izvršeno u uslovima koje povećavaju njegovu težinu, kako u objektivnom pogledu (priroda prethodnih događaja i posledica po javnu sigurnost), tako i u subjektivnom pogledu (odlučnost i svesnost okrivljenog o protivpravnosti radnje).
"Pri tom, iako priznaje radnje koje predstavljaju obeležja predmetnih krivičnih dela okrivljeni nije pokazao bilo kakav oblik kajanja, niti minimum samokritičnosti, što sud takođe ceni kao otežavajuću okolnost", piše u obazloženju.
Sve navedeno ukazuje da su kod okrivljenog prisutne otežavajuće okolnosti takvog intenziteta, da sud nalazi kako je jedino primereno izreći kaznu u blizini gornje granice zakonskih okvira predmetnih krivičnih dela, jer kazna ispod tog nivoa ne bi ostvarila svrhu kažnjavanja.
Tokom postupka Balijagić je kazao da mu nije jasno zašto mu se za pomenuta dela ne sudi u Srbiji, jer ih je počinio na teritoriji te države, nego u Crnoj Gori. Balijagić je priznao da je počinio pomenuta dela, dodajući da mu je sasvim svejedno za to suđenje.
Zastupnik optužnice Danilo Mrdak je u završnim rečima istakao da je optužnica dokazana svim izvedenim dokazima i zatražio izricanje maksimalne kazne za pomenuta dela.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
