"Vreme prolazi, ali bol se ne smanjuje, samo je sve veća praznina. Nedostaje nam svakog dana sve više i više, kako vreme prolazi samo je jasnije da se moj otac zaista nikada neće vratiti kući sa posla na koji je tog dana otišao. Često mi dolazi u snove, sedimo i pričamo. Kao da je ostalo nešto nedorečeno, daje mi savete i govori da budem jak."
Prošlo je skoro 5 meseci od saobraćajne nesreće koja se dogodila 17. oktobra u Sremskoj Mitrovici, a u kojoj su život izgubile 3 osobe. Među poginulim radnicima je i Vidoje Ž, a njegov sin Petko Ž. se tim povodom oglasio.
"Otišao je na posao i nikad se nije vratio"
Petko je ispričao da je vozač autobusa smrti D. K. (71) pušten iz pritvora i da se sada nalazi u kućnom pritvoru.
"Vozač autobusa smrti je nedavno pušten iz pritvora i ima nanogicu. Meni je jasno da mojoj majci, mlađoj sesti i meni našeg člana porodice ništa neće vratiti, ali mu bar dugujemo pravdu. Otišao je na posao sa kog se nikada nije vratio kući", rekao je on.
Sin nastradalog Vidoja kaže i da je podneo i privatnu tužbu protiv vozača autobusa, kao i protiv firme u čijem je vlasništvu autobus.
"Promenio mi se život u jednom danu"
Petko je ispričao da je nakon očeve smrti preuzeo brigu o mlađoj sestri Milici (14) i bolesnoj majci, kao i da na sve načine pokušava da obezbedi porodicu da se što manje oseti gubitak Vidoja Ž.
"Život mi se promenio iz korena od momenta kada su nam javili da je tata mrtav. On je, kako sam vam ranije i rekao, malo pre smrti došao iz Nemačke gde je radio kako bi obezbedio porodicu. Ceo svoj život posvetio je tome da se mi ne mučimo jer se on od detinjstva mučio. Izbegao je iz Bosne, bio u ratu, svašta ružno mu se dogodilo. Ovde je sve počeo od nule, napravio je porodicu i samo gledao kako da joj doprinese", priča Petko i dodaje:
"Nakon nesreće promenio mi se pogled na svet. Shvatio sam da sam ja sada glava porodice i da moram da budem jak zbog majke koja je izuzetno bolesna i zbog sestre koja je još mala, ona je 8. razred. Mama ne radi, ona se bavi kućom i koliko može stokom, a Milica joj pomaže koliko može i ide u školu. One su sve ovo podnele još teže od mene. Mislim da se svi trudimo da krijemo svoju tugu. Tek sada kada ga nema, vidim kolika je bila tatina odgovornost i koliko nam je njegovo postajanje značilo za život. Mnogo nedostaje, u svakom danu fali njegovo prisustvo", ispričao je Petko.
"Ne mogu da se pomirim"
On je istakao i da ga najviše boli činjenica da je njegov otac bio zdrav, da je otišao na posao i da se nije sa njim pozdravio kako treba.
"Znate šta, kada je neko bolestan, čovek ima vremena da se oprosti od njega. Moj otac je bio zdrav. Izašao je iz kuće kao i svakog drugog dana, ništa nije slutilo na to da se neće vratiti kući. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da je tako stradao. Otišao je živ i zdrav, vratili su nam ga u kovčegu. Nestao je u trenutku, kako to da prihvatim?! Svake nedelje idemo na groblje. Najteže nam padaju praznici jer smo tada bili svi zajedno", ispričao je Petko.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo)
