Bojana: Ja pet miliona ne mogu, ne znam šta da unovčim. Kukumavčim okolo naokolo. Mogu da nategnem još 100-200 hiljada.
Otmičar: Da ne pričamo mnogo, neću te zvati više. Ubićemo ga, pa ćeš da budeš mirna!
Bojana: Ne mogu da budem mirna dok ne vidim brata. Nemam ja toliko para, šta je vama?!
Otmičar: Videćeš brata kad daš pare, koliko možeš da spremiš?
Bojana: Rekla sam ti, milion i sto hiljada.
Otmičar: Nema priče. Prekinuću ti slušalicu, a onda ćeš videti šta će da bude.
Bojana: Ako milion i sto i ja nismo dovoljni, evo da se nategnem. Kukumavčim i nije me sram. Srozo si me na nivo koji ja nisam u životu mogla da pomislim. Niko se meni sada ne nudi da pomogne.
Otmičar: Zadnji put te pitam, koliko možeš da skupiš, izvadi pare iz šteka, sa računa iz mađarske banke.
Bojana: Kog šteka, kog računa iz Mađarske?
Otmičar: Dosta više. Kad da te zovem?
Bojana: Zovi ti mene kad god hoćeš. Ja više volim tebe da čujem nego bilo koga. Zovi me svaki dan, a kaži mi kako je Vuk?
Otmičar: Mnogo teško, može da oslepi. On ne može da vidi, ne zna ni ko smo, ni šta smo. Neće da jede. Moli te da spremiš pare, preneo je Kurir.

20 dana zatočeništva