Švercer jurio 100 na sat bežeći od policije, pa ubio Nikolu (28): "Hteo je da kupi zemlju i da se oženi"

Tog kobnog maja 2020. godine, sekunda je bila dovoljna da se na putu kod Preljine ugasi mladi život Nikole Đorđevića (28), kada se u njegov automobil direktno zakucao švercer cigareta Esad Fejzović iz Tutina, bežeći od policije brzinom većom od 100 kilometara na sat. Nikola je od siline udara ostao mrtav na licu mesta. Za porodicu Đorđević iz sela Bresnica, tog jutra svet se zauvek srušio.

- Otišao je to jutro na posao, a ubrzo su telefoni počeli da zvone. Svi su znali da je poginuo osim nas, a ja nisam mogla da shvatim i poverujem da je to istina. Tražili smo ga po Čačku, otišli na mesto nesreće, ali tamo više ničega nije bilo - sve su rasklonili - priseća se majka najtežih sati u svom životu.

Najpotresniji trenutak usledio je kada su otišli po telo svog sina.

- Prolazili smo pored mrtvačnice, nije nam se dalo ni pomisliti da je on tu. A onda me nešto nateralo da uđem tamo. Vidim ga, leži na kolicima, obučen... Prilazim i govorim mu kroz suze: "Jaoj, sine, šta ćeš tu? Pa nisi ti otišao tu, ti si otišao na posao, šta tražiš tu?". Godinu dana se nisam mirila sa tim da ga nema, sve sam mislila da će se odnekud pojaviti - u suzama nam priča.

Dečak koji je pazio sestru i obožavao dedu Mihajla

Nikola je, kako majka priseća, bio posebno dete - odgovoran, poslušan i neizmerno brižan prema svima.

- Kad je bio mali i kad se Nena rodila, imala sam veliko poverenje u njega. Bio je u stanju da sedi pred vratima i pazi da li će seka da zaplače. Nju je uvek čuvao i štitio. Bio je najbolji brat i najbolji sin. Neizmerno je voleo svog dedu Mihajla. Sećam se kako je pričao sa sestrom o budućnosti i rekao joj: "Moj sin će se zvati Mihajlo, po dedi, a ćerka Milica" - priča nam sa setom u glasu ova neutešna majka.

Nikola nije želeo da napusti rodno selo. Voleo je životinje, uzgajao vučjake i vodio ih po celoj Srbiji.

- Spremao je pare da kupi zemlju i da se oženi. Uvek je voleo da radi na selu. Kad bih uveče krenula u štalu, zvao bi me: "Mama, kad kreneš u štalu, pozovi me, nemoj da ideš sama". Od njega nikada u životu nisam čula reč "ne mogu" - kaže nam naša sagovornica.

"Znaš li da si mi zatvorio kuću?"

Nakon tragičnog gubitka usledio je mučni sudski proces i sramna presuda - švercer je osuđen na tri godine i dva meseca zatvora za više krivičnih dela, od čega za smrt mladog Nikole je osuđen na svega dve godine zatvora.

- Dve godine za njegovu smrt, za to što mi je ubio dete... Prišla sam tom čoveku u sudnici dok je držao oborenu glavu i rekla mu: "Znaš li da si mi zatvorio kuću? Ti imaš troje dece, ja sam imala dvoje, ali sina samo jednog. Moja kuća je zatvorena, ko će sutra slavu da slavi?". On je samo ćutao. A kad sam prišla policajcu i pitala ga da li ga grize savest i može li da spava, rekao mi je: "Ne grize me savest i mogu da spavam".

"Da nemam stoku i pse, ne bih uopšte ustajala iz kreveta"

Danas je dom Đorđevića obavijen tišinom, bez smeha i bez volje za životom.

- Živimo jer moramo, nemamo nikakvu volju. Nemam taj pokretač. Zbog stoke i pasa moram da ustanem da ih nahranim, jer su to živa bića. Da nemam toga, ja ne bih uopšte ustajala, niti imam potrebu da jedem. Pse i dalje čuvamo, jer je Nikola to voleo i znam da bi se naljutio da ih nema. Da je živ, imali bismo punu kuću, a sada nam je ostala samo neprolazna tuga - zaključuje ova majka.

(Blic/MONDO)