- Alija Balijagić je osuđen na 40 godina zatvora zbog brutalnog ubistva brata i sestre Jovana i Milenke Madžgalj u Sokocu.
- Posle zločina usledila je 27-dnevna potera kroz Crnu Goru i Srbiju, a završena je hapšenjem u Pribojskoj Goleši.
- Ponovo je otvoreno pitanje da li je Balijagić ubio i sedamnaestogodišnju Aleksandru Petrović 2002. godine.
Alija Balijagić, zloglasni višestruki povratnik koji je osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog brutalnog ubistva brata i sestre Jovana (60) i Milenke Madžgalj (69) u selu Sokolac, iza rešetaka je odneo tajne svojih najmračnijih zlodela.
Čovek koji je svega nekoliko meseci pre krvavog pira izašao sa robije zbog jezivog silovanja nemoćne starice, zapečatio je svoju sudbinu presudom koja ga trajno sklanja sa slobode, ali je u zatvorsku ćeliju zaključao i odgovor na pitanje koje više od dve decenije proganja istražitelje: da li je upravo on presudio i sedamnaestogodišnjoj Aleksandri Petrović.
Kada su brat i sestra Jovan (60) i Milenka Madžgalj (69) u popodnevnim časovima 25. oktobra 2024. godine otvorili vrata svog doma u bjelopoljskom zaseoku Sokolac, nisu mogli ni naslutiti da pred sobom gledaju sopstvenog dželata. Čovek sa lovačkom puškom preko ramena predstavio se kao lovac u potrazi za izgubljenim psima. Po starom običaju ovog planinskog kraja, ukućani su ga primili za sto, ponudili kafom i rakijom, a neznanac je ubrzo potom mirno napustio kuću.
Samo nekoliko sati kasnije, oko 21 čas, isti čovek se vratio u mrakom obavijeni Sokolac. Kroz razbijeno prozorsko staklo odjeknuli su smrtonosni hici. Jovan je pao na mestu. Njegova sestra Milenka uspela je u panici da pozove policiju i saopšti stravičnu vest: „Brat mi je ubijen!“ Veza se prekinula samo nekoliko trenutaka kasnije - sledeći meci bili su namenjeni njoj.
Iza oba hica stajao je Alija Balijagić. Reč je o čoveku rođenom 1960. godine u mestu Banje Selo kod Bijelog Polja, koji je u policijskim evidencijama decenijama važio za jednog od najopasnijih višestrukih povratnika u regionu. Pre zločina u Sokocu, Balijagić je više od trideset godina proveo iza zatvorskih rešetaka, izdržavajući kazne za niz teških krivičnih dela - od imovinskih delikata i razbojništava do silovanja i nedozvoljenog držanja oružja. Život proveden uglavnom na robiji ili u bekstvu načinio je od njega osobu dobro naviknutu na preživljavanje u divljini, surovim planinskim uslovima i bekstvo pred poterama.
Tragedija u Sokocu, međutim, nije došla bez najave. Sredinom oktobra, u danima koji su prethodili masakru, Balijagić je danima tumarao selima Vraneške doline naoružan puškom koju je prethodno ukrao. Uplašeni meštani u više navrata prijavljivali su policiji sumnjivog i naoružanog čoveka koji upada u napuštene objekte i unosi nemir. Ipak, pravovremena i energična reakcija sistema je izostala, a ignorisana upozorenja pretvorila su se u krvavi pir.
Nakon ubistva, otpočela je jedna od najsloženijih i najdužih potera na ovim prostorima. Između 26. i 31. oktobra sever Crne Gore pretvoren je u zonu pod opsadom. Na teren su upućene Protivteroristička jedinica (PTJ), Posebna jedinica policije (PJP) i pripadnici Vojske Crne Gore. Helikopteri opremljeni termovizijskim kamerama nadletali su guste šume, dok su psi tragači pretraživali nepristupačne vrleti. U selima Vraneške doline zavladala je atmosfera vanrednog stanja: isturena školska odeljenja su zatvorena, a stanovnici su se zabarikadavali u svoje domove pre prvog sumraka. Uprkos masovnom prisustvu bezbednosnih snaga, begunac je, koristeći dugogodišnje poznavanje terena, uspeo da probije prvi prsten i umakne ka granici sa Srbijom.
Preokret nastupa 1. novembra, kada se drama prelila na teritoriju susedne države. Lovci i meštani pograničnih sela Ivezići i Orašac, u opštini Prijepolje, uočavaju naoružanog muškarca sa rancem na leđima. MUP Srbije odmah podiže stepen pripravnosti na najviši nivo, a potraga dobija međunarodni karakter uz angažovanje Žandarmerije, Uprave granične policije i Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ).
Od 2. do 19. novembra odvijao se pravi „lov na duha“ u planinskom trouglu između Prijepolja, Priboja i Pljevalja. Balijagić se kretao isključivo noću, zaobilazeći puteve i naseljena mesta. Koristio je napuštene kolibe, katune i štale kako bi došao do hrane i zaklona od hladnoće, nestajući pre prvih zraka sunca. U selima oko Prijepolja nastava u školama prebačena je na onlajn format, a naoružane patrole dežurale su ispred kuća usamljenih staračkih domaćinstava.
Prekretnica se dogodila 20. novembra, kada su vremenske prilike drastično promenile tok potere. Planinski kraj zahvatila je jaka snežna vejavica. Lokalni lovci u ataru sela Pribojska Goleša primetili su sveže tragove stopa u snegu koji su vodili ka jednoj izolovanoj, napuštenoj kući na teško prohodnom uzvišenju. Informacija je smesta prosleđena operativcima na terenu, a obruč je počeo nečujno da se zatvara.
U noći između 20. i 21. novembra, oko tri sata ujutru, pripadnici SAJ-a izveli su blickrig upad u zavejani objekat. Begunac je zatečen u dubokom snu, dezorijentisan i savladan u sekundi, bez prilike da pruži bilo kakav otpor. Pored njegovog improvizovanog ležaja pronađene su dve lovačke puške sa mecima u cevi i velika zaliha municije. Hapšenjem bez ijednog ispaljenog metka stavljena je tačka na potragu koja je trajala punih 27 dana.
Nakon privođenja u Srbiji i pokretanja procedura pred pravosudnim organima, slučaj iz sela Sokolac ostao je zabeležen kao jedno od najtežih upozorenja o tome kako propusti u ranom prepoznavanju opasnosti i tromost sistema mogu pokrenuti talas terora koji preseca granice dve države.
Misterija koja ostaje bez odgovora: Da li je Balijagić ubio Aleksandru Petrović?
Hapšenjem Alije Balijagića ponovo je otvoreno jedno od najmisterioznijih nerasvetljenih poglavlja u novijoj crnoj hronici, brutalno ubistvo sedamnaestogodišnje Aleksandre Petrović, učenice iz Priboja, čije je telo pronađeno u Bijelom Polju još u martu 2002. godine.
Iako je Balijagić u javnosti i među operativcima godinama neslužbeno figurirao kao osoba koja je u to vreme harala tim područjem i odgovarala profilu potencijalnog počinioca, konkretni materijalni dokazi nikada nisu obezbeđeni. Protok više od dve decenije, kontaminirani tragovi, nedostatak DNK poklapanja i Balijagićevo uporno odbijanje da prizna bilo kakvu vezu sa tim zločinom učinili su da ovaj slučaj ostane u sivoj zoni pravosuđa.
Pravni i kriminalistički stručnjaci saglasni su u jednom: veo tajne sa ubistva Aleksandre Petrović najverovatnije nikada neće biti skinut, a puna istina o tome da li je Balijagić odgovoran za još jedan ugašen mlad život ostaće zauvek zakopana u policijskim arhivama.
BONUS VIDEO:
(Telegraf/MONDO)
