- Branko Stamenković ocenio je da VJT u Beogradu funkcioniše kao 'paratužilački sistem' i da je izdvojeno iz sistema javnih tužilaštava.
- Naveo je da su zahtevi Vrhovnog javnog tužilaštva ignorisani, uz političku i institucionalnu podršku, a kao primer je pomenuo i predmet protiv devetoro studenata.
Član Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva i tužilac Branko Stamenković ocenio je da je "paratužilački sistem" u kontekstu izveštaja Komisije, odnosno paralelni tužilački sistem, "počivao i počiva još uvek na potpunom izdvajanju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu iz sistema javnih tužilaštava u našoj zemlji".
"Nefunkcionisanje u okviru zakonskih pretpostavki kako javno tužilaštvo, kao deo jednog organizma javnog tužilaštva, funkcioniše. Neodgovaranje na zahteve viših javnih tužilaštava. Neuspostavljanje saradnje sa tim tužilaštvima ili postupanje čak protivno zakonu kada to tužilaštvo ne može postupati u određenim predmetima, pa ipak to tužilaštvo postupa. Sve to ukazuje na to paratužilačko postupanje i na takvu vrstu rada. Tako da, u tom kontekstu, Više javno tužilaštvo u Beogradu je zaista i to je jedan od zaključaka ovog našeg izveštaja za sada iskoristilo praktično svaku mogućnost da potpuno bude izdvojeno iz sistema tužilaštava, da ni na koji način nema komunikaciju ili da tu komunikaciju dozira na način kako je to potrebno", rekao je Stamenković za medije.
"Neophodno je reći da je Vrhovno javno tužilaštvo i u ranijem periodu ispunjavalo svoju zakonsku ulogu usmeravanja i kontrole zakonitosti u postupanju javnih tužilaštava u našoj zemlji, izdavanjem tih takozvanih opštih obaveznih uputstava. Postojale su objektivne prepreke, koje su inače i konstatovane u okviru ovog izveštaja i koje se tiču tog paratužilačkog sistema koji je uspostavljen u nekim javnim tužilaštvima, a najflagrantniji primer je, u stvari, Više javno tužilaštvo u Beogradu", dodao je on.
Stamenković je naveo i da je Komisija, na osnovu ovih predmeta, "prepoznala mogućnost uticaja i donošenje odluka koje nisu u skladu sa zakonom".
"Gde vi imate i to je čak i u javnom etru bilo prisutno da pojedini nosioci javnotužilačke funkcije, kada su javno istupali iz tog javnog tužilaštva, obraćaju se nosiocima političke moći u tom momentu u našoj zemlji, gde im preporučuju šta treba da urade u krivičnim postupcima istog tog tužilaštva, u kome je to tužilaštvo, na primer, podiglo ili optužni akt ili vodi određene dokazne radnje ili krivični postupak... Takva vrsta ponašanja ukazuje na te centre moći koji su na određeni način doveli do takvog ponašanja i takve reakcije kako u predmetima, tako u javnosti nosioca tužilačke funkcije", rekao je on.
Stamenković je naveo da je Vrhovno javno tužilaštvo iz neophodnih razloga iskoristilo svoje ovlašćenje i pokrenulo ovakvu vrstu kontrolu.
"Dakle, ovde je Vrhovno javno tužilaštvo, praktično iz neophodnih razloga, iskoristilo svoje opšte ovlašćenje i pokrenulo ovakvu vrstu kontrole zbog toga što, kao što sam to već jedanput u medijima i do sada rekao, u ovom momentu, a nadamo se da će taj momenat potrajati, nepostojanja političkog ili institucionalnog pritiska ili otpora u vezi sa vršenjem ovakvih kontrola. Zašto sam rekao političkog ili institucionalnog? Zbog toga što je bilo praktično nemoguće ovakvu vrstu kontrole izvršiti ranije, posebno nad Višim javnim tužilaštvom u Beogradu. Vidite kroz sam izveštaj da u nekoliko ovih predmeta VJT u Beogradu se apsolutno nije obaziralo, nije odgovaralo na traženja dopisa ili predmeta ili bilo čega drugog što je predmet njihovog postupanja na uvid, da bismo mogli da izvršimo tu neku zakonsku ulogu vezanu za kontrolu. Prosto su ti zahtevi bili ignorisani", rekao je Stamenković.
On je ocenio da je to očigledno bila posledica "jedne izuzetne političke podrške koju je to tužilaštvo imalo, kao i institucionalne podrške".
"Institucionalne podrške u smislu toga da, na primer, ukoliko bi neko drugo tužilaštvo od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova zatražilo postupanje u nekom predmetu. Mi smo imali neverovatnu situaciju, a to je da policajci odbiju da postupaju po zahtevu ili nalogu javnog tužioca", naveo je Stamenković.
"Postavlja se pitanje kako je tužilac potpisao optužni akt na osnovu nezakonitih dokaza"
Stamenković je, komentarišući slučaj odustajanja VJT-a od gonjenja devetoro studenata za pripremu dela protiv ustavnog uređenja, rekao da se postavlja pitanje kako je tužilac potpisao "taj optužni akt na osnovu nezakonitih dokaza".
"Zbog toga što je sud protiv devet studenata izuzeo, uklonio kao protivzakonite dokaze bez kojih praktično nije moguće dalje goniti. Tu se postavlja pitanje tužilaca koji su potpisali taj optužni akt - kako ste mogli da podignete taj akt na osnovu nezakonitih dokaza", dodao je on.
BONUS VIDEO:
