- Stanimir Brajković je zbog petarde i kazne od 30.000 dinara završio u KPZ Padinska Skela, gde je smešten među nasilne osuđenike u sobu 14.
- Tamo je mesecima brutalno zlostavljan, a istraga je obuhvatila i trojicu cimera i petoro zaposlenih zbog teškog nasilja i nesavesnog rada.
- Dalibor Petrović je pravosnažno osuđen na doživotni zatvor, dok su lekarka i vođa smene dobili zatvorske kazne.
Slučaj mučkog ubistva penzionera Stanimira Brajkovića (74) u Kazneno-popravnom zavodu Padinska Skela u februaru 2024. godine ostaće zapamćen kao jedan od najstrašnijih i najmučnijih primera nasilja iza rešetaka, ali i nezabeleženog institucionalnog nemara.
Ono što je počelo kao bezazleno novogodišnje slavlje i bačena petarda, pretvorilo se u višenedeljni pakao u zatvorskoj sobi broj 14, a okončano je smrću nedužnog starca, smenom zatvorskog vrha, dvema paralelnim istragama i istorijskim presudama - uključujući i doživotni zatvor za glavnog mučitelja, kao i zatvorske kazne za zatvorsku lekarku i vođu smene.
Mediji donose kompletnu retrospektivu slučaja koji je zapanjio i uznemirio celu Srbiju: Kako je deda zbog 30.000 dinara završio u ćeliji sa okorelim kriminalcima, kakav je horor preživeo, kako su tekle dve odvojene istrage i kako je pravda na kraju zakucala na vrata dželata i onih koji su pred njihovim iživljavanjem zatvarali oči.
U zatvor zbog petarde bačene sa terase za Novu godinu
Tragična sudbina Stanimira Brajkovića započela je još tokom dočeka Nove godine, 31. decembra 2020. godine. Kako su mediji ekskluzivno otkrio uvidom u presudu Prekršajnog suda u Mladenovcu, nesrećni penzioner se iza rešetaka našao zbog prekršaja protiv javnog reda i mira.
Naime, on je tog dana oko 13 sati sa terase svog stana zapalio i bacio petardu koja je izazvala jak prasak. U tom trenutku ulicom su prolazili roditelji sa bebom koji su se usled jake detonacije uplašili, što je bio povod da policija podnese prekršajnu prijavu.
Prekršajni sud u Mladenovcu najpre je penzioneru izrekao kaznu od 10.000 dinara, uvažavajući olakšavajuće okolnosti - da je reč o čoveku slabijeg imovinskog stanja koji nikada ranije nije prekršajno kažnjavan. Međutim, na tu odluku uložena je žalba, smatrajući da je kazna preblaga jer su se uplašili roditelji i beba. Prekršajni apelacioni sud je usvojio žalbu i kaznu preinačio na 30.000 dinara, uz rok uplate od 15 dana.
Kako Stanimir nije imao 30.000 dinara da plati kaznu u roku, sud mu je novčanu kaznu zamenio zatvorskom. U januaru 2024. godine poslat je u KPZ Padinska Skela da dug oduži danima iza rešetaka.
Pakao u sobi broj 14: Mučenje počelo kada je dedi nestalo para
Umesto da prekršajnu kaznu služi u odeljenju prilagođenom lakšim prestupnicima i starim licima, sedamdesetčetvorogodišnji penzioner je smešten u zatvoreni deo zavoda - u zloglasnu sobu broj 14. Tamo su ga sačekala trojica mladih, agresivnih i višestruko osuđivanih robijaša kojima su zbog lošeg vladanja bile ukinute sve povlastice: Dalibor Petrović (22), Saša Stanković (20) i Srećko Stefanović (20).
Od sredine januara pa sve do 4. februara, u četiri zida odvijao se pravi horor. Kako je utvrdila istraga, motiv za iživljavanje nad bespomoćnim starcem bio je bizaran i monstruozan - novac.
Zlostavljanje je počelo onog trenutka kada je deki Stanimiru ponestalo novca na kantinskom računu. Dok je imao para, cimeri su ga primoravali da im kupuje hranu, kafu i cigarete. Kada su džepovi ostali prazni, počela je svakodnevna, sistematska tortura.
Trojica mladića su nesrećnog čoveka svakodnevno šamarala, udarala pesnicama i šutirala po glavi i celom telu. Dok su ga Stefanović i Stanković držali ispod ruku i udarali kolenima u rebra i butine, Petrović ga je divljački pesničio u glavu i grudni koš.
Iživljavanje je ubrzo prešlo sve granice ljudskog razuma: Saša Stanković ga je terao da pije njegovu mokraću iz šolje za kafu, tukli su ga mokrim peškirima, dok mu je Srećko Stefanović peškirom na silu čupao jezik iz usta kako bi ga sprečio da jaukne ili pozove stražare u pomoć. Dalibor Petrović je otišao i korak dalje, seksualno zlostavljajući izmučenog starca drškom od metle.
Da bi osigurali da nikome ne kaže kroz šta prolazi, pretili su mu da će mu, ukoliko se požali komandirima, ubiti unuku. Zbog tog jezivog straha, polomljeni i prebijeni čovek je na retkim pregledima u ambulanti ponavljao samo jednu rečenicu: "Sam sam pao u kupatilu".
Dve paralelne istrage: Na optuženičkoj klupi i zverske ubice i zaposleni u zatvoru
Nakon što je Stanimir Brajković 4. februara 2024. godine izdahnuo u strašnim mukama, Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je hitnu i opsežnu istragu. Vrlo brzo postalo je jasno da se odgovornost ne završava samo na trojici mladića iz ćelije, već da klupko vodi do same uprave i zaposlenih u zatvoru. Tužilaštvo je slučaj razdvojilo na dva nezavisna krivična postupka.
Prva istraga pokrenuta je protiv neposrednih izvršilaca: Dalibora Petrovića, Saše Stankovića i Srećka Stefanovića. Oni su privedeni na saslušanje u Više javno tužilaštvo sredinom marta 2024. godine. Stefanović je odlučio da se brani ćutanjem, dok su Stanković i Petrović izneli odbranu, pokušavajući besramno da svale krivicu jedan na drugog i umanje sopstvenu ulogu u zlostavljanju. Tužilaštvo je protiv njih podiglo optužnicu za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, izvršeno pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju.
Druga istraga, koja je podjednako šokirala javnost, bila je usmerena na radnike KPZ Padinska Skela. Pod lupom tužilaca našlo se petoro zaposlenih: zatvorska lekarka dr Vesna Sredojević, vođa smene Slađan Kovačević i trojica komandira obezbeđenja - Dušan Komazec, Stefan Pavlović i Zoran Krstić.
Njima se na teret stavilo krivično delo nesavestan rad u službi sa smrtnim ishodom. Tužilaštvo je u optužnom predlogu navelo da su okrivljeni u periodu od 1. do 4. februara očigledno nesavesno postupali, grubo kršeći Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, Pravilnik o službi obezbeđenja i odredbe Istanbulskog protokola. Umesto da zaštite pretučenog čoveka, zatvorski službenici i lekarka su ignorisali jezive podlive i teške telesne povrede, nisu ih beležili u službene knjige, niti su alarmirali upravnika.
Šokantni snimci sa kamera otkrili razmere nemara
Tokom sudskog postupka protiv zaposlenih u zatvoru, u sudnici Višeg suda u Beogradu prikazani su potresni video-snimci sa nadzornih kamera iz hodnika zatvora koji su ogolili svu surovost i nemar.
Na snimku zabeleženom 1. februara u 12.05 časova vidi se kako se deka Stanimir jedva kreće, teško vuče noge i rukom se drži za desnu stranu rebara, dok ga cimer praktično pridržava ispod ruku i vuče ka ćeliji. Iako je svedok iz redova stražara na sudu pokušavao da tvrdi kako je deka bio dobro i kako je čak "poskakivao na jednoj nozi", snimci su demantovali takve navode, pokazujući slomljenog čoveka u predsmrtnom stanju.
Vrhunac propusta zabeležen je na pregledima kod doktorke Vesne Sredojević. Tokom pregleda 3. februara, lekarka je konstatovala ogrebotinu dugu čak 10 centimetara, podlive na kuku, tamna nagnječenja na rukama i povredu na čelu, ali je u zdravstveni karton hladnokrvno upisala da je starac "pao preko kante za smeće", ne označivši sumnju na nasilje. Nije obavila kompletan pregled, nije fotografisala povrede niti je alarmirala policiju i rukovodstvo zavoda.
Samo dan kasnije, 4. februara, stanje nesrećnog penzionera se dramatično pogoršalo. Prebačen je u sobu broj 12, a kamere su zabeležile kako ga cimeri i komandir iznose u ćebetu. Kada je Hitna pomoć stigla, lekari su mogli samo da konstatuju smrt. Obdukcija je pokazala da je Stanimir izdahnuo u 22.30 časova usled masivnog unutrašnjeg krvarenja i gušenja izazvanog obostranim prelomima rebara i grudne kosti.
Sudski epilog: Doživotna robija za mučitelja i zatvor za lekarku i vođu smene
Epilog ovog stravičnog slučaja doneo je istorijske odluke pred srpskim sudovima.
U postupku protiv cimera ubica, Viši sud u Beogradu je u decembru 2025. godine doneo prvostepenu presudu kojom su mladići osuđeni na ukupno 55 godina robije: Srećko Stefanović na 19, a Saša Stanković i Dalibor Petrović na po 18 godina zatvora. Međutim, tužilaštvo nije želelo da se pomiri sa takvom odlukom i uložilo je žalbu.
Apelacioni sud u Beogradu doneo je pravosnažnu odluku koja je odjeknula Srbijom: usvojio je žalbu tužilaštva i preinačio presudu! Dalibor Petrović pravosnažno je osuđen na kaznu doživotnog zatvora, postavši tako 13. osuđenik na doživotnu robiju u Srbiji od njenog ponovnog uvođenja u zakonodavstvo. Sud je ocenio da je Petrović bio najbrutalniji i najbezobzirniji, da je starca mučio iz čiste obesti i nastavio sa iživljavanjem čak i nakon što se deka vratio iz ambulante. Saša Stanković i Srećko Stefanović pravosnažno su osuđeni na maksimalne kazne za mlađe punoletnike - po 20 godina zatvora.
S druge strane, 1. novembra 2026. godine, Viši sud u Beogradu izrekao je prvostepenu presudu zaposlenima u KPZ Padinska Skela. Doktorka Vesna Sredojević osuđena je na dve i po godine zatvora zbog nesavesnog rada u službi, dok je vođa smene Slađan Kovačević osuđen na godinu i po dana robije. Trojica optuženih komandira prvostepeno su oslobođena optužbi.
Postupajuća tužiteljka je u svojoj završnoj reči izrekla rečenicu koja je postala lajtmotiv celog slučaja: "Pravo na život ne prestaje ulaskom u kazneno-popravni zavod. Optuženi su tokom celog postupka pokazali potpunu odsutnost empatije".
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)
