Novi Sad: Ubila se, nađena oproštajna pisma

Sve je vise depresije medju ljudima, manjak strpljenja drugih da slusaju, sramote da se zatrazi strucna pomoc, nagomilavanje problema...Jedino samoubistvo koje mogu da opravdam je zbog bolova kod terminalnog stadijuma neizlecive bolesti, zbog prevelike tuge za izgubljenim detetom i zbog teskog psihickog poremecaja ( ni neprijatelju ne bih pozelela takva stanja), mada ima mnogo onih koji su trpeli dok ih Bog nije pozvao. A za patnju zbog neuzvracene ljubavi postoji jedan jako dobar aforizam- Nikad se necu ubiti zbog jednog muskarca\zene, jer sta ce oni\e ostali\e bez mene.

Па доста људи познајем који су тако лудели због заљубљености и свашта помишљали (можда се и мени дешавало али се више не сећам добро). Разумем ову девојку али је тужно да тако одбаци свој живот, верујем да би била срећна за 1, 2, 5 година - постоји лек за све, проблем је само да ли има некога да те саслуша у право време, да ти понуди решење, да ти прави друштво. Сећам се, имали смо око 20-так година, када смо једног другара одвукли на море усред марта 15-так дана (њих тројица су ишла а укупно нас је десетак финансирало, сви смо радили па је било пара) и услео је да се "залечи" а имао је исту "дијагнозу". Е, сад, немамо сви увек такву могућност да човека одвојимо од проблема на неко време.

Ljubav je opasna za onoga koji se prepusti