Devedesete godine prošlog veka iznedrile su, nažalost, veliki broj ljudi čija su imena odzvanjala beogradskim asfaltom tih godina.
Nažalost, jer su ti ljudi odabrali život koji nije mogao da bude dugog veka. Ipak, zahvaljujući svojim postupcima, senke mnogih od njih i dalje tumaraju beogradskim i srpskim podzemljem, a priče o njima i dalje žive.
Jedan od žestokih momaka koji je u pravom smislu reči ulivao strah u kosti svojim protivnicima samom svojom pojavom, bio je Mihajlo Divac.
Rođen je na Novom Beogradu 1967. godine i već od malih nogu je počeo da se bavi boksom. Kao borac bio je veoma srčan, a upravo tom osobinom su ga i kasnije, kada je debelo zagazio u kriminalne vode, ljudi karakterisali.
Kao mladić je otišao na ratište u Vukovar i Osmače, gde je važio za spremnog, disciplinovanog i hrabrog vojnika. Bio je član čuvene 63. padobranske brigade a kasnije i vojne policije.
Ipak, o njegovom životu u godinama nakon rata, danas se najviše priča. Po povratku u Beograd upleo se u kriminal...
Novobeogradska grupa i reketiranje
Nakon što se vratio sa ratišta, Mihajlo Divac je ojačao i učvrstio svoje veze u podzemlju i postao vođa klana sa Novog Beograda. Sa njim nije bilo puno priče, bio je preke naravi i često je probleme rešavao nasiljem. Neretko se govorilo i kako je Dejan Stojanović Keka u Dileta, kako su Divca zvali, gledao kao u idola a spominje se da je čak i preuzeo neke od njegovih običaja, ali se ne zna tačno koje.
Tokom svog "delovanja" na Novom Beogradu, Mihajlo Divac je bio kralj reketiranja. Umeo je da upadne na neki splav, najmirnijim tonom kaže kako je ostao bez novca i kako mu je potrebno nekoliko hiljada maraka. Uglavnom bi ljudi nemo brojali šta imaju od novca kod sebe i predali mu, strahujući od reakcije koju mogu da izazovu ukoliko se opiru.
Zatvorski čuvari ga se plašili
Divac je bio poznat kao momak kratkog fitilja koji brzo plane, a priče sa robija koje je služio prepričavale su se po kriminalnim miljejima.
Naime, Divac je obožavao da se bije sa zatvorskim čuvarima, koji su vrlo zazirali od njega. Jednom prilikom, kada mu je neki od čuvara obećao batine, Divac je istog momenta skočio na njega. Voleo je da ih provocira i upada u konflikte sa organima reda unutar zatvora, tako da je veći deo vremena provodio u samici.
"Ne brinite komšija, deca su se zaigrala"
Iako je bio deo kriminalnog podzemlja Beograda, Divac je prema svom komšiluku bio izuzetno predusretljiv. Upravo su komšije svojevremeno ispričale priču o pokušaju jednog od atentata na njega, kada je deo zgrade odleteo u vazduh.
Naime, jedne večeri, zgradom u kojoj je Mihajlo živeo odjeknula je eksplozija. Komšija je istrčao u hodnik koji je bio razrušen i video Divca, golog do pojasa i krvavog ramena kako vadi geler iz ruke, i logično, odmah je upitao šta se to desilo?
"Ne brinite komšija" usledio je Divčev odgovor, "Deca su se malo zaigrala" poručio je hladnokrvno.
Ispostavilo se da je Divac zapravo svojim napadačima otvorio vrata, nakon čega su mu oni ubacili bombu u stan. On ju je šutnuo u hodnik zgrade da bi izbegao fatalni ishod. Posle nekoliko dana, ceo hodnik je kompletno renoviran o Divčevom trošku.
Čuveno ranjavanje i "Nabiću ti utoku u d**e"
Ko je gledao film "Vidimo se u čitulji" vrlo izvesno je zapamtio Divčevu priču u kojoj priča o nekom klincu koji ga je ranio. Evo o čemu se tu radilo.
Divac je sedeo u bašti kafića "Trozubac" u Nušićevoj ulici i mrko se pogledao sa mladićem koji je sedeo za drugim stolom. Bez oklevanja je ustao i krenuo ka njemu ne bi li video u čemu je problem. Mladić je, videvši Divca da ide ka njemu izvukao pištolj i pucao na njega sa oko 5 metara udaljenosti, pogodivši ga u stomak. Međutim, Mihajlo nije posrnuo već je nastavio da ide ka njemu rekavši da će mu "utoku nabiti u d**e". Tu je usledio još jedan pucanj koji mu je prošao kroz ruku i stomak, nakon čega je mladić koji je pucao pobegao. Taj mladić kasnije će i sam postati kriminalac poznat i van granica naše zemlje - Luka Bojović.
Iako se govorilo da se sprema osveta, izvesno je da je osujećena činjenicom da je Bojović u to vreme bio Arkanov pulen.
Kasnije, povodom ovog događaja Divac je pričao:
"To je njegov poraz, ne moj. Nikad ne bih pucao u nenaoružanog čoveka. Ja veoma držim do kodeksa. Sramota je to što je uradio, ali ga razumem, mnogo se uplašio" pričao je Divac.
Mrki pogled ga je odveo u smrt
Kao čovek koji se pre svega predstavljao kao sportista, bokser, Mihajlo je često odlazio da gleda takmičenja i pratio je dešavanja. U Beogradu je 1995. organizovan turnir "Beogradski pobednik" a učesnici turnira smešteni su bili u hotelu "Putnik". Jednog jutra, Mihajlo je otišao u hotel kako bi uzeo fotografiju sa posvetom od borca Slaviše Popovića. Međutim, izlazeći iz hotela, zasmetalo mu je na koji način ga je pogledao bokser Radovan Radusinović. Usledila je usmena rasprava da bi ubrzo Divac potegao pištolj i pucao na Radusinovića i njegovog prijatelja. Izleteo je iz hotela i poručio svojim momcima da beže jer je izranjavao ljude unutra. Ipak, nije uspeo daleko da pobegne. Metak ga je pogodio s leđa i preminuo je na mestu. U trenutku smrti, imao je 28 godina.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.