Jedan od najžešćih momaka usijanog beogradskog asfalta devedesetih godina prošlog veka, bio je Ljubomir Magaš zvani Ljuba Zemunac.
Ubijen je 1986. godine ispred suda u Frankfurtu a obarač je povukao još jedan od vodećih ljudi beogradskog podzemlja, Goran Vuković Majmun.
Ljubomir Magaš bio je poznat i uticajan kako u jugoslovenskom tako i evropskom podzemlju.
Ljuba je od šeste godine rastao bez oca. Njegovi roditelji su se rastali a brigu o njemu preuzela je majka Rosa.
Posle osnovne škole Ljubomir upisuje Školu učenika u privredi, auto-limarski zanat. Stari majstori sećali su se Ljubomira, govorili su da je dolazio na praksu u IMT-ov pogon u Dobanovcima, ali za fabriku se nije mnogo zanimao – vukla ga je ulica.
Počeo je da trenira boks i rvanje. Bio je mnogo snažan u ramenima a na rukama je mogao da hoda kilometrima. Tada počinju dokazivanja i tuče jer, kako je i sam govorio, "u gradu ima mesta samo za jednog najjačeg".
Kriminalna dela
Tokom 1965. godine, Ljuba je bio hapšen zbog grebanja automobila, pretnji plastičnim pištoljem i zbog tuča. Prvo je ukrao “fiću”, potom i “fijat 1300”, pa “opel rekord”. Osuđivan je zbog krađa ženskih torbi u Beogradu, Nišu i Kopru. Sve do 1967. to se smatralo sitnim bezobrazlucima, a onda je u jednoj tuči na Tehnološkom fakultetu Ljuba prebio studenta Vladimira Vučkovića. Strahujući od policije, prvi put je pobegao u inostranstvo. Nakratko se sakrio u Austriji.
Po povratku je otišao u vojsku koju je služio na Ohridu. Tada je već imao nadimak Ljuba Zemunac, i bio je poznat i kao bokser beogradskog “Radnickog”, poluteškaš.
Međutim, ozbiljnije delo stiže već 1967. godine kada je osuđen zbog silovanja. Na teret mu je stavljeno da je sa Radetom Ćaldovićem Ćentom i Zoranom Milosavljevicem Robijom silovao jednu devojku. Osuđen je na 32 meseca zatvora i robiju je odležao u Sremskoj Mitrovici.
Ring mu nije bio dovoljan, a nasilničko ponašanje postalo je njegova svakodnevica. Imajući u vidu da mu je zakon bio za petama, sedamdesetih godina prošlog veka pobegao je u Milano. Tamo je okupio bandu izrednika sa kojim je pljačkao radnje i banke. Surovošću oružanih prepada zapao je za oko policijama Italije i Austrije, te je proteran u Nemačku.
Ubistvo u Frankfurtu
Ljubomir Magaš imao je nesuglasice sa Goranom Vukovićem Majmunom na koga su, jednom prilikom, vatru otvorili uoravo Ljuba i njegov prijatelj Cane.
Igrom slučaja, nekoliko godina kasnije, susreli su se ispred suda u Frankfurtu.
“Ja sam imao zakazano suđenje za neke krađe, a i njima je bio pretres. Ne sluteći ništa, poneo sam pištolj, jer se od njega nisam nikada odvajao. U jednom trenutku video sam ih ispred nas, njih dvanaest. Nešto su se domunđavali. Tek kad sam se približio stepeništu, Ljuba je sa pratnjom krenuo prema meni. Odmah sam izvadio pištolj i rekao: “Šta hoćeš?” Planuo je: “Šta je, pederu, hoćeš da se svetiš?!” Nisam ga se nimalo bojao: “Misliš da neću da ti se osvetim?” Odmah sam opalio. Kad ga je prvi metak pogodio, bacio se na mene kao životinja. Odmah je popio i drugi” rekao je svojevremeno Vuković koji se odmah predao policajcu, najpre podigao ruke, a potom legao na zemlju dok ne dođe patrola. Ležao je tada i cerekao se.
Ljubomir Magaš je u trenutku ubistva imao 38 godina.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.