Na snimku se čuje kako se kriminalci hvale lažnim pasošima i dokumentima, dok je Veljko Belivuk uz smeh pričao da se jednom predstavio lažnim imenom, da bi mu odmah potom "izletelo" da mu je ime Veljko.
Prema rečima upućenih, menjanje pasoša je rutina za kriminalne grupe i pasoš koji se dobro uradi može da "prolazi" godinama.
"Brojne veze koje su Belivuk i ekipa imali u policiji sigurno su im omogućile da dođu do putnih isprava. Ako je kriminalna grupa jaka, oni uvek imaju po nekoliko lažnih pasoša. U njihovim krugovima se ne računa da si uspešan mafijaš, ako za svaku akciju nemaš novi dokument", kaže za MONDO bivši šef specijalnog tima Službe državne bezbednosti.
Prema njegovim rečima, što je veći broj pasoša, veći je i "prestiž" kriminalaca u očima drugih klanova.
"To je za njih deo imidža i važnije je da ga nagradite lažnim pasošem, nego da mu platite za neku informaciju ili posao. Svi oni često su namerno ulazili sa jednim pasošem u neku zemlju, poput Grčke ili Bosne, a izlazili sa drugim, pa tu nastupi haos. Oni to i žele, da nema nikakvog traga da je recimo, Veljko Belivuk određenog dana ušao u Bosnu", kaže Boža Spasić.
Lažni pasoši se prave kao potpuno nov dokument ili se kradu, kaže naš sagovornik.
"U kradene pasoše kriminalci stavljaju svoju fotografiju, dok drugi podaci ostaju isti. Zbog toga se svi proizvođači pasoša trude da fotografija bude najkomplikovaniji deo za falsifikovanje", kaže bivši obaveštajac.
Ipak, praksa je pokazala da uvođenje biometrijskih dokumenata nije smanjilo procenat lažnih isprava ni za 10 odsto.
"Postoje vrlo sposobni falsifikatori na teritoriji Srbije i Bugarske. Cene kompletnih dokumenata se kreću od 50 za najjeftiniji, pa do 50.000 evra za najkvalitetniji dokument za koji gotovo da ne može da se otkrije da je lažan. Sve što je dostupno državi da bi proizvela pasoše i dokumenta, dostupno je i kriminalnom podzemlju na crnom tržištu. Postoje čitave firme koje proizvode papir za dokumenta, pa se ide od papira do finalnog proizvoda", kaže Spasić.
Dva najčešća razloga za promenu dokumenata su beg od kriminalne grupe ili policije.
"Osim kriminalnih, postoje lažne putne isprave i za obaveštajce. Nijedan ne putuje na poslovni zadatak pod svojim imenom i ima čitava služba u policiji koja se bavi izdavanjem novih dokumenata za obaveštajce", objašnjava naš sagovornik.
S druge strane, potpuna promena identiteta, koja je takođe najčešća u kriminalnim sredinama i pod pretnjama ubistva, podrazumeva da se nekoj osobi izdaju sva dokumenta, od pasoša do lične karte i drugi potvrda.
"U takvim ispravama su lažni podaci, sa drugim datumom rođeja, mestom rođenja i slično. To je čitava procedura. Podmiti se matičar koji izdaje lažnu krštenicu, zatim sudski pisar koji izdaje falsifikovano uverenje da osoba nije u sudskom postupku", kaže on.
Nije retkost da se ukradu i preuzmu dokumenti dece ili lica koje je umrlo, jer oni mogu neprimetno da se ukradu i treba najviše vremena da se primeti da ih nema.
"To je onda pogodnost jer dokument već postoji, samo se upisuju novi podaci. Često se preuzimaju gotovo svi podaci umrlog, tako da ispada da "mrtav čovek nastavlja da živi", kaže naš sagovornik.
U legalnim uslovima, promena identiteta radi se samo na osnovu sudskih odluka.
"To se dešava kada tajne policije svojim saradnicima menjaju identitet jer žele da ih ubace u terorističke grupe. Takođe, u slučaju zaštićenih svedoka u nekom postupku. To smo videli u Haškom tribunalu, kada se pojavljuju svedoci pod imenom XX ili 23, kojima je promenjen identitet", kaže Spasić.
PROMENA IMENA DIJANE HRKALOVIĆ
Bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović, koja je nedavno ispitivana u policiji zbog nezakonitog prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tokom 2019. menjala je identitet. Hrkalovićeva je oko mesec dana po odlasku iz MUP promenila ime u Nika Rina.
Ovo ime je koristila naredna četiri meseca, da bi krajem novembra 2019. godine vratila svoje „staro“ lično ime - Dijana Hrkalović. Osim imena i prezimena, menjala je i mesto boravišta. Time je Hrkalovićeva čak nekoliko puta menjala neke od ličnih podataka, a poslednji put nedavno u jednoj beogradskoj opštini.
Boža Spasić kaže za MONDO da u poslovima u poliji nije retko da dođe do potrebe ili želje za promenom imena.
"Zbog svoje prethodne pozicije, bivši policajci i obaveštajci često strahuju. Ne žele da se zna gde su, iako su možda udaljeni samo 500 kilometara od Beograda. To su takozvani panični potezi. Često se čine i kada se pokušava identifikovati sa ljudima sa kojima su radili sa druge strane zakona", kaže Spasić.
Podseća da promena imena podrazumeva da se podnese zahtev i da se prikupe svi podaci o toj osobi (poreklo, sudski postupci i slično). Mora da se proveri sve što promenom imena potencijalno pokušavate da sakrijete i mislite da niko neće moći da vas pronađe. Svi podaci zapravo ostaju zabeleženi, samo ime se menja i svako prikrivanje je površno, zaključuje Spasić.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.