Aleksandar Stričević živeo je normalnim životom, dok nije doživeo strašnu tragediju. Do tog trenutka bio je odličan đak, ali težak gubitak je, kaže on, razorio i udaljio porodicu jer se svako nosio s bolom na svoj način. Aleksandar je izlaz pokušao da nađe na Internetu, i kao osnovac upao u opasnu versku sektu koja je ugrozila njegov, i živote članova njegove porodice.
"To je bila 2002, Internet je zapravo bio tek na nekim začecima. Čet sobe, forumi, bili su mesta gde su se ljudi okupljali i razgovarali. Tako je tada počinjala ta komuznikacija, jednostavno tu naletite na nekoga ko se predstavlja kao mlađa osoba, student, neko ko razume šta se dešava u glavi jednog prestravljenog tinejdžera. Meni je to bilo kao da razgovaram sa starijim bratom", rekao je on.
Naizgled bezazleni razgovori krili su, međutim, strašne namere Aleksandrovih sagovornika. Najpre je to bila jedna osoba, koja se postavila kao vršnjak, neko ko će ga razumeti i saslušati, a nakon toga grupa ljudi u odvojenoj čet sobi.
"U tom periodu izolacije, ja sam osećao kao da nemam prijatelje i porodicu i onda sam tu nalazio nekoga ko će me razumeti. Jer sa decom iz škole nisam imao blizak odnos, ja sam sa deset godina doživeo leševe, sanduke, kome u bolnici, sve te stvari koje dete ne bi trebalo da doživi. Igrao sam ja s njima fudbal ili igrice, ali nisam imao duboku komunikaciju s vršnjacima", rekao je on.
Osobe iz sekte pitale su ga za životna interesovanja, školu, stavove, u pitanju su bile "kao seanse", a onda je stigao udarac. Pitanje o Bogu koji je "dozvolio da se porodici desi tragedija".
"Pitao me čovek otvoreno da li verujem u Boga, ja onako mali, kažem verujem, a on me pita - ako Bog postoji, ako je tako dobar, zašto nije spasao tvoju sestru? Ona je imala 12 godina, zašto je dobri Bog oduzeo život jednoj dobroj devojčici? U tom trenutku sruši se sve apsolutno, sve što sam znao o dobru, zlu, životu..."
Komunikacija se nastavila dalje, Aleksandar nikome nije govorio s kim priča i šta mu ta osoba govori. Dobijao je uputstva za rituale koje mora da izvrši kod kuće. Pentagrami, sveće... Sve je kulminiralo kada je od njega zatraženo da prinese žrtvu u krvi osobe s kojom je u srodstvu. Da je izbode toliko puta nožem "da je jasno da ne bi preživela".
"Oni su rekli, to je tvoje duhovno uzdizanje, dobićeš moć, ali mi je rečeno koliko puta moram da ubodem osobu nožem, niko nije rekao ubistvo ali je bilo jasno da ta osoba više neće biti živa. Tu sam odbio, i tu su krenule pretnje. Izdao sam ih. Ugasio sam mejl. Počele su da mi stižu fotografije napravljene u mojoj osnovnoj školi. Znali su gde sam, gde se krećem. Dva meseca su stizale pretnje. Ostavljali su poruke na telefonskoj sekretarici, nekakve krike. Ja sam trčao da se javim pre roditelja na telefon. Probali su i kolima da me izguraju s puta. I na kraju sam se slomio na tom strahu. Jer to je bila psihološka igra velikog straha, oni su hteli da me nateraju da se sam ubijem", objašnjava Aleksandar.
U prvoj epizodi našeg novog serijala "Margine", Aleksandar je otkrio strašne detalje iz sekte i kako je na kraju uspeo da se izvuče. Naši sagovornici su i sektolog Zoran Luković i psihološkinja Jelena Stefanović Jovanović i teolog Mladen Jovanović.
Luković nam je objasnio zašto se policija uključila u delovanje sekti, na koji način se one otkrivaju i kako se ovaj problem reguliše na svetskom nivou, dok je Stefanović Jovanović otkrila kako izgledaju psihološki profili žrtava, kako pripadnici sekti identifikuju ranjive pojedince i šta su mehanizmi njihovog zadržavanja u sekti. Teolog nam je definisao vrste sekti, njihov istorijat kao i konkretne primere.
"Margine" su novi serijal, u originalnoj MONDO produkciji. Istraživaće najveće tabu teme i davaće odgovore na najteža pitanja.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.