Jovan Džakula je jedan od najuspešnijih jugoslovenskih boksera. Rođen je u Sefkerinu, a u Beogradu je počeo da se bavi boksom davne 1962. godine u Crvenoj zvezdi. Šest puta je bio šampion Jugoslavije i jednom šampion Švedske, vlasnik je Zlatne rukavice i Zlatnog pojasa, a za reprezentaciju je nastupao 14 puta.
Ljubu Zemunca je upoznao na treningu kod trenera Miroslava Čitakovića Ćire na Crvenom krstu. Zanimljivo je da Ljuba uopšte nije iz Zemuna, već upravo sa Krsta.
“Ljuba je rođen na Crvenom krstu, od majke Roksande Rose i Sime oca. Majka i otac se posvađaju, razvedu se, majka kupi stan u Lošinjskoj, a otac na Novom Beogradu. Ljuba je bio kod majke, a imao je babu po ocu u Zemunu. Kao klinac ode Ljuba u Zemun i dođe kući kod oca i Sima kaže: ‘Evo ga mali Zemunac, evo ga mali Zemunac’, i tako on dobije nadimak Ljuba Zemunac”, ispričao je Džale za MONDO emisiju Viral.
Majka Ljubomira Magaša je jednom prilikom rekla Džakuli da je svog sina videla uplakanog samo jednom - kad je ovaj bokser slomio ključnu kost na treningu. Bili su bliski prijatelji i Ljuba mu se često poveravao. Tako je Džakula prvi saznao kada je Magaš rešio da podigne pobunu u Zabeli, gde je služio kaznu zbog silovanja, za koje je tvrdio da nije počinio.
Pobuna je pokrenuta zbog maltretiranja osuđenika od strane komandira, ali je nakon nedelju dana ugašena, uz velike žrtve sa obe strane. Tada su vlasti planirale da vođe pobune razmeste po zatvorima širom tadašnje SFRJ, ali se pojavio jedna problem - Ljubu nijedan zatvor nije želeo da primi.
“Na kraju, upravnik zatvora iz Prokuplja kaže: ‘Dajte ga meni’. Ljubi je rekao da će tu živeti kao car, da mu niko neće ništa, dao mu je status slobodnjaka, održavao je fudbalski stadion u Prokuplju. Jednom prilikom kad sam ga posetio, nisam mogao da priđem do stadiona da ga pozovem, bila su zatvorena neka vrata i ja sam lupao po njima. Prišao mi je komandir i rekao: ‘Nemojte, druže, Ljuba ne voli kad se lupa”, rekao je Džakula voditeljki Mariji Atanasković.
Bivši bokser je predložio upravniku zatvora, koji je inače bio veliki Zvezdaš, da mu dovede Dragana Džajića da ga upozna, a da on zauzvrat smanji Ljubi kaznu za dva meseca. Upravnik je pristao.
Osim nekih tuča, Ljuba je u Srbiji bio, takoreći, uzoran građanin. Ovde je samo trenirao, a u inostranstvu je krao, reketirao i bavio se raznim drugim poslovima sa druge strane zakona. Nije pio, ni pušio, a u izlascima je, kaže Džale, pio sokove. Do teme mere je prezirao duvan da je čitavom svom paviljonu u zatvoru zabranio pušenje. Okoreli kriminalci i robijaši su se krili po toaletima od njega da bi pušili i odmah bacali pikavce ako naiđe.
Raspredale su se razne priče o njegovom uspehu u podzemlju, jer je jedno vreme bio glavno ime u Frankfurtu, pa i teorije da sav svoj “uspeh” duguje saradnji sa Službom državne bezbednosti.
"Ljuba nije radio za državu. Milijardu posto ne. Ljuba ne, sigurno nije. Maltretirao je Šiptare, maltretirao je budžovane, buržuje, ali da je ubijao za državu, ne, sigurno", tvrdi Džale.
JAJA ZA ARKANA, BOKSERSKE RUKAVICE ZA DECU
Željka Ražnatovića Arkana je upoznao, kako kaže, kad nije imao para, bili su komšije koje su delila samo dva kućna broja u istoj ulici. Živeli su u blizini hotela Metropol, u kojem je bila poznata kockarnica, a Arkan, kao strastveni kockar, često je dolazio kod Džaleta da pozajmi novac za kocku, da ne bi išao kući i tražio od tadašnje supruge.
Jovan Džakula je Arkanovim blizancima iz prvog braka (sa Natalijom Martinović) poklonio bokserske rukavice kada su imali pet godina, koje oni i dalje čuvaju, a celu porodicu je snabdevao domaćim jajima iz rodnog Sefkerina.
Kako su u Sefekrinu vežbali pucanje, zbog čega je Gišku izvadio iz zatvora, koliko mu je Manda plaćao treninge i šta je istina o likvidaciji Isa Lera Džambe, kao i zbog čega su i danas sva ova imena popularna, saznaćete ako pogledate novu epizodu MONDO emisije Viral.