Mnogi i se i danas čude nije kako su se sitni lopovi iz malog sela sa juga Srbije probili do samog vrha srpskog podzemlja i postali strah i trepet za najopakije kriminalce.
Mile Luković Kum i Dušan Spasojević, zvani Šiptar počeli su tako što su krali u vreme ratnih devedesetih ispred Vojno medicinske akademije. Obijali su kola članovima porodica koji su dolazili u posetu bolesnicima koji su najčešće tu ležali jer su ranjeni na nekim od ratišta u Hrvatskoj ili Bosni. Tada su označeni kao besramni lopovi.
Oni su se kasnije digli u mafijaškom klanu Surčinaca, a zatim preoteli klan od Ljubiše Buhe Čumeta, koji je i sam čudom izvukao živu glavu od kalašnjikova Zemunskog klana.
Aleksandar Jovović Jovke, poznatiji i kao žestok tip iz devedesetih, i dan danas se gnuša Šiptara i Kuma.
"Ja sam taj klan nazvao elementarnom nepogodom. Njih pogrešno nazivaju Zemuncima. To što su se oni tamo pojavili, isto tako su mogli da se pojave na Bežanijskoj kosi ili na Banjici, put ih je slučajno naneo tamo. Došli su iz PM, u početku su spavali u kolima, nisu imali gde, ali imali su dobru šemu, doneli su puno heroina u grad koji su u početku menjali za osnovne stvari, maltene za hranu, ali su u međuvremenu upoznali prave momke i kreće njihov uspon", otkriva Jovović, koji se osvrće na krvave likvidacije s početkom dvehiljaditih.
"Oni niti su Zemunci, niti Beograđani, došli su negde iz okoline Medveđe i pobili ovde mnogo momaka koji im ništa nažao nisu uradili, nego su im u tom trenutku smetali. Bili su na sve spremni, ali trajali su kao poplava, napravili tešku glupost, pobili mnogo ljudi i onda nestali, kako su došli, tako su otišli, trajali su kratko, ali iza njih je ostala pustoš i ugašeni životi, baš kao velika poplava. Zato kažem da su bili elementarna nepogoda. Oni su jedna bruka Beograda i Zemunci se njih stide", ispričao je Jovke.
Aleksandar Jovović Jovke je čovek koji je završio dve škole, Fakultet političkih nauka i uličnu školu. Kao novinar nije dobio šansu za normalno zaposlenje, a onda je načinio potpuno neočekivani korak - kupio je kartu u jednom pravcu, ušao je u kriminalne vode iz kojih najčešće nema povratka..
Inače, nedavno je detalje o danima robijanja Spasojeviča i Lukovića otkrio i nekadašnji komandir straže u Okružnom zatvoru u Beogradu Jordan Antonić.
On kaže da je vođa Zemunaca Dušan Spasojević strašljiv i da se plašio zatvora i batina. "Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića sam upoznao 1992. godine, kada je Spasojević zajedno sa članovima Pecinog klana pao u zatvor", rekao je Antonić, a prenele "Legende devedesetih". On navodi da je Spasojević tada uhvaćen "kako posluje sa heroinom"
"Stavljen je u samicu, u kojoj je bio 30 dana. Taj Peca je učio Spasojevića kako da meša drogu sa brašnom i praškovima, jer Dušan o drogi ništa nije znao. Spasojević je bio strašljiv čovek. Voleo je život, ali se bojao robije i batina. Nudio nam je novac da ga ne tučemo."
Antonić svedoči da mu je Mile Luković bio kolega, jer je, pre nego što je došao u Beograd, bio zatvorski čuvar u Prištini. "I on je radio sa drogom. Obojica su se hvalili da u Makedoniji imaju neko selo, u kome svi seljani rade drogu za njih", kaže on.
Spasojević je, prema priči Antonića, u CZ delio sobu sa jednim specijalcem iz JSO. "Kada je Spasojević izašao iz zatvora, preko tog čoveka iz JSO sprijateljio se sa policajcima. Čak je dobio i policijski pištolj na poklon, ne znam da li je imao policijsku legitimaciju, ali mi se hvalio da može po Novom Beogradu da trguje heroinom i da to mora da plaća nekim ljudima 5.000 maraka mesečno", rekao je Jordan Antonić.
(MONDO)