Roditelji Valjevke Ane Ilić (34), majke dva maloletna dečaka, koju je 17. maja ubio bivši emotivni partner, inače policajac Marko Marković (52), koji je potom izvršio samoubistvo, izneli su detalje koji su prethodili ubistvu.
Anini roditelji Zorica i Miloš Bogićević odlučili su da mesec dana kasnije ispričaju kroz kakvu je noćnu moru pune dve godine prolazila njihova kćerka.
Ona i Marković su, navode roditelji, bili u emotivnoj vezi nekoliko godina, zbog čega se Ana i razvela, u očekivanju da će i on učiniti isto. Kada je shvatila da joj prodaje lažna obećanja, odlučila je da da ga ostavi, što je i učinila početkom 2019. godine. Njena majka Zorica je tada otišla da razgovara sa njim, kako bi uticala na to da se raziđu u miru.
"Gledali smo se u oči. U oči sam mu rekla da sad, kada više nema ništa između njih i da je veza gotova, treba da je pusti da nastavi svoj život, da podiže svoje sinove i da se vrati suprugu. Cepteći od besa, gledajući me u oči s mržnjom i preteći prstom, odgovorio mi je: 'Gospođo, pogrešno je učite, vi joj lomite vrat, ne sme da se vrati mužu jer ću je ubiti na kućnom pragu!' Bilo mi je jasno da moje dete ima posla sa psihopatom koji ne razmišlja ni o svojoj, kamoli njenoj deci", ispričala je Zorica u potresnoj ispovesti.
Tada je počeo dvogodišnji pakao tokom koga je, kako priča majka ubijene, "Marković bukvalno 24 sata znao gde se Ana kreće i šta radi".
Baš zbog praćenja na svakom koraku, sa posla, na posao, kada je preuzimala mlađeg sina iz obdaništa, Ana je decembra 2019. protiv Markovića podnela prijavu za proganjanje. On je uhapšen i predat Osnovnom tužilaštvu koje je zatražilo pritvor. Sud u Valjevu je to odbio kao "neosnovano", obrazlažući "da osumnjičeni jeste izvršio krivično delo proganjanja, što je neophodan, ali ne i dovoljan razlog da mu se odredi pritvor".
Umesto pritvora, izrečena mu je mera zabrane prilaska na manje od 500 metara i komunikacije sa Anom Ilić.
"To ga nije sprečilo da krši zabranu, tako što bi peške i automobilom dolazio u blizinu njenog stana da tu stoji ili šeta, ili da šalje zajedničke prijatelje da pričaju sa njom 'da se pomire'. Svima je bukvalno govorio da joj poruče da će je ubiti ako mu se ne vrati, pretio da će joj 'presuditi' samo ako se usudi da ima drugog muškarca... Sve je to rečeno mojoj ćerki, ali ona je mislila da joj ipak neće fizički nauditi, govoreći 'nema on srce za to' - kroz suze se seća Zorica.
Dešavanja od 30. januara ove godine pokazala su da je Marković bio ozbiljan u svojim pretnjama.
"Tog jutra, u isto vreme kada ju je i ubio, sačekao je ispred zgrade kada je krenula na posao, prišao iza leđa, stavio ruku na usta, prislonio pištolj na leđa i odvukao na livadu gde je kasnije sebi presudio. Punih sat i po vremena ju je držao tako kidnapovanu. Kada se vratila u stan, sve mi je ispričala i prvi put priznala da joj život visi o koncu. Poručio joj je da je zbog njene prethodne prijave 'izgubio sve u životu' i da ako ga sad prijavi neće dočekati njen rođendan 12. februara, da će sa njom i sobom završiti za tri minuta", kaže Zorica, i dodaje da je tada odlučila da umesto preplašene kćerke prijavi siledžiju.
Policajci su ponovo uhapsili svog kolegu, oduzeli mu oružje i službenu značku i predali ga Osnovnom tužilaštvu. Marković je, međutim, u pritvoru ponovo proveo manje od 48 sati, jer je sa sudom sklopio sporazum o priznanju krivice te je osuđen na uslovnu kaznu, uz meru zabrane približavanja i komunikacije sa Anom na udaljenosti manjoj od 100 metara.
Treća Anina prijava za kršenje zabrane mere prilaska, jer se dva dana pre nego što joj je oduzeo život Marković stvorio ispred nje na jednom autobuskom stajalištu, nije ni ušla u proceduru.
- To se dogodilo u petak dok je išla na posao, a u povratku iz “Gorenja” svratila je u policiju i prijavila ga. Opet su ga priveli u subotu, ali je on negirao da je to bio on. Nedelju smo proveli zajedno, pričajući kako da organizujemo rođendan njenog mlađeg sina i ne pominjući Marka. U ponedeljak jutro ju je ubio – skrhani su Anini roditelji, dodajući da 40-dnevni pomen ćerki upravo pada na dan kada će njen mlađi sin, koji zajedno sa starijim bratom sada živi sa ocem, proslaviti svoj 7. rođendan.
Pošto su je sahranili, porodica Bogićević je opet razgovarala sa nadležnima, tražeći odgovor na pitanje: da li je zločin mogao da bude sprečen?
"Ponovo smo dobili odgovor u policiji: 'mi ga privedemo, oni ga puste'. U tužilaštvu i sudu kažu: 'znate, nije bilo svedoka, bilo je njena reč na njegovu reč, a to nije osnov da bi kao kaznu dobio zatvor'. I niko da se seti izveštaja Centra za socijalni rad koji je procenio da je Marković visokorizičan i da predstavlja opasnost za naše dete. Ili ga je neko debelo štitio, ili su se svi plašili psihopate ili im jednostavno nije bilo stalo da urade svoj posao kako treba – zaključuje otac Miloš, poručujući da njihova priča ima samo poruku "da nijedna žena više ne prođe na ovaj način".
(MONDO/Blic)