Za četvoricom sugrađana koji su krenuli trbuhom za kruhom tuguje Aleksinac i okolina. Oni su tragično stradali 22. juna oko 9.30 u Nemačkoj, kada su se vozilom marke "BMW" zakucali u kamion. Preminuli su na licu mesta.
Porodica, bliža i dalja rodbina o njihovoj smrti je obaveštena preko medija i društvenih mreža. Nisu imali nikakvih drugih informacija i nadali su se da je možda greška i da to nisu njihovi najbliži. Međutim, u utorak popodne potvrđena im je gorka istina, da su četvorica stradalih u Nemačkoj njihovi najbliži.
Majka i otac Nikole Stankovića, Olivera i Boban ne prestaju da plaču.
"Imao je nemačku vizu jer je radio u špediciji. Onda je u ponedeljak povezao ljude koji su već imali ugovorene poslove gore. I desilo se šta se desilo. Imam samo njega. Mi smo se čuli negde oko 8 ujutru i posle toga smo videli da se nešto događa. Onda smo preko privatnih nekih ljudi saznali za strašnu istinu", kaže majka koja je izgubila sina jedinca i grli njegovu sliku.
Nikolin stric, Boban ističe da je on radio u Nemačkoj tri-četiri godine. Kroz suze napominje da je bio vredan i dečko za primer.
Iako je vlasnik automobila Nikola, i dalje poznato ko je bio za volanom u kobnom trenutku.
Kuća Srđana Asanovića u selu Lužane je ostala prazna. Srđan ima 13-godišnju ćerku u Nemačkoj koju je pošao da vidi. Njegov prijatelj Kristijan Duraković napominje se radovao što će posle dužeg vremena da vidi ćerku.
"Bio mi je više nego brat. Sad smo skoro bili u Pirotu, šalili se, svuda smo išli zajedno. Posećivali smo se, obavezno je dolazio kod mene na Đurđevdan. Ne mogu da shvatim da ga više nema. Pošao je da vidi ćerku, da poseti kuma, da zaradi nešto na građevini, a sada ga više nema", priča Duraković.
Milan Lepojević iz Lužana bio je najmlađi u automobilu. On je sa samo 27 godinama imao velike planove - zaputio se u Nemačku da zaradi koji dinar, a onda da se oženi pošto je završio vojsku.
"Oni su poginuli na desetak kilometara od gradilišta gde su trebali da stignu. Pre dva meseca su mi struju isključili i otišao je da zaradi pare da se nekako otplatimo. Ne znam šta da radim, velika nesreća nas je pogodila. Ne znam, da li da idem pod voz. Otišao je tamo da mi pomogne. Ja sam terenski radnik, radim u Svrljigu. Kada me je ispraćao, izljubili smo se, kaže: 'ćale, ne brini, mnogo te volim'. Kada sam video njegovu sliku, srušio sam se, primao sam inekciju. Staršna nesreća se dogodila", priča Miljko, otac Milana Lepojevića.
Biljana Utković, majka Miloševa majka, koji je iza sebe ostavio dve ćerke (18 meseci i 7 godina) kaže da se sinu nekako nije išlo u Nemačku.
"Otac mu je u Nemačkoj već dugo i rešio je da ode na dvadesetak dana da mu pomogne. rekao mi je dva tri puta, ma ne ide mi se, toliki put i tako. javio mi se kad' su prešli nemačku granicu i više ga nisam čula. Posle smo zvali telefonom, zvali, niko se ne javlja. Nisam se nadala da je došlo do takve tragedije, ali eto šta se dogodilo. prošla je reč da je neko iz automobila živ, ali izgleda da nisu mogli da ga identifikuju", kaže kroz teške majčinske suze, Miloševa majka Biljana.
Porodice i dalje ne znaju kada će sahraniti svoje najmilije jer nemaju informacije o tome kada će moći da dovezu njihova tela.
Pogledajte slike stravične nesreće u kojoj su stradali:
(MONDO/Kurir)