Prema statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj poginulih pešaka u prvom kvartalu 2021. godine veći je za 15,2% u odnosu na isti kvartal prošle godine. Ipak, statistika ne poznaje razmere tragedija do kojih dolazi kada u saobraćajnim nesrećama stradaju deca, kao što je to bio slučaj sa devetogodišnjim Stefanom sa Karaburme kojeg je, u ulici Marijane Gregoran tridesetosmogodišnji L.G. najpre pokosio, a potom pobegao. Budući da je pupten da se bavi sa slobode, ovaj slučaj je bio okidač za proteste građana.
Uprkos svemu tome, čini se da ova vest i protesti nisu bili dovoljni da se podigne svest vozača o rizicima na putu, što potvrđuje i slučaj MIlice MIlićević iz Novog Sada koju je vozač Rendž Rovera udario i pobegao, nakon čega je podlegla povredama. Zbog svega toga, jedna sugrađanka je na Tviteru odličila da podeli tragičnu porodičnu priču kako bi doprinela tome da kao društvo shvatimo koliko nesavesno učestvovanje u saobraćaju može biti kobno.
"Kad je moja sestra poginula, ja sam imala nepunih dvanaest, ona šest i po godina. Pijani čovek izleteo na auto-put sa uključivanja, udario poprečno u auto, nikom ništa, moja Jelena, direktna kontuzija mozga, samo joj je srce živelo tri noći i dva dana," reklla je.
Smrt njene sestre je bio tek početak tužnih vesti iz njihove porodice. Mesec dana nakon sestrine sahrane, njena majka je izgubila moć govora pošto su joj se upetljale glasnice, zbog čega je operisana. Nakon toga, obolela je od raka dojke koji je metastazirao i zahvatio reproduktivne organe. U poslednjoj u nizu operacija rađena joj je osteo-plastika, odnosno sečenje dela kuka od kojeg se pravi pršljen. Nakon ove operacije, njena majka je trpela bolove godinama, odbijajući da pije lekove, uz opaske da zna da je živa dok je boli. Borila se 17 godina. Uprkos borbi, radila je profesorski posao, i još dva pored njega, a priznaje da je bila jača i od nje i oca zajedno. Ipak, ona je u toj borbi sa bolešću majke "izgubila detinjstvo".
"A ja sam bila tek devojčica, i, dok su se moje drugarice igrale, kasnije izlazile po kafićima i družile se, tata i ja smo se smenjivali ispred onkologije, čekajući njene rezultate. Rezultate sam čekala na prijemnom odeljenju za decu obolelu od raka. Zapamtih, za vek, one iscrtane likove iz crtaća na bezbojno zelenim staklima bolničkog odeljenja za decu. Majke, koje izvoze svoju decu bez kose na sledeću, sledeću, sledeću operaciju," opisala je scene iz bolnice.
Nekoliko godina kasnije, dok je kao devetnaestogodišnjakinja vodila majku lekaru, ova je pala. Od drugog lekara saznala je da se šraf kojim je umetnut pršljen olabavio i napravio kifozu (iskrivljenje) kompletnog pršljena, i oštetio bespovratno kičmenu moždinu, dodajući da je više stradala što je više vežbala, što joj je lekar koji je operisao preporučivao. Nakon toga je, prema svedočenju, bilo sve manje prijatelja jer im je bilo teško da je gledaju u tom stanju. Ubrzo je njena mama preminula, a nakon nje i njen otac.
"Zašto sam sve ovo napisala? Bili smo porodica. Bilo nas je četvoro. Sigurna, čvrsta stolica sa četiri nogare. Onda je nasilno jedna iščupana. Bizarno se klatio taj, veštački i silom napravljen tronožac. Onda je iščupana još jedna nogara. Dve nogare, potpuno nepravilno raspoređene, više nisu imale svrhu. Tata i ja smo se jedno od drugog skrivali, ližući rane kao pseta, svako u svom delu stana. Nismo umeli. Nismo umeli. Jelena, sahranjena na dečjem groblju u Ruzveltovoj, bivšoj Grobljanskoj, nosila je sudbinu svih ostalih porodica i mi sa njom, s ove strane života, a onda, samo ja. Sva moja krv je tamo."
Kako je dalje navela, čovek koji je usmrtio njenu sestru dobio je dve godine uslovno jer je imao suprugu koja je bolovala od raka i o kojoj nije imao ko da brine.
"Razumem. Pijani čovek je utapao svoju bol u kafani, nije mu se išlo kući. Nije razmišljao, zamagljen bolom. A onda je napravio sudar. I, umesto jedne, uništene su dve porodice. Umesto jedne, ranjeno je, rastrgnuto svako ljudsko biće u toj priči. I, kako je Usud takav kakav ume da bude, čovek je, pošto mu je supruga umrla posle pola godine od nesreće, otišao za njom, tri meseca kasnije. Ciroza jetre. A, moglo je da bude bilo šta."
Na kraju ove objave, žena preklinje neodgovorne vozače, govoreći im da ne pogine samo onaj ko strada smrtno, već svi - roditelji, braća sestre, prijatelji.
"Pre nego što sednete za volan u alkoholisanom stanju, posetite bar parcele dečjeg groblja u Ruzveltovoj, gde spavaju deca koja su zauvek izgubila priliku za prvi zagrljaj, poljubac, za život. Posetite dečje groblje, pa onda sedite za volan, preklinjem vas," zaključila je ona ovu tešku emotivnu ispovest i apel vozačima da obrate pažnju do čega može dovesti njihovo neoprezno ponašanje u saobraćaju.