Ministarstvo unutrašnjih poslova i Carinska uprava Makedonije, 7. januara 2007. godine su na graničnom prelazu Blace otkrili i zaplenili 483 kilograma i 170 grama kokaina, čija je vrednost bila procenjena na 92 miliona evra.
Droga je bila sakrivena u stotine kanti sa polikolor bojom, koja je iz Venecuele brodom dopremljena do crnogorske luke Bar. Tu je pretovarena u kamion sa skopskim registarskim oznakama, a preko Kosova i Makedonije trebala je da završi u Grčkoj, gde bi se prepakovala i dalje distribuirala u zemlje Evropske unije.
Nakon zaplene droge na prelazu Blace, Stanislava Čočorovska uhapšena je u Beogradu, a 10. maja 2007. godine isporučena makedonskim pravosudnim vlastima.
Glavni dokaz protiv nje su bili transkripti njenih telefonskih razgovora sa grčkim državljanima oko prijema pošiljke polikolora nafilovanog sa kokainom.
Stanislava je makedonskoj javnosti postala poznata još u novembru 2000. godine, kada se pojavila informacija da je ona jedan od glavnih igrača u duvanskoj mafiji, u kojoj su velike uloge imali srpski i makedonski političari i biznismeni.
Čočorovska je tada pretila da će objaviti video materijale na kojima se vide poznati makedonski političari i biznismeni kako razgovaraju sa Markom, sinom Slobodana Miloševića, i njegovim bivšim prijateljem Vladom Kovačevićem – Trefom, koji su godinama držali biznis sa švercom viskija i cigara na srpskom tržištu.
Ona je tada tvrdila da je duvanska mafija u Makedoniji ostvarila prihod od 200 miliona tadašnjih nemačkih maraka, i da je u periodu ratova u bivšoj SFRJ, ukupna zarazda od nelegalnog biznisa sa cigarama iznosio oko milijardu i 200 miliona nemačkih maraka.
Iako se sve vreme istrage i suđenja branila da nema nikakve veze sa švercovanim kokainom sakrivenim u kantama sa polikolor bojom, makedonska policija je preko Interpola dobila informaciju da je Čočorovska i prethodno uvozila polikolor iz Venecuele.
Od iste firme "Kromas" iz Venecuele ona je godinu dana pre hapšenja kupovala po 882 kante polikolora. Jedna pošiljka je bila istovarena u hrvatskoj luci u Rijeci, a druga u grčkom pristaništu u Solunu.
Uoči izručenja iz Beograda u Skoplje, Čočorovska je od makedonskih pravosudnih organa tražila da dobije status zaštićenog svedoka, a za uzvrat će im otkriti organizatore šverca pola tone kokaina, ali i ljude koji su 1995. godine pokušali da likvidiraju tadašnjeg makedonskog predsednika Kiru Gligorova.
Čočorovska je, navodno, znala ko je i zašto hteo da ubije Gligorova, zato što je, navodno, i sama dala logističku podršku atentatorima, jer se u vreme napada nalazila blizu mesta atentata, gde je imala stan, koji je izdala jednom od atentatora na Gligorova.
Mesec dana nakon hapšenja Čočorovske, u Makedoniji je bio uhapšen i jedan pripadnik beogradskog podzemlja koji je, kako se spekulisalo, trebao da pronađe krticu koja je policiji dala inforamciju o pošiljci polikolora.
Tokom suđenja, Čočorovska je negirala umešanost u transport droge. Kako je, između ostalog navela, jedan Grk joj je dugovao 78.000 dolara koje mu je dala da joj nabavi cipele, čizme i tašne Đani Versaći za njen butik u Beogradu. Polikolor, koji je bio nafilovan kokainom, trebao je biti kompenzacija za Versaće robu koju nikada nije dobila.
Čočorovska je bila pod istragom i kad je u zatvoru Idrizovo u Skoplju, gde je služila kaznu, podmetnut požar, kada je grupa zatvorenica štrajkovala glađu, pokušavajući da izdejstvuju pomilovanje, poput pripadnika i komandanata nekadašnje albanske paravojne Oslobodilačke nacionalne armije (ONA).
Reč je o četiri slučaja u kojima su za ratne zločine bili osumnjičeni pripadnici ONA. Hag je sve te slučajeve vratio u Skoplje, a makedonski parlament ih amnestirao. Umesto pomilovanja, skopske robijašice zaradile su krivične prijave zbog izazivanja opšte opasnosti i podstrekavanja.
(MONDO/24 sedam)