Neđeljko Đurović je osuđen u Višem sudu u Beogradu na 30 godina zatvora. Porodica i prijatelji žrtve nezadovoljni su ovom odlukom suda. Prilikom objavljivanja presude, sudija je ukratko saopštio razloge donošenja odluke, a protiv presude obe strane u procesu mogu uložiti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu. Sve su to razlozi zbog kojih je ova tema i dalje u fokusu, te je psihoterapeutkinja Tanja Vlašković rekla za Kurir TV da zdrava osoba ne može da učini nešto tako.
"To nije ljudski, to se dešava kod ljudi koji imaju antisocijalni poremećaj ličnosti, koji nemaju savest, nemaju empatiju, to su uradili da sebi olakšaju stvari. I on posle toga bio hladan, dok je pričao o svemu tome šta se izdešvalo. Čak je on ispitivao policajce. Čudno je govorio i čudno je izgledao", rekla je ona, komentarišući Nedeljka Đurovića.
Ona je dodala da su mladi pod velikim uticajem društvenih mreža i video igrica koji se loše odražavaju na njihovu psihu i ponašanje.
"Društvene mreže dosta utiču na mlade ljude, naročito na one koji su skloni agresiji. One nam podižu nivo dopamina, koji je prisutan i u psihozi i u agresiji. Samo da kažem, često ljudi mešaju ove poremećaje sa psihozama. Oni su prosto takvi izrasli, verovatno je Neđeljko imao i neke traume u detnjstvu, mi to ne znamo", rekla je doktorka i dodala je da kratak fitilj nešto što može da nasluti da je u pitanju osoba koja ima poremećaj ličnosti.
"To su uglavnom ljudi koji imaju kratak fitilj, često su skloni da nešto razbiju, skloni su uzimanju psihoaktivnih supstanci i alkohola. Oni nemaju savest i ne razumeju da nešto što rade nije dobro. Na kraju takvi ljudi završe u zatvoru. U slučaju Neđeljka je postojao neki okidač da uradi nešto da iskali svoj bes - ako sam ja nesrećan, mora i neko drugi da bude nesrećan", rekla je ona, dodajući da se ovi problemi ne mogu iskoreniti, ali da postoji način da se svedu na razumnu meru kao i da genetika igra ulogu.
"Poremećaji ličnosti nisu popravljivi, to kreće od najranijeg detinjstva i oni misle da je u svima drugima problem, a da su oni okej. Ako roditelji budu uporni, to ponašanje može da se dovede do neke kontrole. Ali to je jako teško, jer oni ne shvataju da im je pomoć potrebna. Često postoji genetika, kažu da mu je i otac bio upadljiv. Često iza takvih osoba stoji neka trauma. Jedina dobra stvar kod sociopata je da se oni tokom godina smiruju", zaklučila je ona.
(MONDO/Kurir)