I ovo nije prvi put da Gavrić na legalan i ileagalan način pokuša da ostane daleko od srpskih pravosudnih organa. Ipak, ovo odbijanje ne znači da je Gavrić bliži izručenju, jer je u JAR ključni svedok ubistva tamošnjeg kriminalca.
Prekršajni sud u Kejptaunu odbio je u januaru ove godine još jedan zahtev Dobrosava Gavrića na osnovu kog je želeo sebi da obezbedi azil u Južnoj Africi, a prethodno je isti zahtev uložio Višem sudu u Zapadnom Kejpu, Vrhovnom apelacionom sudu i Ustavnom sudu i svaki put je dobijao isti odgovor. Gavrićevo opravdanje na osnovu kog traži azil zasniva se na navodnoj opasnosti koja vreba u Srbiji, od osoba koje žele da se osvete za Arkanovo ubistvo.
Od policajca do najtraženijeg kriminalca
Bežeći od zatvorske kazne koja ga je čekala u Srbiji, i navodne osvete na koju je sumnjao, Gavrić je nabavio lažna dokumenta na ime Saša Kovačević i otišao najpre u Hrvatsku, zatim u Italiju, na Kubu i u Evkador, da bi 2007. stigao u JAR.
Iako je znao da mu u rodnoj zemlji preti zatvor i da slovi za traženog kriminalca, Gavrić je i u novoj domovini nastavio da se bavi kriminalom i da se predstavlja lažnim imenom.
"Njegovi razlozi za prikrivanje identiteta bili su to da se navodno plašio da će, čim njegovo mesto boravka postane poznato, on i njegova porodica biti na meti, jer je on u bekstvu, osumnjičen za ubistvo jednog od najopasnijih kriminalaca u Evropi", pisalo je u sudskim spisima.
Uspeo je da se krije sve dok se 2011. godine nije našao u središtu pucnjave na lokalnog kriminalca za kog je radio kao vozač.
Pucnjava u Kejptaunu
Marta 2011. godine u Kejptaunu u svom automobilu, nasred ulice, ubijen je Siril Bika, lokalni kriminalac i "kralj noćnih klubova" kako su ga nazivali tamošnji mediji. Za volanom je sedeo upravo Gavrić, pošto je radio kao obezbeđenje i vozač Bike, ali i važio za osobu od poverenja ovog kriminalca.
Gavrić je tada priveden jer je u automobilu pronađena manja količina kokaina i tada se predstavio policiji kao Saša Kovačević, ali su ga odali otisci... Tada počinje njegova bitka za status izbeglice. Smešten je u pritvor Gudvud, koji u JAR zbog svog izgleda i pogodnosti zovu zatvor sa pet zvezdica, ali u blagodetima tog kazamata nije uživao dugo, pošto je u njegovoj ćeliji pronađen telefon i prebačen je u samicu.
Januara 2020. godine, Sud u Kejptaunu doneo je odluku da su se stvorili svi uslovi za njegovo izručenje.
"S obzirom na to da je Gavrić osuđen za krivično delo počinjeno u državi koja sa Južnom Afrikom ima sporazum o ekstradiciji, smatramo da je on osoba koja bi mogla biti izručena Srbiji. On se nalazi u zatvoru gde čeka odluku ministra pravde o izručenju Republici Srbiji", navedeno je u presudi.
Već u oktobru iste godine uložio je žalbu koja je odbijena. Sa druge strane, nadležni u JAR izrazili su sumnje da ukoliko Gavrić bude izručen, to znači da će jedini i glavni svedok ubistva tamošnjeg kriminalca napustiti zemlju.
Ubistvo Arkana u "Interkontinentalu"
Željko Ražnatović ubijen je 15. januara 2000. godine, nešto posle 17 sati, u beogradskom hotelu "Interkontinental", dok je bio u društvu bivših radnika Saveznog SUP pukovnika Dragana Garića i majora Milenka Mandića, pripadnika SDG.
Napadači su mu ispalili tri hica u glavu i pobegli, ali su lisice na ruke ubrzo stavljene Dobrosavu Gavriću, Draganu Nikoliću i Milanu Mikiju Đuričiću. Gavrić je u to vreme bio zaposlen u MUP, a u trenutku likvidacije bio je na bolovanju. Njegovo bekstvo posle ubistva izvedeno je prilično "nespretno" jer su ga saučesnici Vujadin Krstić i Dejan Pitulić prebacili u lozničku bolnicu, gde ga je policija i uhapsila.
Sva petorica učesnika u ubistvu, pa i lekar koji je Gavrića zbrinuo pre bolnice, sud je osudio na višegodišnje robije. Do danas, međutim, ostaje misterija ko su bili nalogodavci Arkanovog ubistva. U jednoj od molbi, Gavrić je do detalja opisao svoj boravak u "Interkontinentalu", istakavši da je u Beograd došao zbog proslave Srpske nove godine.
"U 'Interkontinentalu' sam se našao sa Milanom Đuričićem (drugi osuđeni za ubistvo). Video sam Arkana u holu ali nisam imao interesovanja za njega. Dok sam bežao ka vratima, zalutali metak me je pogodio u leđa. Ne znam ko je pucao, ali i danas idem sa štakama. Đuričić i još neki prijatelji su me odvezli u bolnicu u Loznicu. Bio sam pod jakom policijskom stražom, prebačen na VMA, pa u zatvor", napisao je on.
I Milan Đuričić je posle ubistva pobegao u JAR, gde je ubijen aprila 2018. godine nasred ulice, u trenutku dok je u svom automobilu čekao zeleno svetlo na semaforu. Beli automobil blokirao mu je prolaz i dva maskirana čoveka izašla su i iz automatskog oružja zasuli kišom metaka Đuričića.
Projektili su ga pogodili u vrat i grudi, a od zadobijenih povreda preminuo je na licu mesta. I nalogodavci ovog ubistva ostali su do danas nepoznati, mada tamošnja policija veruje da su ubistva povezana.
Lokalni mediji su tada pisali da je Đuričić bio dobro povezan sa južnoafričkim podzemljem i da je živeo u raskošu i luksuzu. Navodno je u svom vlasništvu imao nekoliko firmi u JAR i manji hotel u Bocvani. Njegovo ubistvo samo je jedno na dugačkom spisku nerešenih u JAR, a motiv se tražio u sukobu lokalnih bandi oko narkotika. Narednih dana u Srbiji su se odigrala još tri ubistva koja se dovode u vezu sa južnoafričkom mafijom - Gorgija Gorga Darmanovića i oca i sina Vojina i Dejana Stankovića.
(Mondo)