Ono što je sve jasnije je da motiv svirepe likvidacije čitave porodice nije bilo isključivo koristoljublje, već Goranovi poslovi, o kojima čak ni najbliža rodbina nije znala ništa. Na osnovu pronađenih tragova, rekonstruisani su poslednji trenuci života Đokića, ali ključni tragovi, kao što su oružje iz kojih su usmrćeni, i dalje fale.
Organi gonjenja veruju da je ubica imao samo jedan problem, kako da uđe u vozilo porodice Đokić, a da je nakon toga, samo sproveo dobro razrađen plan.
Prema nekim teorijama, moguće je da je to bio neko koga Goran poznaje, a kao manje verovatan način se pominje da se ubica prerušio u policajca.
"Gordana je po prirodi bila mirna i plašljiva žena, a Lidija je verovatno bila uspaničena. Sve ukazuje da je prvo pucao u Gordanu sa zadnjeg sedišta, metak je pogodio u grudi, ali moguće je da nije odmah umrla. Na taj način je Goranu stavio do znanja da je spreman na sve. Pretpostavlja se da je onda Lidiji, za koju je znao da bi Goran za nju učinio sve, stavio pištolj na čelo i prinudio ga da ode do stare separacije u ataru sela Moravac. On se verovatno nadao da će ubica bar nju poštedeti, pa je pristajao na sve. Kada su došli do mesta zvanog Dudine bare, pucao je u sve troje, čak i u već ranjenu, a možda i mrtvu Gordanu. Na tom mestu su za sada pronađene tri čaure koje potvrđuju ovu verziju događaja kao i veća količina krvi što je dokaz da su tu usmrćeni, a zatim i spaljeni", navodi izvor upućen u slučaj.
Mada se spekulisalo da je porodica možda usmrćena Goranovim pištoljem, ta mogućnost je isključena.
"Đokić je imao oružje koje je, kako verujemo, nosio sa sobom, ali radi se o revolveru. To oružje ima burence, ne izbacuje čaure. Ona koja je nađena u kolima i ostale pronađene na mestu ubistva su kalibra devet milimetara i ispaljene su iz pištolja. Ne isključuje se mogućnost da ga je ubica sakrio, bacio u reku ili ga se na drugi način otarasio. Ovo iz razloga što je kriminalcima poznato da se na osnovu čaura može doći do oružja. Tragovi udarne igle na čauri kao i urezi koji na njoj ostaju prilikom prolaska kroz cev su jedinstveni, kao otisak prsta. Probnim pucanjem i poređenjem tokom balističke analize, nesumnjivo se može utvrditi da li je pucano iz istog oružja. Proveriće se i čaure iz ranijih krivičnih dela da bi se ustanovilo eventualno poklapanje da bi se utvrdili da li je isto oružje nekada korišćeno što može dovesti do identifikacije izvršioca", objašnjava sagovornik.
Nesumnjivo je da su Đokići opljačkani, ali sve ukazuje da to nije bio jedini razlog za njihovo ubistvo.
"Da je samo želeo da ih opljačka, izvršilac bi to mogao da učini na mnogo benigniji način. S obzirom na to da ih je pratio, znao je gde su ostavili vozilo u kojem je Goran držao novac. Mogao je da ga ukrade, imao je mogućnost da iz zaustavi na prevaru ili uz oružanu pretnju, da ih istera iz kola i da se tako domogne novca. Takođe, nakon ubistva mogao je da uzme Goranove ključeve od stana i menjačnice i da ukrade novac koji se tamo nalazio. Imao je vremena, jer je njihov nestanak prijavljen tek posle dva dana. Međutim, stan nije bio ispreturan, u njemu je bilo novca, a ista stvar je bilo u menjačnici, novac nije diran. Onaj kome je na umu samo pljačka, odneo bi i nakit žrtava, što se nije desilo. Sve ukazuje da je Đokiće mnogo mrzeo i to istragu usmerava ka onima koji su od Gorana pozajmljivali novac. Ali tu je policija naišla na ćorsokak jer sveske sa imenima dužnika nema, ili je izvršilac spalio ili je odneo sa sobom, kao i Goranovo oružje. Ni od kakve pomoći u njihovoj identifikaciji nije ni Goranova rodbina jer on ni najbližima nikada nije govorio detaljnije o svojim poslovima. Na pitanje kako mu ide posao, uvek bi lakonski odgovarao sa: 'Dobro je, dobro!' I tu bi stavio tačku", priča izvor.
Više se ne isključuje mogućnost da je bio samo jedan, ali dobro pripremljen ubica.
(MONDO/Telegraf.rs)