Beogradski inspektor Dragan Radišić iz Odeljenja za krvne i seksualne delikte ubijen je ujutru, 1. februara 1996. godine, u ulazu zgrade gde je živeo.
Ubica ga je sačekao u neposrednoj blizini zgrade dok je Radišić dolazio iz prodavnice. U njega je ispalio čak 18 metaka. Ubica i eventualni nalogodavci do danas nisu pronađeni.
U emisiji "Nesalomivi inspektor Radišić" u sklopu serijala "Srce zločina", prikazanoj sinoć na RTS, je navedeno da se osnovano sumnja, na osnovu otiska prsta s mesta zločina, da je ovo ubistvo izvršio Albanac, koji je devedesetih radio kao diler deviza u Beogradu.
Albanac, čije ime još nije objavljeno, je godinama u bekstvu na Bliskom istoku, a srpska policija ga je, navodno, pronašla još pre pet godina. Do ovog, za sada najvećeg pomaka u dugogodišnjoj istrazi jednog od prvih mafijaških ubistava u Beogradu, policija je došla zahvaljujući ruskom sistemu koji služi za obradu otisaka prstiju.
Materijalni tragovi sa mesta ubistva inspektora Radišića, ubačeni u novi sistem, poklopili su se s otiskom prstiju čoveka koji je tada hapšen zbog kupoprodaje deviza.
Ovaj Albanac je sredinom devedesetih navodno imao svoju grupu dilera deviza na ulicama srpske prestonice. Sumnja se da ga je angažovao jedan od većih domaćih kriminalaca, kome je Radišić bio na tragu zbog drugih ubistava. Zločin je, prema prvim pretpostavkama, počinio za novac, a posle ubistva sklonio se na Kosovo i Metohiju.
Par dana pre ubistva inspektora Radišića, u Ulici Marijane Gregoran pojavio se novi ulični prodavac cigareta. Svedoci ga opisuju kao punijeg momka koji je stalno imao vunenu kapu navučenu preko očiju. Posle likvidacije policajca, ovaj prodavac je nestao i nikad se više nije pojavio.
Za ubistvo Radišića govorilo se da je kod nas prva isplanirana likvidacija jednog pripadnika zakona na mafijaški način. Presretnut je 1. februara 1996. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo u Ulici Marijane Gregoran, na broju 49. U inspektora je iz blizine ispaljeno 18 hitaca, najverovatnije iz automatskog oružja "škorpion", a najveći broj metaka pogodio je glavu policajca.
Radišićevo telo je u bari krvi pronašla njegova supruga, koja je bila zabrinuta jer se nije vraćao iz prodavnice u koju je tog jutra krenuo. Policija je danonoćno radila na prikupljanju dokaza i operativnih informacija kako bi došla do počinioca.
Uskoro su ubijeni i drugi policijski oficiri, ali smrt Dragana Radišića je, do sada, bila najveća misterija, jer se on osim svojim poslom nije bavio nekim drugim biznisom ili sumnjivim radnjama.
I mediji u regionu su se bavili ubistvom beogradskog inspektora. Tako je, posle smaknuća hrvatskog novinara Iva Pukanića, zaštićeni svedok Tomislav Marjanović tvrdio da je ubijen "jer je trebalo da dođe u Srbiju kako bi svedočio o nekim ubistvima, među kojima i Dragana Radišića i Radovana Stojičića Badže, a sve navodno u organizaciji Sretena Jocića, poznatog kao Joca Amsterdam.
Sumnjalo se da iza ubistva Radišića možda stoji Jocić, pošto je ovaj inspektor radio u istrazi ubistava Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš, i njegove devojke 1995. godine, za šta je Jocić nedavno i osuđen. Navodno, Pukanić je znao ime svedoka koji je mogao da potvrdi umešanost Jocića u ubistvo Radišića, a pored toga, vlasnik "Nacionala" imao je i druge informacije.
Na vrhu liste onih koje je policija dovodila u vezu s Radišićevom smrću bio je Zoran Đorđević, zvani Zoća, begunac iz valjevskog zatvora. On je bio osuđen na sedam godina robije zbog dva ubistva, a oba zločina je razrešio Radišić, koji ga je i lično uhapsio.
U trenutku ubistva, Đorđević je bio u bekstvu, što je izazvalo sumnju da je upravo on osoba za kojom tragaju. Posle hapšenja u Čačku, međutim, preko 30 svedoka dalo mu je alibi.
Đorđević je kasnije ispričao da je Jocić naručio ubistvo inspektora Radišića zato što je on ispitivao kriminalne radnje kojima su se bavili Jocić i Vojislav Raičević, zvani Voja Amerikanac. Identifikovanje osumnjičenog za ubistvo inspektora Radišića moglo bi da potvrdi, ali i opovrgne sve ove tvrdnje.
(MONDO)