Prilikom današnjeg ročišta Marko Miljković je pominjao i slučaj dečaka Đorđa Andrejića, citirajući presudu na osnovu koje je njegova majka Marina Andrejić, oslobođena "jer telo nije pronađeno". Smrt dečaka misterija je punih 12 godina, a istraga povodom ovog tragičnog slučaja nikada nije dobila konačan epilog.
Njegova majka osuđena je u dva navrata zbog smrti sina, ali je Apelacioni sud te presude ukinuo usled nedostatka dokaza. Đorđe Andrejić (13) misteriozno je nestao pre 12 godina u selu Majilovac 22. jula 2010.
On je navodno tog kobnog dana krenuo sa mamom u baštu, a prema navodima iz optužnice koja je kasnije podignuta protiv majke dečaka, koja je zapravo i jedini svedok, ona i sin su se na putu u baštu izgubili. Koračajući tako kroz šumu, majka je navodno motikom povredila nogu, a ranu je previla dečakovom majicom. Ali, klompe su joj smetale. Zato ih je izula i ostavila i tako sa sinom nastavila još stotinak metara.
Kako se dalje navodi u optužnici, on se plašio da ide putem koji je zahtevala jer je počeo da pada mrak, te ga je udarila drvenim delom motike, nakon čega je on prvo pokleknuo, a zatim i pao na zemlju. Marina ga je kratko nosila, ali pošto je videla da ne diše, posle nekoliko metara ga je spustila na zemlju, prekrila lišćem i granjem i tu ostavila.
Posle 2 dana je krenula iz šume, i kada je stigla kući, prvo nije priznala suprugu šta se desilo. Istražnim organima navodno je prvo priznala zločin potom rekla da je to izjavila zbog pritiska policajaca. Osuđena je dva puta na višegodišnje zatvorske kazne, ali je usled nedostatka dokaza puštena iz zatvora posle 703 dana pritvora.
Lobanja dečaka pronađena je kraj puta tri meseca od užasne tragedije, a pronašli su je lovci i to u blizini mesta koje je pokazala Marina, a to mesto je dosta udaljeno od njive na koju su ona i sin krenuli 22. jula.
U obrazloženju oslobađajuće presude Apelacionog suda kojom je jula 2012. pravosnažno oslobodio njegovu majku Marinu optužbi da ga je ubila, navodi se da je lobanja naknadno donesena i tu ostavljena. Za sud je podatak da je lobanja pronađena kada je ona već bila u zatvoru i to bez ostalih delova tela, da se uzrok smrti Đorđa ne može ni ustanoviti niti pretpostaviti.
Lobanja je prvo odneta na Biološki fakultet u Beogradu i DNK analizom najpre je utvrđeno da je pripadala nestalom dečaku. Međutim, usledio je šok kada je druga grupa veštaka ustanovila da je lobanja bila oprana u izbeljivaču, što se radi kad se želi uništenje DNK. Marinin branilac je zato zatražio da se zubi lobanje uporede sa Đorđevim zubnim kartonom, ali sud to nije dozvolio.
Marina, ali i jedan broj meštana Majilovca, tada je strahovao da je Đorđe zapravo bio otet, pa odveden u Italiju, gde je ubijen, a njegovi organi prodati na crnom tržištu za transplantacije.
Nisam ubila sina
Nakon slučaja koji je šokirao Srbiju, Marina je označena kao čedomorka, a sama kaže da je sva krivica svaljena na nju, jer je poslednja bila sa dečakom:
"Ja ga nisam ubila, naterali su me da priznam zločin i nevina sam dve godine provela u zatvoru, a mog deteta još uvek nema. Ne prođe dan a da se ne zapitam gde je Đorđe, da li je uopšte među živima ili je mrtav. Ne znam da li da detetu palim sveću. Ipak, čekam i nadam se da će mi se jednog dana pojaviti na vratima. Kažu da me u depou suda čeka lobanja da je sahranim, a čija je to glava bila, moje dete je imalo celo telo, a i ta lobanja nije njegova, to je potvrdila i njegova zubarka", rekla je Marina svojevremeno.
Žene u zatvoru je čupale za kosu
Prema njenim rečima, neke žene su u zatvoru čak i fizički nasrtale na nju i čupale joj kosu.
"Obilazio me je suprug Dejan. Kad god bi došao, plakali bismo zajedno. Donosio mi je pisma od mlađe ćerke Anđele. Međutim, nakon Dejanove smrti njegova familija je okrenula i nju protiv mene. Napunili su joj glavu kako sam prodala njenog brata. Dete je bežalo od mene. Pomirile smo se nakon četiri godine, kada je trebalo da slavi punoletstvo. Zagrlila sam je kao da je prvi put grlim", pričala je Marina.
Preselila se u Novi Pazar
Marina je zbog dana provedenih u zatvoru tužila državu i dobila dva miliona dinara odštetu. Tu se nije zaustavila, pa je Srbiju tužila i u Strazburu, zahtevajući 17 miliona dinara odštete za neosnovani pritvor.
Advokat Srbislav Stojanović, koji je zastupao Andrejićku, rekao je da je i dalje u kontaktu sa svojom klijentkinjom.
"Ona se sa ćerkom preselila u Novi Pazar, tamo živi i i radi, ali se i dalje čujemo. Slučaj u Strazburu nije okončan. O nestanku malog Đorđa novih informacija nema", rekao je Stojanović. Na društvenim mrežama Marina objavljuje svoje slike, ali i slike unučeta. Čini se da vodi uobičajeni život, a interesantno je da se preselila daleko od mesta na kom joj je sin nestao.
(MONDO)