Zoran Jakšić, vođa klana Amerika, izdržava zatvorsku kaznu u Peruu zbog šverca 800 kilograma kokaina, dugo je bio nerešiva enigma za razne policije. Koristio je čak 40 lažnih identiteta, zbog čega je prozvan "čovek sa 1000 lica". Imao je dokumenta na ime Nikola Majranović, Nikola Petrović i još mnogo, mnogo drugih.
Policija i obaveštajne službe dugo su ga pratile, prisluškivale i snimale. Snimljen je čak i sastanak na kome on ugovara kupovinu "dve, tri tone" kokaina koji bi poslao u Evropu.
Njegov zahtev je da se na ciglu stavi njegov pečat, a zanimljivo je da je zahtevao da to bude lik ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina i pečat Lima.
Policija je tek posle hapšenja, shvatila sa kim imaju posla. Kada je uz pomoć otisaka prstiju i bioloških tragova potvrđen njegov identitet, peruanske vlasti su shvatile da im je to stari znanac, koga su hapsili još krajem devedesetih godina prošlog veka, zbog šverca skromnih 8 kilograma kokaina.
Jakšića su u peruanskim medijima nazvali jednim od "najopasnijih ljudi i najvećih trgovaca kokainom“. Zoran Jakšić i njegova organizacija odgovorni su za ubistva u Peruu, Argentini i nekoliko evropskih zemalja. Već je jednom bio uhapšen i osuđen u Peruu, ali je uspeo da pobegne. Iza njega je stajala ozbiljna i opasna kriminalna organizacija, zloglasni klan "Amerika“.
Jakšić je iskoristio svoju moć i uticaj u podzemlju, pa je zatvorsku ćeliju uredio po svom ukusum a kada je policija upala da pretrese njegovu ćeliju, pronašli su kolekciju kačketa i luksuz. On je svoju ćeliju pretvoru u "diskoteku“, kako je to opisala novinarka Pavla Holcova koja se maskirala u prostitutku kako bi posetila Jakšića.
"Prišao mi je zatvorenik Čino i odveo me do Jakšićeve ćelije. Ponašao se kao Jakšićev lični sluga i kucao je na metalna vrata: 'Zorane, imaš posetu'. Jakšić je odgovorio da ne očekuje nikoga. Pratilac me je pitao: 'Ko si ti onda?', pa sam mu rekla da sam Pavla iz Praga. Za nekoliko sekundi vrata su se tiho otključala, a ćelava glava se promolila i gledala u mene zabezeknuto: 'Šta hoćeš?'. Pokušala sam da zvučim što smirenije.
Rekla sam da sam novinarka i da želim da razgovaram o njegovom slučaju. Odgovorio mi je da mrzi novinare i da ne daje intervjue. Dok mi je znoj curio niz leđa, predložila sam da pričamo o bilo čemu. Tada je otvorio vrata i pozvao me da uđem, dok je batler nestao“, napisala je novinarka.
Opisala je i Jakšića i njegovu ćeliju.
"Ne razlikuje se samo zbog svoje bele kože i visine od više od dva metra. Samo oni najbogatiji mogu da priušte privatnu ćeliju sa kupatilom! Ima i dva mobilna telefona. Peruanska policija mi je rekla da on i dalje iz zatvora kontroliše trgovinu kokainom. Ćelija izgleda kao diskoteka iz devedesetih godina, crno-bele pločice, jastuci od belog skaja, tabure, TV i plišano ćebe sa tigrastim dezenom. Sela sam na stolicu smrzavajući se u mojoj oskudnoj odeći, a Jakšić je primakao malu električnu grejalicu do mojih nogu i ponudio mi vodu kao pravi domaćin", kaže Pavla.
"Da li vam išta nedostaje u zatvoru?". Na moje iznenađenje, odgovorio mi je iskreno da ima sve što mu treba: 'Ovde sve možeš da kupiš. Donose mi hranu kakvu god hoću. Flaša viskija košta 100 dolara plus mito, a imam i omiljeni francuski parfem'. Tek kasnije sam saznala šta tačno znači 'imam sve što mi treba'. Na spisku Jakšićevih posetilaca ističe se grupa elitnih prostitutki iz Crne Gore. Uglavnom mu dolaze po dve i provode po 16 sati u poseti" otkrila je češka novinarka.
(MONDO)