U Specijalnom sudu u Beogradu je nastavljeno suđenje klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića koji se terete za sedam ubistava, trgovinu drogom, nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, otmice i silovanje. Sa svojim izlaganjem je završio Bojan Hrvatin, a sa govornicu je izašao svedok saradnik Nikola Spasojević koji je kum Marka Miljkovića.
"Renovirao se 2019. stan dede Veljka Belivuka u Mirijevu. Veljko i Marko su došli da obiđu radove i Veljko me neobavezno pitao da li može da se prebaci tura šuta. Ja i brat smo imali manji kamion, bio je u kvaru, rekao sam mu da mogu da pozajmim od prijatelja. Posle nekog vremena, Veljko i Marko su tražili da ih odvezem da pronađu neku kuću. Rečeno mi je da ne nosim telefon i da se nađemo na stadionu Partizana.Mislio sam da sam gotov, da mrtva usta ne govore jer sam bio umešan u ubistvo Vlastimira Miloševića", ispričao je Spasojević kada je prvi put pomislio da će zloglasne vođe klana da ga likvidiraju.
Kako je naveo, otišli su do Surduka. Dok su se vozili navodno im je rekao da misli da će ga ubiti. "Imejali su me, rekli su mi da lupetaram gluposti. Veljko je rekao 'kako da ne veruješ čoveku koji misli da ćeš da ga ubiješ a svojevoljno kreće sa tobom'. Gledali su usput neku mapu, jer im je neko poslao lokaciju kuće. Došli smo do nje, videli su belu ogradu, posle su se i šalili jer je meni bilo nejasno što traže kuću, smejali su mi se. Kada smo stigli, rekli su da pođem sa njima do kuće, rekao sam da ne bih ako ne moram pa su mi rekli da pođem napred da se okrenem i da se vratim po njih!, ispirčao je Spasojević.
Podsetimo, prema optužnici u dvorištu kuće u Surduku, zapaljeni su ostaci Gorana Mihajlovića koji je prethodno ubijen u kući u Ritopeku. "Tada mi je bila nejasna ta situacija zašto smo tražili tu kuću, nisam znao da će neko da bude ubijen. Veljko me posle nekog vremena zvao sa telefona supruge Bojane Belivuk rekao je da dođem do njega, mislio sam da je zbog radova u stanu u Mirijevu. Ja sam došao u stan u kom je živeo sa porodicom, seli smo za šank u dnevnoj sobi. Tu je bila prisutna i njegova supruga, za koju mislim da ništa nije znala o ubistvima i da nije mogla ni da pretpostavi šta njen suprug radi. Počeo je da mi diktira neki spisak, koji mi nije bio logičan, dva metra debljeg klabla, molerske kape, kombineozoni, dva metra lanaca, najloni deblji i tanji, čekić, kreč, korita i još neke stvari koje su mi bile nepovezane. Rekao je da hoće da osveži vikendicu tetke", nastavio je detaljno izglaganje Spasojević, koji prvi put javno svedoči o zločinima klana.
Kako je priznao, otišao je i kupio sve što mu je Belivuk izdiktirao. "Veljko je opet došao do stana u Mirijevu, tada je tražio da kupim više guma većeg profila, stare kod vulkanizera i što više džakova ćumura. Nisam se usudio da pitam šta će mu, ali mi je bilo sumnjivo. Veljko mi je i tada dao novac, kao i za prethodnu kupovinu. Pozajmio sam beli kamion sa plavom ciradom, otišao do Pančeva, kupio gume kod vulkanizera i u jednom marketu ćumur oko 40 džakova po tri kilograma", nastavio je detaljno izlaganje o drugoj likvidaciji klana za koju je znao.
"Nedugo potom, dan ili dva kasnije, to je oko 20 dana pre otmice i ubistva Gorana MIhajlovića, rekao je da odvezemo sve to što sam kupio do kuće u Surduku. Veljko i Marko su došli do parkinga ispred zgrade stana koji se renovirao u Mirijevu, sve smo upakovali u kamion, iz Veljkovog blindiranog audija A8 prešli su u kamion i otišli smo da ostavimo sve", naveo je svedok saradnik.
Spasojević je potom do detalja opisao kako izgleda plac u Surduku, kao i kuća koja je na njemu. Inače, tokom suđenja je otkriveno da je vlasnik kuće u Surduku bivša supruga Radoja Živkovića, rođaka Radoja Zvicera, koji je uhapšen u Istanbulu zbog organizova ubistvo vođe "škaljarskog klana" Jovana Vukotića.
"Nisam ništa smeo da pitam, čemu to služi, ali nisam znao da će tu neko da bude ubijen ili spaljen. Posle nekog vremena, niko mi ništa nije pričao o otmici ili ubistvu, možda je prošlo dvadesetak dana, ja sam bio na stadionu Partizana sa Nenadom Đeneralom, pominje se ovde kao Deda, bio sam sa njim na sastanku navijača i odatle smo krenuli u restoran Mala Zvezdara kod Cvetkove pijace. U jednom momentu, dok smo vozili, on je istrčao iz svojih kola, došao do mojih i rekao evo Veljko ti šalje poruku, tada sam prvi put čuo za skaj. Veljko je bio Soprano. Poruka je glasila da trebam njemu i Marku, na jednu noć, da im nešto pomognem. Poručio je da dođem preko puta njegove zgrade i da će me tu čekati njegov drug", nastavio je detaljno izlaganje. Kada je otišao do zgrade, sačekao ga je optuženi Miloš Budimir, kog je tada prvi put video.
"Pratio sam ga kolima, pre toga je tražio da isključim svoj telefon i da mu predam. Opet sam se vratio u strahove za sopstveni život, razmišljao sam što bih ostavljao svoj telefon ako idem da im pomognem. Pomirio sam se sa tim, idem pa šta mi bude. Vozio sam za njim Smederevskim putem, u jednom momentu, nisam znao da je to Ritopek, on se zaustavio. Video sam tu Veljka Belivuka koji je stajao na raskrsnici, Miloš se okrenuo i vratio za Beograd, ja sam stao, Veljko je ušao na mesto suvozača i rekao da vozim pravo. Posle 200 ili 300 metara rekao je da stanem. Pomoću daljinskog je otvorio kapiju, rekao je da uparkiram auto u garažu. Sve mi je to bilo stresno, rekao mi je da dođem gore", opisao je svoj prvi dolazak u kuću u Ritopeku.
"Seli smo, objasnio mi je da je tu neki momak i da treba da ga pričuvam sa Draganićem celu noć. Ja sam rekao 'dobro'. Pokazao mi je slike na svom skaju nekog vezanog momka. Imao sam opciju da odustanem, ali se znalo kako bi se to završilo. Sišli smo opet u garažu i rekao 'da počnemo'. Pitao me, da li vidim neka vrata, s desne strane je bio kao radni sto sa alatom, napred je bio frižider, bila je neka dečija kao kućica, bile su police na tom čeonom zidu i neke gume sa leve strane. Rekao sam 'nemam pojma', zagledao sam ali nisam mogao ni da pretpostavim da postoji tajna prostorija. Veljko je tada sklonio kućicu za decu i u donjem desnom uglu skinuo metalni okvir police, uzeo šraf, ušrafio u zid i povukao jako udesno, tada sam video da se otvara film. Bilo mi je neverovatno, kao iz filmova, to mi je bio prvi utisak", opisao je Spasojević.
Kako je naveo, Veljko Belivuk je prvi ušao i to tako što se savio, jer je otvor bio mali. Iza betonske kocke, kako je naveo, bio je međuprostor u kom je već mogao normalno da se uspravi. "Iza su bila metalna vrata, Veljko je pokucao i otvori. On je ušao, a posle par minuta je izašao Marko Miljković iz te tajne prostorije. Rekli su da je taj momak tu i da treba da ga pričuvamo ja i Vlade Draganić. Uveli su me u prostoriju rekli su da ćutim i da ne progovaram. Momak je bio vezan sivom armiranom trakom, ruke su mu bile svezane od zglobova do lakta, spojene skoro, čak i šake su mu bile obmotane trakom. Noge su mu isto bile vezane trakom, od zglobova do kolena. Ležao je na pločicama, na najlonima, zeleni pa providni najlon. Ispod glave mu je bio džak sa zemlljom za cveće", opisao je svedok saradnik.
Prema njegovim rečima, rekli su mu da je momak opasan, da je ubica i da planiraju da ga likvidiraju. Objasnili su mu, kako je dodao, da su gume, ćumur i sve ostalo što je kupio za to da bude spaljen. "Pitali su me da obezbednim kamion da telo pokojnog Gorana, tada mi nisu rekli da je Goran Mihajlović, oslovljavali su ga sa NN. Objasnili su mi da ćemo Draganić i ja da budemo tu celu noć. Veljko i Marko su otišli kući i rekli da će doći ujutru a da ja tada odem po kamion i da nabavim i pesak da bi kada eliminišu Mihajlovića, ako slučajno naiđemo na policiju ne primete telo, tome je služio pesak koji su mi rekli da kupim", naveo je on.
Tu noć je ostao u kući i kako je rekao, pokušao da razgovara sa otetim Goranom Mihajlovićem. "U toj prostoriji su bile dve rešetkaste metalne stolice. Draganić mi je dao pištolj, a Veljko i Marko su mi rekli pre nego što su otišli 'ako mali nešto proba, pucaj'. Držao sam pištolj pored sebe. Probao sam da razgovaram sa njim, pitao sam kako se zove rekao je da ne sme da mi kaže jer će da ga puste sutra, pitao sam ga kako je došao u ovu situaciju rekao je 'drugari su me namestili', rekao je i da se bavi prodajom skanka, da ima ćerkicu, da ima oko 20 godina i da mu je Marko obećao da će ga sutra pustiti. Ja nisam smeo da mu kažem da neće biti oslobođen. Pitao sam ga da li je žedan ili gladan, rekao je da neće da jede ni pije. Povremeno je zaspao, na pet ili 10 minuta. Rečeno mu je da ne sme da se pomera a da ne pita, u jednom momentu me pitao da ide do toaleta, ja sam rekao Draganiću 'Boske molim te, ide se momku u toalet', nisam imao srca da ga pustim da izvrši nuždu u gaće, ali on mi je rekao 'ma pusti ga'. Ipak smo ga podigli od zemlje, jer nije mogao sam da ustane tako svezan. I glava mu je bila oblepljena od nosa do čela, da ne bi video nas koji smo ga čuvali. Podigli smo ga, ja sam mu spustio trenerku i donji veš, Draganić ga je pridržavao jer nije tako svezan mogao da održava ravnotežu. Prineo sam mu kofu, izvršio je nuždu, navukao sam mu veš i trenerku", opisao je u sudnici Specijalnog suda poslednje trenutke života Gorana Mihajlovića.
U kući je, kako je naveo, bio nameštaj a u dvorištu i pas, rase kane korso. "Do jutra smo se smenjivali Draganić i ja. Pričali smo, rekao mi je da je primarna namena te prostorija bila da uzgaja skank. Ujutru, Veljko i Marko dolaze sivim golfom 6 i ja sam tada otišao iz kuće, po kamion i pesak. Rekli su mi da se na pumpi u Krnjači nađem sa Milošem Budimirom Aresom. Rekli su mi da će oni da ispituju tog momka. Kada sam otišao iz Ritopeka, Goran je još bio živ", rekao je Nikola Spasojević.
On je otišao i od prijatelja pozajmio kamion, a potom kupio paletu peska. Odatle je, otišao do kuće da ostavi telefon a onda se opet vratio u Ritopek. "Bilo je pre podne, kamion sam u rikverc uvezao u dvorište. Rekli su mi 'idi budi ovog momka'. Ušao sam unutra kroz kocku, ali je bilo mračno, nisu bila upaljena narandžasta svetla koja su celu noć radila. Video sam da je najlon smotan. Rekao sam 'ej druže, budi se"', a oni su počeli da smeju na moju reakciju kada sam shvatio da je ubijen. Nisam video krv, niti neke povrede, samo mu je glava virila iz najlona. Nisam video udarce, krv i slično. Rekli su mi da otvorim ciradu, stavio sam kartone po tovarnom prostoru, ako krv iscuri da koliko toliko karton upije. Ušli smo svi zajedno u tu tajnu prostoriju, Draganić, Belivuk, Miljković i ja. Nezgodno je kada se izlazi kroz tu betonsku kocku, Boske i ja smo izašli u garažni deo, a Veljko i Marko su nam dodali telo pokojnog Gorana kroz taj otvor, a onda smo uzeli i bacili telo u kamion", ispričao je Spasojević.
Džakove sa peskom, kako je naveo, stavio je preko tela Gorana Mihajlovića koje je bilo umotano u najlone. Sa Belivukom i Miljkovićem je potom krenuo u Surduk, oni su golfom išli ispred. "Plan je bio ako naletimo na policiju, da se oni zakucaju u njih", ispričao je kako su otišli do kuće koju su prethodno obilazili.
Kamionom su se uvezli u dvorište i parkirali ga između kuće i šupe. "Ušli su u šupu, presvukli se u radničke kombinezone, obuli čizme, stavili kačkete. Izbacili smo gume iz šupe, Veljko je napravio lomaču od guma, a između je sipao ćumur. Ušao sam u tovarni prostor i sklonio džakove s peskom. Izvadili smo telo, koje je bilo u najlonu. Pošto smo ga držali uspravno, kao kada čovek stoji, tražili su da navučem par guma preko njega, tada mi je bilo jasno zašto su tražili da kupim veće gume. Položili smo telo s gumama na lomaču, Veljko je sve polio benzinom i zapalio", ispričao je Spasojević.
Naveo je da je buknula velika vatra i da je duvao vetar a da je lomača bila blizu Dunava, na litici ka reci. Kada se zapalila vatra, kako je dodao, ljudi su zastajali i gledali da nije požar. "Ja sam imao zadatak da sečem grane i da donosim da Veljko pojača vatru, potrebna je bila jaka vatra da se telo uništi. Koliko sam razumeo Veljka, objašnjavao je da je imao ranije iskustva sa paljenjem tela. Ne znam tačno kada, pa ne mogu da kažem, ali je rekao da je to već radio", dodao je svedok saradnik navodeći da je Belivuk bio zadužen za vatru "jer je uvek voleo da pali nešto".
"Miljković je sedeo i dopisivao se s nekim, ja sam glumio u dvorištu da nešto radim i da čistimo plac. U jednom momentu sam čuo da Veljko s nekim priča, ispostavilo se da je komšinica sa susednog placa. Ja sam se trudio da me ne vidi, jer se palilo telo ubijenog čoveka a ja nisam bio maskiran. Kratko su pričali, a Veljko i Marko su posle komentarisali da se zabrinula jer je duvao vetar a plamen je bio jak, Veljko je posle komentarisao 'dobro je, da je prišla bliže, morali bi i nju', na šta sam se zgranuo", ispričao je u nastavku izlaganja i dodao da su u nekom momentu odlučili da zagase vatru, ali da deo od grudi prema stopalima nije potpuno izgoreo.
"Komentarisali su da su ostali srce i pluća, Veljko je rekao da je moralo duže da bi se sve pretvorilo u pepeo. Tu je bilo i neko korito, Veljko je uzeo te ostatke tela i stavio u korito, da bi ih posle bacili sa Pupinovog mosta, jer nisu smeli tu da ih ostave. Kada su se ostaci ohladili u koritu, Veljko je uzeo sekiru i na nekoj betonskoj stazici oko šupe isekao na sitne komade.Ja sam se sklonio sa strane, nisam imao želudac to da gledam. Ostatke su stavili u džak za šut, malo je curelo, pa sam im rekao da stave u tovarni deo, a i nije mi se vozilo u kabini sa spaljenim telom. Međutim, Veljko je insistirao da se stavi u kabinu", ispričao je do detalja, navodeći da su dok je telo gorelo tražili da ih fotografiše. Miljković je, kako je naveo, slikao i svojim telefonom a fotografije su slali Helu, odnosno optuženom Nebojši Jankoviću.
"Došao je i Miloš Budimir, pojavio se niotkuda za mene, jer nisam bio upućen u njihove planove. Dogovor je bio da on ispred nas ide kilometar, da bi javljao ako ima policijskih patrola. Pre nego što smo krenuli, zgarište koje je bilo zagašeno vodom, lopatom su tovarili u kolica. Od guma su ostale nagorele žice, sve su utovarili i vozili na liticu i prosipali sa nje , a prethodno su zapalili i kombinezone", nastavio je detaljno izlaganje treći svedok saradnik.
"Došli smo do Pupinovog mosta, znam da nije bilo video nadzora i da nije bio puno osvetljen. Nije bilo mnogo prometno, zaustavili smo se negde kod sredine, Veljko je izašao i otvorio vrata suvozača, preskočio bankinu i prosuo preko ograde ostatke koje je prethodno isekao. Vratio mi je džak i rekao da ga se rešim negde, a onda da dođem do picerije u Borči", završio je za danas izlaganje svedok saradnik Nikola Spasojević.
(MONDO/Kurir)