Jordan Antonić, bivši čuvar u Centralnom zatvoru (CZ) otkrio je kako izgleda služenje kazne u jednoj od najvećih pritvorskih jedinica u Evropi.
"Prvo sam radio u civilu šest meseci, ja sam bio sitan za tadašnje čuvare. Oni su bili kao aždaje, niko nije imao ispod 100 kg. CZ je najveća pritvorska jedinica u Evropi. U podrumu ima 40 samica i 5 čučavaca. Sa druge strane ima igralište, odnosno mučilište, pod je bio crven tu. Tu su većinom bili državni neprijatelji. Kada sam ja ušao u CZ početkom osamdesetih, zatvoreniku se objasni da on nikakva državna prava nema. Niko nije smeo da progovori. Tek 1989. godine su davali papire i olovke da svako može da zapiše šta se dešava", priča Jordan.
Objašnjava i kakva je procedura kada dovedu zatvorenika u CZ.
"Prvi put kada dođeš. dobiješ samicu dva, tri dana. Onda ideš na istražno odeljenje, a potom toga na suđenje. Kada se to završi, ide se na izvršno odjeljenje. Beogradski kriminalci, da ne bi išli u Požarevac ako dobiju tri, četiri godine, oni su boravili tu da bi dobili godinu dana Padinske skele, zbog poseta najviše", rekao je Antonić. Jordan Antonić kaže da se zatvorenici mogu klasifikovati u četiri grupe.
"Ima profesionalaca kriminalaca, privredni (direktori), prevaranti, sitni džeparoši. Najviše su nam problema pravili sitni kriminalci, iskusni znaju zbog čega su došli i samo čekaju da izađu. Teško je sa njima uopšte i doći u kontakt, oni ništa ne pričaj", kaže Jordan.
“Vuk Drašković je urlao u samici, plakao je noću”
Bivši čuvar se priseća i boravka Vuka Draškovića u CZ.
"Zatvor je bio pun pacova, pitajte Žarka Lauševića. Vuk Drašković je bio u samici, on je urlikao tu, plakao je samo noću. Ujedale su ga stenice, a pacovi su izlazili iz kanalizacije. Titov špijun je najviše izdržao tu, ljudi tog statusa ne idu u grupne sobe. On je najviše izdržao u samici. Vuka niko nije pipnuo tamo. Sa političkim zatvorenicima nemamo kontakta", ispričao je Antonić.
On je opisao i kako izgleda samica u Centralnom zatvoru.
"Tu nema svetla, sve je mrak. Samica ima dva metra, odnosno tri koraka u dužini i u širini korak i po. Spavalo se na dasci i umesto posteljine dobijala se ona stara vojnička prostirka. Još uvek postoje te samice", kaže Antonić.
Antonić kaže da se čuvari “srode sa zatvorenicima”, da međusobno razgovaraju i dele probleme.
Priseća se i jednog zatvorenika Ace Golije, koji je bio razlog zašto je njegov kolega dobio slom živaca.
"Bio je kolega koji ga je čuvao, on je do poslednjeg dana pričao da to nije uradio. Aca Golija je zadnji koji je streljan u CZ. Mi se srodimo sa zatvorenicima, kolega Cvetko je stalno radio sa njim. Aci nisu ništa javili da će ga streljati. Cvetku su javili da ga pripremi za streljanje. On nije mogao da prelomi preko jezika uopšte. Cvetko mu je rekao 'Aco, hajmo da prošetamo'. Kako su izašli, tako su Acu zgrabila dvojica. Takvo je pravilo bilo, da ne sme da vidi ko ga vodi na streljanje. On je zajaukao i vikao 'Cvetko, ne daj me'. Cvetko je dobio nervni slom zbog toga i otišao u penziju, vriskao je i urlao do streljane. To je najstrašnije nešto, ja ne znam da li bi mogao da učestvujem u tome", prisetio se Jordan sa suzama u očima.
(Mondo/Blic)