Dana 15. februara 1997. godine na parkingu ispred "Kluba Književnika" u Francuskoj ulici broj 7 u automobilu marke "Reno" zatečeni su mrtvi Rade Ćaldović Ćenta i njegova devojka novinarka Maja Pavić, a ovaj uviđaj je radio Časlav Ristić forenzičar koji je opisao na svom Jutjub kanalu kako je sve to izgledalo.
Ko je Ćenta?
Rođen je 1950. godine u Beogradu na Zvezdari kao drugo dete u porodici Ćaldović od oca koji je bio vozač u policiji i majke domaćice. Imao je i dva brata, starijeg i mlađeg. Sredinom 60-ih godina on prelazi sa porodicom da živi u Zemun i tada upoznaje Ljubomira Magaša odnosno Ljubu Zemunca. U početku su se nalazili na igrankama koje su u to vreme bile u Zemunu. Bili su neprijatelji i nisu se slagali, da bi se kasnijim druženjem oni dobro upoznali i postali su odlični prijatelji.
Ćenta je kao maloletnik počeo da se bavi kriminalom. On je 1967. godine, obuhvaćen optužnicom za krivično delo silovanje zajedno sa Ljubom Zemuncem i Zoranom Milosavljevićem Robijom zbog silovanja devojke. Za to delo osuđen je Ljubomir Magaš koji je dobio kaznu zatvora, a ostala dvojica su oslobođeni svih optužbi usled nedostatka dokaza.
To su mu bili počeci u kriminalnom svetu. Nakon toga on odlazi u Italiju i tamo počinje da vrši oružane pljačke zlatara. Godine 1971. u jednoj od pljački biva uhapšen, a nakon toga je i osuđen na tri godine zatvora. Do 1974. godine je bio u Italiji, a osamdesetih prelazi u Nemačku. Tamo je radio reketiranje kockarskih klubova gde je uhvaćen od strane nemačke policije i zbog tog dela je osuđen na tri godine i četiri meseca zatvora.
U vreme kada je izvršio ta dela nemačka policija je ga je teretila za 37 teških krivičnih dela, ali usled nedostatka dokaza on je uspevao da se izvuče. Tad se družio sa Ljubomirom Magašom koji je radio iste stvari u Nemačkoj. Magaš je ubijen 1968. godine, a za to ubistvo je osuđen Goran Vuković. U to vreme je Ćenta bio u zatvoru u Nemačkoj.
Posle ubistva Ljube Zemunca ga je nemačka policija proglasila "kumom jugoslovenskog podzemlja". Nakon izlaska iz nemačkog zatvora, Ćenta beži za Holandiju i tamo se kocka. Poznata je priča da je u jednom klubu veliku svotu novca uzeo od jednog od tadašnjih vođa crnogorske mafije Veljka Krivokapića, a onda je Krivokapić uperio pištolj u njega i tražio da mu Ćenta vrati sav novac što je morao i da uradi.
Nekoliko dana kasnije u Beču je ubijen Veljko Krivokapić, a za to krivično delo optuženi su Ljubomir Magaš, Ćenta i Jusuf Bulić Jusa i svi su bili u bekstvu, a austrijska policija je raspisala poternicu. Godine 1992. Ćentu proteruju iz Nemačke, a on je tada prešao i da radi poslove u Beogradu. Godine 1993. na njega je prvi put izvršen pokušaj atentata. Bio je u lokalu, a kada je izlazio, na parkingu je bilo njegovo vozilo, i do tad nikad nije praktikovao da pogleda ispod vozila, a tad mu je nešto bilo sumnjivo. Tad je lada parkirana pored njegovog automobila eksplodirala, a on je zadobio lakše povrede. Od tog momenta je Ćenta imao telohranitelje. Četiri godine kasnije Ćenta nije preživeo pokušaj antentata.
Kako je likvidiran Ćenta?
Februara 14. 1997. godine sa svojom devojkom novinarkom "Studia B" i "Pinka" i kumom Svetlane Ražnatović Cece na venčanju, došao je u Klub Književnika jer je tad bio dan zaljubljenih i on je tu sedeo sa njom do ranih jutarnjih časova. Negde oko 3.20 časova on je iz restorana izašao napolje i verovatno je praćen od NN izvršioca, rekao je Časlav Ristić u svom videu na Jutjubu
Kako navodi forenzičar, izvršioci dela su sačekali da Ćenta stavi ruku u torbicu kako bi izvadio ključ kako bi ga stavio u bravu i tada mu je sa leve strane prišao izvršilac. On je iz automatskog pištolja ispalio kroz njegovo staklo 6-7 projektila. Nakon toga izvršilac je došao do suvozačke strane i sa četiri metka kroz staklo ubio Maju Pavić.
"Bila je moja noćna smena, dobijamo informaciju oko 4 časova. Dok se to prijavi policiji, dok oni dođu da obezbede lice mesta, tek nakon toga dolazi uviđajna ekipa. Mi imamo intenzivno posao u smeni do 1, pola 2 i tu se stišavamo. Ja sam tad sedeo na fotelji, naslonjen glavom na zid i malo dremuckao čekajući da se smena završi. Ali ovog jutra to nije bilo tako. Dobili smo informaciju da je izvršeno ubistvo u Francuskoj broj 7 na parkingu ispred Kluba Kjiževnika. Došli smo na lice mesta i tamo je bila jedna patrola koja je postavila traku i obezbeđivala lice mesta", počeo je priču forenzičar i dodao:
"Bilo je hladno, mrkli mrak, a ulica je bila pusta. Nije to kao danas da je Francuska ulica krcata. Zatekli smo tamo automobil i na sedištu vozača je bilo telo Ćenta, on je imao 4,5 projektila na telu i jedan ga je projektil pogodio u slepoočnicu. Na sedištu suvozača bila je Maja Panić. Slika koja će mi ostati u glavi sigurno jeste da je ona pogođena sa dva metka i da je jedan metak nju pogodio posred čela. Bilo mi je žao jer je meta ovog napada bio isključivo Ćenta, a Maja je poginula zato što se našla u pogrešno vreme na pogrešnom mestu kao kolateralna šteta", rekao je Ristić.
"Na automobilu su zatečena oštećenja. Na vetrobranskom staklu nije bilo oštećenja. Ovaj slučaj specifičan je po tome što do tada nije bilo uviđaja koji sam radio, a da je bilo samo 9-10 projektila i da su ubijene dve osobe. Pucano je iz automatskog pištolja. To je pištolj koji ima strahovitu moć ispaljenja. Velika brzina je pucanja, 13 metaka u sekundi. Čovek koji nije rukovao sa tim oružjem i koji nije ispalio stotine metaka, nije mogao da tako usresredi vatru i da sa samo 9 metaka ubije ovo dvoje ljudi", rekao je. Časlav je objasnio kako su znali da tu nije bilo dva izvršioca nego jedan.
"Kasnijim veštačenjem čaura smo utvrdili da su sve ispaljene iz istog oružja. Usled nepotpunih informacija tadašnje beogradske policije i javnog tužilaštva na tome se sve i završilo. U beogradskom podzemlju pričalo se da je ovu likvidaciju izvršio Voja Raičević, zvani Voja Amerikanac. To su bile priče ljudi, a zvanična istraga do danas nije utvrdila ko je ubio Ćentu i Maju. U maju te iste godine pronađen je zapaljen džip Voje Amerikanca i njemu se od tad gubi svaki trag, a kružile su priče da je on ubijen da bi se osvetio Ćenta i da je raskomadan. On se do dan danas vodi kao nestala osoba."
(MONDO)