Dečak (13), koji je priznao da je 3. maja pucao u OŠ "Vladislav Ribnikar", juče je tokom ispitivanja, koje je trajalo četiri sata, ispričao da je ideju da puca dobio kad je gledao dokumentarni film u kojem se pominjalo masovno ubistvo, kako se nezvanično saznaje.
Nakon toga je na internetu pretraživao pojmove na temu pucnjava i ubistava, i analizirao šta su pucači radili i gde su, uslovno rečeno, "grešili" pri izvršenju svojih užasnih zločina. Tokom jučerašnjeg ispitivanja nije mogao da konkretno objasni zašto se odlučio da puca, osim tvrdnje da je imao loša osećanja prema vršnjacima. "Juče je izjavio je da se kaje. Nije želeo da vidi slike drugova koji su ubijeni i u objašnjenju je rekao da mu je neprijatno", kaže izvor.
Govoreći o porodičnim odnosima, dečak je tokom svedočenja naveo da posebna pravila u kući nisu postojala. Nije bilo kažnjavanja, osim "blage kazne oduzimanja telefona". Od njega i sestre se očekivalo da budu fini i kulturni. Odnos sa ocem opisao je kao dobar, a za majku rekao da je brižna, saosećajna, pametna i dobra. Izjavio je da su se roditelji lepo slagali i da mu sada nedostaju otac, majka, sestra, pas i ujak.
Dečak je ispričao i da je igrao popularnu video igru "Valorant", takozvanu "pucačinu" u kojoj timovi od petoro igrača napadaju jedni druge. Reč je o donekle kontroverznoj igri zbog svoje zajednice koja se smatra najtoksičnijom na svetu. Istraživanja su pokazala da je čak 80 odsto svih igrača "Valoranta" u nekom trenutku igranja doživelo onlajn zlostavljanje od svojih saigrača. Pod toksičnošću se u ovom kontekstu smatraju verbalno uznemiravanje, psovke i pretnje smrću, ali i blaža negativna ponašanja poput namernog gubljenja ili napuštanja mečeva.
Uprkos tome, u dosadašnjem toku istraživanja motiva dečaka još nema čvršće povezanosti između igranja ove video igre i pucnjave u "Ribnikaru". "Ne poznajem te (osobe) sa kojima sam igrao", rekao je dečak tokom ispitivanja. Prema saznanjima, dečak je svedočio da je na ideju da puca u "Ribnikaru" došao mesec dana pre zločina, gledajući već pomenuti dokumentarni film. Plan je pravio između dve i tri nedelje. Isprva je sastavio kraći spisak đaka koje je nameravao da ubije, ali ga je naposletku produžio sa više imena. Tvrdi da je, navodno, listu sastavljao "tako da je više razmišljao koga ne bi pogodio".
Dečak je izjavio da mu "nije bilo lako da dođe do oružja". Sef s pištoljem je bio postavljen veoma visoko, skoro pri plafonu, a morao je da sazna i šifru za otključavanje. "Kad ga je tata otključavao video sam da je šifra 637", objasnio je dečak kako je došao do oružja.
Dečak je u iskazu potvrdio da njegov otac voli oružje i da ga je vodio u streljanu. Ipak, rekao je da mu prvi kontakt s oružjem nije omogućio otac, već instruktor u streljani. Opisao ga je kao mršavog, sedog, kratke kose i srednjih godina. Obučavao ga je na pištolju "glok", a povremeno je bilo i drugih instruktora čija imena ni ne zna.
Očevo oružje je prvi put uzeo iz sefa nekoliko dana pre 1. maja. Isprobao je "zbrojovku" iz koje je kasnije kobnog dana i pucao. Zapaljive koktele, koje je takođe poneo u školu, napravio je sam u kućnom toaletu. Kupio je etanol u apoteci i napunio flaše, a za fitilj iscepao svoju majicu.
Prema saznanjima, dečak je potvrdio da je uoči ubistva pretraživao internet o kaznama koje bi mogao da dobije kad počini zločin. Očekivao je da će dobiti "nekakvu kaznu" i zbog toga se premišljao da li da sprovede plan. Nažalost, nije odustao.
Dečak tvrdi da je definitivnu odluku da ipak ide da puca doneo kobnog 3. maja. Repetirao je očev pištolj već u stanu, a imao je četiri okvira sa po 18 metaka. Isprva je bio u dvorištu škole, gde ga je primetio čuvar i rekao mu da uđe u školu. Dečak tvrdi da se tada uplašio da će ga čuvar razotkriti i da se na momenat pokolebao, da je poželeo da pozove majku i odustane. Ipak je zapucao, a školski čuvar je bio prva žrtva. Tvrdi da se jasno seća svega iz hola i na koga je pucao, ali da u učionici "nikoga nije prepoznao" i da - nije primetio krv?!
Posle pucnjave je razoružao sam sebe i prijavio se policiji putem telefonskog poziva. "Pozvao sam policiju i predao se jer sam se u trenutku uplašio da me neko ne ubije zbog onog što sam uradio", rekao je dečak prilikom svedočenja. Svoju budućnost sada ne zna, ali zna da neće biti normalna. Kaže da ne zna ni za roditelje, ali i za njih isto misli da neće imati normalnu budućnost.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Blic)