Dečak ubica iz Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" koji je pre tri meseca u hodniku i kabinetu istorije ubio devet vršnjaka i radnika obezbeđenja, pre zločina je pretraživao na internetu "da li su Srbiji postoji doživotna kazna zatvora".
"Nisam znao da neću odgovarati, mislio sam da hoću, zbog toga sam na internetu gledao da li mogu da budem osuđen na doživotnu robiju. Želeo sam da znam šta me čeka", navodno je, kako Kurir saznaje, rekao istražiteljima učenik škole koji je u vreme zločina imao 13 godina. Za njega je najvažnije bilo pitanje da li ga čeka robija, dok za žrtve nije pokazao samilost.
Podsetimo, po važećem zakonu, kao trinaestogodišnjak on nije krivično odgovoran, a za ono što je učinio ne može da odgovara iako je u međuvremenu napunio 14 godina.
"Iako se sumnjalo da je namerno stravičan zločin počinio pre nego što je napunio 14 godina, kada bi postao krivično odgovoran, on je navodno izjavio da nije znao za zakon, ali da se interesovao da li će ako ubije decu morati ceo život da provede iza rešetaka", objašnjava sagovornik Kurira.
Kako navodi, dečaka-ubicu to nije odvratilo da 3. maja iz kuće ponese dva očeva pištolja, ode u školu i ubije dežurne učenice, čuvara u školi, devojčice koje su se zatekle na hodniku, a potom i drugare iz razreda u koji je išao. Kada je završio krvavi pir, mirno je izašao iz škole, bacio pištolje, pozvao policiju, predstavio se i rekao da je pucao. Kada su inspektori došli, mirno se predao.
"Prema onome što je izjavio, on u prvom trenutku nije znao da li je bilo koga ubio, navodno je rekao da nije video krv. Tek kasnije je saznao šta je učinio, ali se navodno ni tada nije pokajao niti izrazio iskreno žaljenje za životima koje je ugasio. Rekao je da je bio šikaniran i odbačen i da mu deca nisu bila drugari, kao i da je to bio motiv, a da je ideju dobio gledajući jednu dokumentarnu seriju o ubicama iz škola", podseća sagovornik.
Nekoliko sati posle stravičnog zločina, tada trinaestogodišnjak je smešten u jednu psihijatrijsku ustanovu u kojoj borave deca.
"U ovoj ustanovi on je pod nadzorom 24 sata. Ne može da izlazi napolje, razgovara sa drugom decom ili da prima posete. Nekoliko stručnih lica, zaduženo je za razgovore sa njim, hranu dobija svakodnevno u sobi i praktično je njegov tretman sličan pritvorskom", objasnio je sagovornik. Pripadnici policije, kako dodaje, danonoćno borave u bolnici ali i ispred nje i strogo kontrolišu ko ulazi na kliniku. "Lične stvari donosi mu jedna rođaka, ali ni ona ne može da uđe da ga poseti", dodaje on.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Kurir)