Nenad Stevanović, otac Milana Stevanovića (16) koji je 6. juna prošle godine skočio u jezero na Adi Ciganliji za drugom Stefanom Čolovićem (16) koji se davio, kaže da je njegov sin skočio kada niko drugi nije hteo da pomogne.
"Moj sin je dao život za spasi druga koji nije znao da pliva. Skočio je kada niko drugi nije hteo da pomogne, to je sigurno. Nisu svi na plaži bili ni maturanti, niti su se kupali svi zajedno, njegov drug je skočio, a Milan kad je video to poleteo je da ga izvuče i stradao sa njim", kaže otac stradalog mladića.
"Milanova simpatija ili devojka bila je tog dana na Adi sa svojim razredom. Ona je završila osmi razred osnovne škole i sa svojim drugarima je bila tamo. Milan je bio u Sremčici sa svojim bratom koji je takođe taj dan završio osmi razred i sa njim je proslavljao kraj školske godine. Bili su trubači u školi Milanovog brata i oni su tamo išli da se vesele", kaže Nenad za Kurir i dodaje:
"Devojka ga je pozvala da dođe sa njom na Adu, da prošetaju, da malo tamo budu zajedno i on je to prihvatio i krenuo do nje. Nije znao ni da će da taj momak biti tamo, jer je on Milanova generacija, tako se i poznaju, družili su se jer su išli u istu osnovnu školu", piriča otac i dodaje:
"Dok je Milan šetao sa devojkom pored obale, videli su da je Stefan skočio u vodu, prvo su mislili da se on šali, da se izmotava. Međutim, ubrzo je postalo ozbiljno. Milan se tada skinuo, uvek je bio sportista i odličan plivač bio je ubeđen da će moći da ga spase, zato je tako odreagovao odmah", kaže Milanov otac i dodaje:
"Kako se Milan zaleteo prema Stefanu, tako su se svi drugi sklanjali sa pontona. On je mislio da mu pruži ruku ili nogu, ali i da ga neko drugi uhvati za ruke i da pokušaju da ga izvuku zajedno. Ali kada je video da nema nikoga ko sme da mu pomogne, zaleteo se i skočio.
"Lekovito dete"
U tom trenutku, svi su čekali da Milan i Stefan isplivaju, ali nastao je muk....
"Iako je sportista i jak, on je imao 16 godina i nije imao iskustva. Imao je najbolju nameru, ali nisu uspeli da se izvuku. Stefan ga je u panici stisnuo i tako ih obojicu povukao dole", kaže drhvatim glasom Nenad.
"Niko od nas ne može da dođe sebi da je moje dete, hrabro dete, tako stradalo. Njegova razredna je jednom prilikom rekla, pošto ima žena troje dece, kada bi je pitali kakva bi želela da joj budu deca, rekla bi da budu kao Milan! Kako je rekla jednom "To je dete lekovito bilo za školu sa svim ponašanjem i gestovima", prepričava Nenad i dodaje:
Upamćen po dobrom
"Emocije povuku čoveka da priča o svom detetu najbolje, ali zaista nije bio svakidašnje dete, i eto kako Bog bira sebi tako najbolje. Svoj deci je voleo da pomogne u školi, nije dozvolio da loše prođu. Više se on sekirao kad neko dobije keca nego oni. Odma ih zove i govori "Prepiši od mene, posao sam ti sve, ištampaj, kupi svesku pa ću ti ja, samo nemoj da ponavljaš, da idem zajedno opet sledeće godine".
Kako kaže njegov otac, Milanov podvig neće biti zaboravljen i on će zauvek ostati upamćen samo po dobrom, jer drugačije nije moguće.
"Bio je odgovoran i savestan, veliko srce je imao, da nije bio takav ne bi uradio nikada to što je uradio. Još je bio već na drugom mestu, ne bi ni otišao, ali devojka ga je zvala, on je prelomio i otišao na tu prokletu Adu", zaključuje Nenad.
Ljubav prema automobilima
Milan je pohađao Saobraćajnu školu u Zemunu, a prema rečima njegovog oca za Kurir, mnogo je voleo automobile i motore, a tu ljubav deli i njegov mlađi brat.
"On je isto upisao tu školu, ne zbog Milana, tu ljubav su delili ceo život. Milanu sam kupio motor kad je imao 15 godina, ali nikada nije vozi brzo i hvalio se. Znao je da bude odgovoran i zato je taj motor i dobio", kaže otac i dodaje:
"Radio je praksu u jednoj kompaniji koja zastupa poznati automobilski brend i bili su veoma zadovoljni njime, čak je imao i posao ako poželi kad završi školu", kaže sagovornik i dodaje:
"To su nasledili od nas, porodično smo se bavili restauracijom starih "oltajmera", a oni su voleli da rade to sa mnom i sa mojim ocem.
(Kurir, Mondo, I.L.)