Profesor Oliver Stojković iz Instituta za sudsku medicinu rekao je da pouzdanost DNK dokaza zavisi od samog kvaliteta prikupljenog biološkog materijala komentarišući potragu za telom Danke Ilić koja ulazi u drugu nedelju.
On kaže da veoma često izvršioci krivičnih dela pokušavaju da tragove uklone spaljivanjem predmeta na kojima se nalazi biološki materijal, a potom i zagađivanjem tragova, najčešće bakterijama i gljivicama.
U Borskom okrugu i dalje traje potraga za telom Danke Ilić. Osumnjičeni za ubistvo još uvek nisu otkrili gde je telo devojčice. Odgovarajući na pitanje koji se DNK materijal traži na terenu, Stojković je rekao da je moguće da se traži biološki materijal, odnosno genetički materijal ljudskog porekla.
"U tom slučaju bi se tražio biološki materijal devojčice na predmetima koji se dovode u vezu sa izvršenim krivičnim delom ili na predmetima koji su u posedu osumnjičenih lica da su to delo izvršili", rekao je profesor Stojković.
Kao izvor genetičkog materijala može biti i bilo koji drugi biološki materijal koji nije ljudskog porekla.
Biljke izvor biološkog materijala
"Dakle, biljke su takođe dobar izvor biološkog materijala ukoliko je potrebno dokazivati da je, na primer, lišće na odeći zaista iz neke konkretne šume ili bakterijski materijal koji se takođe može zateći u blatu. Razne stvari mogu biti izvor biološkog materijala, ali u forenzici je to zaista najčešće biološki materijal ljudskog porekla", objasnio je Stojković.
U ovakvim krivičnim delima imajući u vidu da je ovo krvni delikt, očekuju se biološki tragovi, krvi, i mislim da je u tom pravcu nešto i govorio ministar policije pre nekoliko dana, dodaje Stojković.
Rok trajanja DNK materijala
Stojković napominje da biološki materijal, vremenom, pod dejstvom fizičkih, hemijskih i bioloških faktora propada. Prema njegovim rečima, može se oštetiti do mere da takav biološki materijal više ne bude podoban za DNK analize.
Molekul DNK je dugačak, končasti molekul na koji mogu uticati razni faktori, biološki, hemijski ili fizički, kada se govori o temperaturi, to je u stvari fizički faktor. Takođe, navodi da se zbog kiše ili drugih hemikalija taj genetički materijal može se razrediti do mere da on više nije podoban za genetičke analize. To bi bili prirodni uslovi, odnosno faktori koji mogu da unište genetski materijal, odnosno DNK.
Čovek, takođe, može da uništi materijal na iste načine - hemijskim, fizičkim i biološkim načinima - različitim snažnim oksidujućim sredstvima, kao što je na primer varikina, koju koristimo u kupatilu, u domaćinstvu. Potom tu su fizički faktori kao što je temperatura.
"Veoma često izvršioci krivičnih dela pokušavaju da tragove uklone spaljivanjem predmeta na kojima se nalazi biološki materijal i potom zagađivanje tragova, na primer, bakterijama i gljivicama", ističe Stojković.
Čuvanje DNK materijala
Postoje u praksi slučajevi da su mnogi zločini rešeni decenijama nakon što su se desili, ukoliko je DNK materijal bio očuvan.
"U adekvatnim uslovima, ukoliko se biološki materijal čuva, bilo u sudskom depozitu, bilo u prirodnim uslovima, u suvim uslovima - na primer, telo koje se nalazi u pustinjskim uslovima će desetinama hiljada godina sadržati i dalje biološki materijal u meri dovoljnoj za genetičke analize", objašnjava.
Što se tiče krivičnih predmeta, predmeti se čuvaju dva puta duže nego što je maksimalna priprećena kazna.
"Ako je ovde priprećena kazna 40 godina, 80 godina će biti čuvan i sve to vreme će zaista taj biološki materijal biti podoban za analizu jer se čuva na adekvatan način, a taj adekvatan način podrazumeva izostanak svetla i suve uslove", napominje Stojković.
Koliko su pouzdani dokazi
Pouzdanost DNK dokaza zavisi od samog kvaliteta prikupljenog biološkog materijala. DNK dokazi nisu uvek jednakog kvaliteta. Postoje veoma pouzdani DNK dokazi, kada se sa apsolutnom izvesnošću može neko lice povezati sa nekim biološkim tragom. Postoje i drugi DNK dokazi koji nisu takvog kvaliteta, koji obezbeđuju indiciju, ali ne je apsolutno sigurnost da se radi o biološkom materijalu neke osobe.
Obdukcije i toksikološke analize
Stojković kaže da Institut za sudsku medicinu radi u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku i u tom smislu najčešće sve njihove aktivnosti uključujući obdukcije, DNK analize, toksikološke analize zahteva tužilaštvo, ali i odbrana sa druge strane ima pravo na to.
Dodaje da i porodica preminulog može tražiti obdukciju ili DNK analizu, što znači da i privatna lica mogu tražiti analize.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO/A.V.)