Slučaj femicida koji se desio u Hrvatskom Zagorju, zapravo u okolini Zagreba 22. januara 2020. godine je zgrozio sve. Taj dan je jedan čovek okrenuo policijsku stanicu i prijavio je kako je grupa razbojnika napala njega i njegovu partnerku i da je ona u tom napadu preminula. To se desilo u ranim jutarnjim časovima u petak 22. januara. Policiji nije ništa bilo čudno zato što napad na starije osobe koje žive same nije tako retka pojava.
Onaj ko je to prijavio rekao je da on ima 70 godina, a da njegova supruga ima 71 godinu. Policija se odmah po prijemu ovog poziva uputila na naznačenu adresu. Utvrđeno je da se zaista radi o ubistvu jedne starije dame. Sve o ovom slučaju ispričao je u svom Jutjub videu privatni detektiv Braca Zdravković.
Ko je bila ubijena gospođa?
"Ona se zvala Katarina Špoljar Furač. Katarina je rođena 1949. godine u Zagorju. Ona je tu odrastala sa roditeljima, a kada je stasala prešla je da živi u grad Zagreb. Tamo je uz pomoć svojih roditelja kupila kuću u ulici Čret. U svojoj 42. godini je upoznala Ivu Furača u januaru 91. godine u jednoj pivnici u Zagrebu sa kojim je stupila i u ljubavni odnos. Katarina je zavolela i njegovu decu, a posebno se vezala za Ivovog sina Marijana", ispričao je detektiv Braca.
Marijan je nestao u ratnim operacijama kada je granata pogodila čamac u kome se nalazio. Dvojica poginulih sa tog čamca nikada nisu pronađeni. Jedan od njih je upravo Marijan. Ivo i Katarina to nikada nisu prežalili, i Ivo od tuge i bolesti koje su ga snašle umire 2003. godine. "Pre nego što je umro on je ostavio u amanet Katarini da ona čini sve kako bi se pronašlo telo, zapravo posmrtni ostaci njegovog sina Marijana i da ga sahrani nekad pored njega. I ona je to obećala svom Ivi. Katarini je glavna životna misija postala to da pronađe Marijanovo telo. Ona je na sve moguće načine pokušavala da sazna gde se tačno desio nestanak, ko je sve bio prisutan te večeri u čamcu i da li ima preživelih. Uspela je i da stupi u kontakt sa nekim vojnicima koji su joj objasnili kako je on te večeri sigurno nastradao. Ali da zbog velike vode i zbog brzine same reke telo je sigurno negde nestalo u nekim sprudovima. I da je najverovatnije preko njega nanet veliki nanos peska i zbog toga nikada nije pronađeno. Katarina je verovala da će se telo jednog dana ipak pronaći", ispričao je detektiv Braca i rekao da je Katarina dugo nakon toga živela sama sve dok nije upoznala čoveka koga je srela kad je jedan dan bacala đubre.
Upoznala beskućnika Mileta
"Katarina je nakon smrti muža jedan dan dok je bacala đubre zapazila gospodina koji je nešto stalno radio oko tih kontejnera i onda ga je ona jednom pitala: 'Ko ste vi?I šta radite ovde?' I on je rekao da on zapravo živi pored tih kontejnera, tu i spava i iz njih se hrani. I taj čovek se njoj predstavio kao Miljenko. Rekao da je tu iz Zagreba, da je imao nekih porodičnih problema i da je završio na ulici i da jedino mesto gde se oseća sigurnim to su zapravo kontejneri, jer neretko i spava u istim. Kada ga je Katarina pitala: 'Pa dobro o kakvim se problemima radi? Ko ste vi zapravo i odakle ste?' On je rekao: 'Ja sam tu iz grada. Ja sam završio filozofski fakultet", rekao je Braca Zdravković i objasnio da mu je Katarina svakodnevno nakon ovog razgovora donosila hranu, a onda ga je vremenom pozivala i u svoju kuću.
"Dolazio je svakog dana na doručak, ručak i večeru. Dala mu je čak i da spava u njenoj kući. Od 2020. godine oni tamo počinju zajednički život. Naravno iz mesta su svi znali Katarinu, ali muškarca koga je ona dovela sa sobom niko nije poznavao. Niko nikada nije čuo da su se njih dvoje posvađali. Nikada se nije čula svađa iz njihovog dvorišta do jednog dana. To je bio petak 21. januar. Miljenko je negde oko 3:00 h ujutru ušao u Katarininu sobu i tu je počela svađa. Katarina je tada Miljenka zamolila da sutradan skupi svoje stvari i da se iseli iz njene kuće", ispričao je Zdravković u svom Jutjub videu.
Komšije su Miljenka u ranim jutarnjim časovima videle kako nervozno šeta dvorištem. Kasnije u 8:00h Miljenko zove svog prijatelja i kaže da je imao strašni problem. Prvo je rekao kako je njegova nevenčana "supruga" izlazeći iz kade pala i da je glavom udarila o wc šolju. "Rekao je da je na mestu preminula i da on sada ne zna šta treba da radi. Naravno prijatelj mu je rekao da zove Hitnu pomoć. On je posle 15 minuta pozvao istog prijatelja i rekao je da nije rekao važnu stvar, da nije njegova supruga pala izlazeći iz kade, nego da su te večeri upali razbojnici i da je njegova supruga zapravo žrtva razbojnika i da su je oni ubili. Miljenko se uplašio. Pozvao je policiju i rekao je upravo dežurnom policajcu da su upali razbojnici u njihovu kuću, da su izvršili pljačku i da su ubili Katarinu", ispričao je detektiv.
Beskućnik ubio Katarinu
Po dolasku policije oni su zatekli Katarinino telo kako leži na podu dnevnog boravka. Miljenko je tada otkrio da i on ima povrede i rekao da ga je upravo Katarina posekla nožem. "Pitali su ga kako je došlo do te povrede? On je rekao: 'Pa ubola me je Katarina nožem. Ona je mene pozvala u 3:00 h ujutru da ja dođem kod nje kako bih je izmasirao. Kada sam ja rekao: 'Hajde da sačekamo jutro pa onda idemo kod lekara. Ona je pobesnela. Sa kuhinjskog pulta je uzela nož, napala me je, ubola me je u levu ruku. A ja sam onda bežeći nazad pored peći video jednu cepanicu. Uzeo sam tu cepanicu i sećam se da sam je samo jednom snažno udario u predelu glave'", prepričao je detektiv.
Javno tužilaštvo je naredilo obdukciju Katarininog tela i na istoj je utvrđeno da je Katarina preminula tako što je sedam puta udarena u predelu glave tupim predmetom. Takođe su utvrdili da je svih sedam udaraca moglo zbog jačine da izazove Katarininu smrt. Policija je odmah po izlasku na lice mesta odredila policijsko zadržavanje od 48 sati Miljenku, jer on kod sebe nije posedovao nikakav dokument. Oni su prvo pokrenuli jednu akciju kako bi utvrdili identitet ovog čoveka. Na njihov predlog tužilaštvo mu je odredilo pritvor do 30 dana kako ne bi pobegao. U roku od tih 30 dana na osnovu otisaka prsta utvrdili su identitet takozvanog Miljenka.
Saznali su da je on ustvari Mile Milinković rođen 1951. godine u selu Barilovića opština Duga Resa. Da je njegov zadnji dokument, prvi a i zadnji dokument izdat 1970. godine u Zagrebu. "Posle toga ovaj čovek nije vadio nikakvu dokumentaciju. I čitavog života je živeo kao beskućnik", rekao je Zdravković. Protiv Mileta je podignuta optužnica, ne za svirepo ubistvo, nego za obično ubistvo za koje je predviđena kazna od 5 do 15 godina. Suđenje je trajalo godinu dana. Imao je advokata po službenoj dužnosti i posle godinu dana izrečena je presuda koja je glasila: osam godina zatvora. Sud je obrazložio da je uzeo u obzir to što je Mile odmah policiji priznao da je on izvršio ovo krivično delo. Takođe su uzeli u obzir da se on jako kaje i da pati zbog toga što je ubio Katarinu. Takođe kao olakšavajuću okolnost sud je uzeo njegovu starost prilikom izricanja kazne.
BONUS VIDEO:
(MONDO/J.D.)